Знати ко си и одакле си јако је важно јер нас у неку руку то и одређује, каже за Косово онлајн Драган Обреновић, председник Друштва српских родословаца „Порекло”. А управо трагање за коренима недавно их је навело пут Косова. Захваљујући османским дефтерима који се чувају у Истанбулу на прагу су једне велике студије која треба да открије порекло мушких лоза Срба који су у прошлости живели на простору Косова.
Пише: Петар Росић
Друштво српских родословаца „Порекло” основала је група ентузијаста са циљем неговања и очувања културног и националног идентитета. Међу главним задацима друштва је прикупљање грађе о пореклу презимена, о настанку насеља и њиховом становништву, о народним и верским обичајима и истраживањима генетског порекла појединаца.
Тренутно раде на бројним пројектима, а један од њих је и велика студија о генетичком пореклу српских староседелачких родова са Косова.
Обреновић за Косово онлајн објашњава да је за “потребе студије неопходно урадити и превод 10 османских пописних дефтера за хришћанско становништво са подручја Косова и Метохије”.
Реч је о близу 600 страна рукописне грађе на османском језику, писане арапским писмом, која се чува у Државном архиву Турске у Истанбулу.
Студија на којој раде, сматра Обреновић, је дело од “националног значаја које ће показати присуство Срба на Косову и Метохији, открити где су све Срби живели, у ком броју, којим професијама су се бавили, која имена су имали”…
“Ми као друштво ‘Порекло’ имамо у плану припрему издавања једне књиге које се зове ‘Генетичко порекло Срба Косова и Метохије’. Тако да је превод тих харачких дефтера једно, да кажем, врло важно документарно штиво за откривање порекла мушких лоза које су живеле у прошлости на Косову и Метохији. А друго, само по себи, превођење и издавање тих харачких дефтера са тог, да кажем, османског језика на данашњи српски, је једно дело које ми мислимо да је од националног значаја. Бројна данашња презимена људи који воде порекло са Косова и Метохије могу се повезати по том патронимском презимену са људима чије имена ћемо наћи у тим преводима”, наводи он.
Како објашњава, такозвани харачки дефтери, из данашњег угла гледано, најприближније би се могли описати као спискови пореских обвезника.
“Значи, то су људи који су обвезници плаћења тог харача. Они су обично писани у форми Петар, син Марка, црних бркова, стар 35 година, рођен те и те године, по професији сарач. И тако су се наводили. Па онда његов брат Јован, жутих бркова или голобрад, по професији земљорадник. Тако да ми ту можемо практично видети барем две генерације – име оца, име његових синова, често некада и унука, онда његове браће, стричева…”, каже наш саговорник.
Указује на једну околност која и данас није ретка и која им може бити од велике користи за студију, а то је да се једна иста имена понављају у једној породици.
“Рецимо прадеда, деда, отац, син – па се обрне круг. Тако да се може праћењем тих циклуса имена доћи чак и до данашњих презимена, односно људи који воде порекло са Косова и Метохије. И на основу неких првих превода које смо добили од др. Кемала Нуркића којег смо ангажовали за превођење, ми смо чак успели да нађемо имена неких људи по којима данашњи људи који воде порекло са Косова и Метохије носе презиме”, наводи Обреновић.
Додаје да ово није прва студија о генетичком пореклу Срба на Косову. Захваљујући једном истраживању које је организовала Српска академија науке и уметности, а које је спреведено у сарадњи са Друштвом српских родословаца “Порекло”, тестирано је више од 400 људи који су староседеоци Косова.
“За потребе будуће књиге о којој причамо, ми ћемо свакако пробати да нађемо и да тестирамо још један број људи који су то, да кажем, стариначко становништво Косова и Метохије, а не они колонисти који су дошли, рецимо, 1918. и касније. И њихове резултате ћемо онда упарити са етнографском литературом, предањима, преводима ових харачких дефтера и пробати да одгонетнемо просто каква је била та структура мушких лоза, односно људи који су живели на простору Косова и Метохије и где данас има њихових потомака у другим крајевима где живе Срби”, каже он.
Напомиње да њихово Друштво, између осталог, има неколико стручних одбора и да се један од њих бави и убицирањем, односно мапирањем где су све биле цркве и црквишта на данашњем простору Косова.
“Када буде објављено једног дана, резултат ће бити једна врло интересантна мапа која ће показати у колико места су постојеле српске цркве, православне цркве на простору данашњег Косова и Метохије, које су данас можда и у корову и срушене од стране Турака и ко зна кога у прошлости, али ми као друштво просто сматрамо да су Косово и Метохија врло важни елементи једног националног идентитета данашњих Срба”, наводи Обреновић.
С друге стране, додаје, тај косовски мит је помогао да Срби очувају национални идентитет, свест о свом пореклу и да имају мотив да се боре за слободу.
“Косово и Метохија никад у свести Срба није била нити проста територија, нити просто сећање на некакву битку, него то је било нешто што просто чини наш национални идентитет, једно утемељење нашег националног идентитета и верујем да се то није променило ни до данас”, указује он.
За реализацију овог пројекта потребно је обезбедити 9.000 евра, колико износе трошкови самог превода. Досад је прикупљена половина ове суме, па Обреновић апелује на све који могу да својим прилозима помогну овај велики подухват.
Донације се могу уплатити пратећи инструкције на сајту Порекло.рс, а сви приложници биће поменути у публикацији.