“Узимајући у обзир чињеницу да живот Срба на Косову због одсуства многих права и слобода данас генерално личи на затворски, они који се неосновано налазе у затворским ћелијама, а ради се о десетинама ухапшених, заједно са својим породицама проживљавају својеврсни унутрашњи круг пакла”
Приредио: Милош Гарић
Руке у ранама од везивања, хематоми по глави и телу, свуда видљиви ожиљци од батина, у оваквом стању официр за везу Дејан Павићевић затекао је прошлог лета Србе заточене у притворским јединицама у Грдовцу код Подујева и затвору у Гњилану. Извештај са тим детаљима председник Србије Александар Вучић уручио је шефу европске дипломатије Ђузепу Борељу и изасланику ЕУ за дијалог Мирославу Лајчаку.
У претходних неколико година на Косову ухапшене су десетине Срба под апсолутно сумњивим оптужбама, најчешће за “ратне злочине, кршење уставног поретка и ширење националне мржње”, а прошло лето је посебно било мучно због примене прекомерне силе полиције и кршења процедуре приликом хапшења. Официр за везу је тада у затвору у Грдовцу разговарао са ухапшеним – Милуном Миленковићем, Немањом Влашковићем, Милованом Божовићем и Далибором Спасићем, док је у Гњилану посетио Радоша Петровића и Душана Обреновића, који су сви претрпели тешку репресију.
У међувремену, после више месеци притвора, један број њих је пуштен да се брани са слободе, а некима су изречене затворске казне. Хапшења без јасног и оправданог основа се, међутим, иако ређе, и даље дешавају. Они који се у овом моменту налазе иза решетака, треба напоменути, не жале се на тортуру и претерано лоше услове, али већина износи молбу за премештање у затвор у Северној Митровици, како би породице могле лакше да их посећују.
Многе Србе, против којих се на Косову води поступак за наводне ратне злочине, правосудне власти држе у притворима иако постоје услови да им се суди са слободе. Ту су посебно индикативни случајеви повратника Гаврила Милосављевића и Жарка Зарића. Они су онемогућени да са породицама живе на својој имовини на Косову, чиме се јасно шаље порука свима који желе да се врате да о томе добро размисле, јер лако могу да им се десе хапшења у монтираним судским процесима.
Самице у Грдовцу
Један од драстичних случајева је и хапшење Слађана Трајковића, који је од децембра 2022. године у затвору Грдовац код Подујева, а оптужен је да је наводно починио ратни злочин, иако је у претходном периоду дуго био запослен у Косовској полицији. Суд у Приштини недавно је поново одбио предлоге одбране да му се судски притвор замени блажом мером, за коју је понуђено и јемство.
Трајковићева супруга Сузана за Контекст каже да ситуација са Слађановим стањем није много промењена.
“Он је дијабетичар. Ми однесемо лекове у амбуланту, али му не дају. Скоро је замало пао у кому, пошто му је шећер пао на два. Он не жели да прича пуно о томе, али мислим да се није мого шта променило. Од скоро су им у затвору одредили да могу да имају само два комада гардеробе, две тренерке и две мајице. Вратили смо доста ствари. Оставили су му да једну тренерку и мајицу може да обуче, а замену да опере”, објашњава Сузана Трајковић.
Адвокати ухапшених Срба нису превише расположени да говоре о условима у којима њихови брањеници бораве у затворским ћелијама, како им код затворских управа не би додатно угрозили положај.
Затвор високог ризика у Грдовцу, селу недалеко од Подујева, саграђен је 2014. године средствима Европске уније и намењен је пре свега Србима. Овде се тренутно налази њих неколико десетина, углавном због наводних ратних злочина. Затвореници у Грдовцу код Подујева последњих месеци, без икаквог посебног разлога, проводе по 22 сата дневно у тоталној изолацији, а све њихове молбе да се та мера укине остају без одговора.
Адвокат Предраг Миљковић објашњава да услови у затвору у Подујеву нису сјајни, али да се мора констатовати и да постоје затвори са лошијим условима.
“Е сада, што се тиче самог затвора у Подујеву он је конципиран тако да је сваки затвореник, па и притвореник, сам у ћелији. Дакле, свака ћелија има само један кревет. То конкретно представља највећи проблем притвореницима, јер су 22 од 24 часа сами у ћелији, а два сата дневно проводе у шетњи. Уз сво разумевање да је у питању затвор високе сигурности, ипак притвореници у њему не смеју бити у целости поистовећени са затвореницима, јер су то лица која су ту док траје истрага и евентуално током судског поступка. Притвором се обезбеђује да они не оду у бекство, међутим, они морају уживати сва права као и лица која се бране са слободе”, напомиње Миљковић за Контекст.
Оно што издваја као велики проблем за браниоце је то што нису у могућности да адекватно припреме одбрану. Такође, постоје значајне примедбе и што се тиче хране и лекова.
“Није дозвољено уношење електронских уређаја, лаптопова, што нам онемогућава да заједно са клијентима анализирамо видео снимке као доказни материјал. Даље, корективна служба Косова одбија да притворенике премести из Подујева у Митровицу иако су оба завода “високе сигурности”. То се такође одражава на њихову одбрану јер им браниоци не могу толико често ићи у посету као што би ишли да су они смештени у Митровици. Што се тиче хране и лекова они храну осим доручка ручка и вечере могу куповати у тзв. кантини једном недељно, али су ме недавно обавестили да су ионако мали број намирница недавно смањили. По питању лекова, они добијају терапију коју им одреди лекар у установи, а не ону коју иначе имају”, наводи неке појединости адвокат Миљковић.
Лоша здравствена заштита
Притвореници и затвореници у Грдовцу су одвојени у дневним шетњама по националности, па тако Срби и Албанци имају одвојене термине боравка у дворишту, вероватно да би се избегли евентуални сукоби.
Адвокат Милош Делевић истиче да је у питању затвор са максималним мерама безбедности и да услови у њему сами по себи нису лаки.
“Строжије су контроле, ређе су посете породица. И за разлику од других затвора на Косову, притвореници и осуђеници су сами у ћелијама. Од 24 сата 22 су такорећи у самици. Било би пожељно да се пре свега омогући боља здравствена заштита притвореника и осуђеника. Лекари не долазе у довољној мери често да их прегледају. Такође, озбиљније болеснике не воде довољно често на институт у Приштину, на детаљније контроле”, нагласио је Делевић за Контекст.
Адвокат Јована Филиповић истакла је да ухапшени које она заступа немају тако велике притужбе, као што је то био случај раније.
“Што се тиче њиховог лечења, ситуација се поправила. Највећи проблем у овом тренутку је пружање медицинских услуга или њихова неадекватност. Многи осуђеници који имају здравствене проблеме немају адекватну медицинску помоћ у смислу редовних прегледа и посета лекару или свакодневног праћења нивоа шећера у крви. Такође, проблем је што нису у могућности да узимају редовну терапију, коју им је претходно прописао лекар, већ су принуђени да узимају одређене замене за те лекове. То се дешава из разлога што су тим особама дате терапију лековима из Србије, који се не могу набавити на Косову”, објашњава Филиповић.
Срби на Косову данас морају да се боре за сваки милиметар права и слободе, како они иза решетака, тако и они изван самих затворских зграда.
