Зорица Милосављевић, идејни творац целе ове приче, за Косово онлајн каже да се жеља да креира одећу јавила још у средњој школи, а затим само надограђивала даље кроз студије уметности.
“Жеља за креирањем одеће постоји још од средње школе с обзиром да сам завршила моделарство одеће, а потом се развијала и кроз студије уметности. На факултету сам за дипломски рад написала књигу ‘Метар, маказе, конац, игла’, која садржи све потребне елементе настајања једног и више одевних комада кроз процес производње. И коначно је 2017. године дугогодишња идеја почела да се реализује покретањем породичне фирме Теxланд”, каже Милосављевић.
Почетак као и сваки други, каже Зорица био је тежак и са пуно препрека, али додаје да су, уз пуно љубави, воље и жеље, стигли до овога где су данас на шта су са разлогом јако поносни.
“На почетку смо производили дечију постељину и одећу. Потребни су нам били радници, и у недостатку квалификованих радника на нашем подручју, кренули смо и са обукама радника за кројење и шивење. До сада је преко 20 девојака прошло обуку у нашој фирми. Чак смо у једном моменту и направили ревију одевних комада које су девојке на обуци три месеца креирале и стварале заједнно са мном”, истакла је она.
Све се одвијало по плану али као и у целом свету, пандемија им је стала на пут па су своју креативност и жељу за радом усмерили на шивење нечега што је у том моменту свима било најпотребније, а то су заштитне маске.
“Процес производње смо проширили и на одећу за одрасле. Радили смо и услужно шивење, направили колекцију одевних комада која се састојала од сакоа, мантила, хаљина и блуза. И онда је уследила пандемија коронавируса, где је производња одеће стагнирала. У том периоду смо радили заштитне маске за лице, где смо широј јавности, мислим на север Косова, по томе и били препознатљиви”, каже Зорица.
Додала је да пандемија није само утицала да производња гардеробе стагнира већ да, сходно ситуацији, варира и број запослених.
“Што се тиче запослених тај број је варирао од почетка до данас. Утицај пандемије коронавируса на производњу одеће се и данас осећа. Верујем, да ће се у скорије време нешто променити на боље. Тренутно функционише услужно шивење и већи део посла обављам сама уз помоћ породице. Отворени смо за нове пословне варијанте и нове идеје, и чим се створе услови за то, потреба за радницима ће бити већа”, каже ова млада креаторка.
Да једна идеја може да се претвори у стварност и да постане успешан бизнис, доказ је ова млада предузетница из Лепосавића која за све оне који почињу било какав посао на северу Косова има да поручи да само следе своје снове и успех ће сам по себи доћи.
“Младих ентузијазиста за покретање посла код нас на северу Косова има, само их треба препознати и подржати. Поручујем младим људима да верују у себе и своје идеје и да се труде да их реализују, да не одустају од својих идеја. Увек је било и тешкоћа и ризика у послу, па и данас, али то не треба да буде разлог за одустајање већ подстрек за напретком, усавршавањем и реализацијом идеје коју носимо у себи”, поручује ова млада успешна жена.
(Косово онлајн, 19. 03. 2022)
