Потпредседник Демократског савеза Косова Љутфи Хазири тренутно је једини политичар на Косову који у расправу врац́а идеју о промени границе између Косова и Србије, пише Радио Слободна Европа.
Уочи састанка лидера Косова и Србије који је најављен за септембар у Белој куц́и, у разговору за Радио Слободна Европа, Хазири инсистира на томе да Прешево, Медвеђу и Бујановац треба припојити Косову, а заузврат би Србија могла да добије општину Лепосавиц́ на северу Косова као и 17 села.
“Албанци као вец́ина у Прешеву, Медвеђи и Бујановцу желе да се припоје… Док би Лепосавиц́ и 17 села, као апсолутна српска вец́ина, требали да се припоје Србији, врате се у своју државу и не буду присиљени да живе на Косову јер га не признају и не желе”, наводи Хазири.
Градоначелник Гњилана каже да се то питање може решити поготово сада када Косово пролази кроз преговарачке процесе са Србијом, који за циљ имају обострано признавање.
Хазири је покренуо питање промена граница, посебно сада, уочи састанка најављеног за септембар у Белој куц́и, између косовског премијера Авдулаха Хотија и председника Србије Александра Вучиц́а.
На питање Радија Слободна Европа да ли би косовска делегација могла да покрене питање размене територија било на састанку у Вашингтону или на састанцима у Бриселу, Хазири није дао дефинитиван одговор.
“Не верујем да је то тема ни у бриселском формату, нити у формату састанка Беле куц́е, јер ц́е економија бити у фокусу састанка у Вашингтону, док су у Бриселу потпуно другачија питања”, каже Хазири.
Хазири: ДСК мисли другачије од мене
Званичници ДСК више пута су се противили идеји корекције границе или размене територија.
Сам премијер Косова Авдулах Хоти изјавио је да не дозвољава да се о тим питањима разговара у преговорима са Србијом.
Лидер Алијансе за будућност Косова Рамуш Харадинај је говорећи о партнеру у влади, ДСК и изјави Луфтија Хазирија назвао то темом која изазива нестабилности за национални интерес.
Међутим, Хазири каже да је питање размене територија или како га радије назива – корекција граница његова лична идеја и да се ДСК у својој платформи за преговоре са Србијом противи промени граница.
“Политичка вец́ина ДСК и њене структуре имају политичку платформу засновану на принципу суверенитета, територије, границе и устава Косова као неприкосновеног у дијалогу и господа Харадинај, Тачи и Весељи не треба да брину о ставу ДСК”, наводи Хазири.
Право Албанаца из Прешева, Медвеђе и Бујановца на заједништво са Косовом, према Хазирију, заснива се на референдуму од 1. и 2. марта 1992. године и резолуцији Скупштине Косова о “Прешевској долини” која је изгласана 2013. године.
ЕУ не прихвата тему граница
Косово и Србија недавно су наставили преговарачки процес у Бриселу, после двогодишњег застоја. Покровитељ овог преговарачког процеса, Европска унија, није спремна да укључи питање мењања граница у преговаре.
Портпарол Европске уније рекао је за Радио Слободна Европа да размена територија не доприноси стабилности у региону.
“Улога ЕУ је да олакша дијалог о нормализацији односа између Косова и Србије, да обезбеди поштовање вредности и стандарда ЕУ и да је сваки споразум у складу са међународним правом, прихватљивим за државе чланице и да допринесе стабилношћу. Идеја о размени територија чини супротно”, наводи се у саопштењу ЕУ.
Такође, ЕУ темељи своје противљење на негативним реакцијама балканских земаља и држава чланица ЕУ.
“Прошле негативне реакције из региона, укључујуц́и Косово и државе чланице ЕУ, показале су да било какве идеје о промени граница нема у преговорима”, истиче се у саопштењу ЕУ.
Стручњак за политичке процесе на Косову Доника Емини каже за Радио Слободна Европа да је Косово изгубило две године у преговарачком процесу, јер је велика вец́ина на Косову одбацила сваку могуц́ност промене граница.
Емини иситче да је бесмислено мислити да Србија пристаје да уступи део своје територије и призна независност Косова.
“Провели смо скоро две године одбацујуц́и умешаност САД, посебно Ричарда Гренела, управо због те идеје и сматрања да је ова идеја опасна за Косово и сада када та тема више није на столу и није активна као некада, Љутфи Хазири жели да је врати и то је у супротности са његовом странком и вец́ином на Косову”, оцењује Емини.
Повратак питању граница је према речима Емини опасно, јер Косово тренутно пролази кроз највец́у кризу у погледу међународног положаја.
“Размена територија је план који би, чак и да смо били довољно консолидовани, довео нас у опасност у тренутку када Косово пролази кроз највец́у политичку кризу, али и веома слабу позицију у иностранству”, поручује Емини.
Тахири: Косову традиционално недостаје јединство у преговорима
Политички аналитичар Рамуш Тахири каже да Косово никада није имало јединство у погледу преговарачких процеса са Србијом.
Стога Тахири повратак теме промене граница између Косова и Србије види као недостатак јасне платформе косовских институција за разговоре између Косова и Србије.
“Косово има неслагања са међународном заједницом, у овом случају са САД и Европском унијом, јер нема јасну визију шта очекује од разговора са Србијом и како види изградњу своје будуц́ности”, наводи Тахири.
Према његовим речима, неусклађеност у процесима дијалога изазвала је велике последице за Косово. Из тог разлога, како наводи, процес дијалога је срушио неке владе и преговори се сматрају процесом са најмањом популарном подршком на Косову.
Промене граница, непопуларна тема на Косову
Питање промене граница изазвало је бурне дебате на политичкој сцени на Косову. Председник Косова Хашим Тачи први је говорио о тој теми.
Назвавши то корекцијом границе, Тачи је рекао да је уједињење Прешева, Медвеђе и Бујановца са Косовом право решење за постизање мира на Балкану.
“Мировни споразум заснован на корекцији границе између Косова и Србије, ако се постигне, биц́е у потпуности у складу са међународним правом. Такав споразум омогуц́ава Косову формално признање Србије, осигурава припајање Прешева, Бујановца и Медвеђе”, написао је Тачи пре годину дана у ауторском чланку.
Дискусију о идеји корекције границе између Косова и Србије подржао је и председник Србије Александар Вучић али је рекао да постоји велико противљење западних сила.
Поред Покрета Самоопредељење, идеји коју је у то време предложио Тачи успротивили су се Демократси савез Косова и Демократска партија Косова.
Извор и фото: Kosovo Online
