У дану када се обележава 24 године од почетка НАТО бомбардовања, у Ораховцу и Великој Хочи служен је парастос жртвама страдалим током 1999. године.
Парох великохочански јереј Милан Стојковић је у цркви Светог архиђакона и првомученика Стефана у центру села служио помен жртвама, страдалим током НАТО бомбардовања 1999. године.
Окупљени мештани Велике Хоче су се после молитве кроз разговор присећали тешких дана бомбардовања када је и само село у три наврата било на удару НАТО авиона, од тога два пута на велике празнике, Велики Четвртак и Свету Тројицу. Десетак кућа на дну села је порушено а неколико мештана је рањено.
Велика Хоча памти и погибију Дејана Вечевића, мештанина овог села који је погинуо у налету НАТО бомбардера у селу Планеји на Паштрику, као и Мирослава Тодића који је киднапован на јучерашњи дан 1999. године и никада није пронађен.
У Ораховцу је служен парастос свим жртвама НАТО бомбардовања, као и свим пострадалим у ораховачком крају током 1998. и 1999. године.
Парастос је служио парох ораховачки о. Милан Станојевић, заједно са парохом Миланом великохочанским, уз присуство десетине верника, међу којима су били ђаци и наставници основне школе „Доситеј Обрадовић“.
Отац Милан Стојковић је после парастоса одржао беседу у којој је рекао да треба да се сећамо свих жртава бомбардовања као и свих пострадалих у ораховачкој општини 1998. и 1999. године.
„Заиста наши преци, наш народ је увек знао да је Христос изнад сваког закона и да је он победио смрт и зато су увек били неустрашиви јер су знали да ми Хришћани никада не нападамо први, али када је наша отаџбина угрожена, када је наша породица угрожена ми имамо те одбрамбене ратове. Наши преци су увек били на страни истине, на страни правде Божије. Тако смо се данас сетили свих жртава пострадалих тада, сетили се и помолили Богу да их настани тамо где нема туге и уздисаја него где је вечна радост.
„Треба да знамо да је Бог изнад сваког закона, изнад сваке силе и да ће он дати крајњи суд. Да се увек сећамо наших предака јер да није било њихових жртава ми не бисмо имали какву такву слободу, не бисмо имали примере храбрости, не бисмо имали на кога да се угледамо. Преко Господа нашег Исуса Христа који је пут истина и живот, затим преко Светих његових апостола који су скоро сви мученички страдали, а касније имамо на милионе мученика и милионе светитеља. То су нам узори у нашем животу, то су нам примери какви да будемо и то нам је пут којим треба да идемо. Јер крај тог пута је коначна победа, крај тог пута је васкрсење Христово. И зато нека би дао Бог да стално будемо у цркви, да се сабирамо, да се молимо, и да потврђујемо да смо сви тело Христово а где је Христос глава тога тела. Нека Господ Бог наш настани у царству небескоме све жртве НАТО бомбардовања у нашој земљи, као и све који су пострадали у нашој општини 1998. и 1999. године“.
