Заменица премијера Емилија Реџепи: У обавези смо да знамо албански
Језик је алат који уједињује људе и омогућава мултикултурално и међуетничко разумевање, закључак је данашњег округлог стола чији су домаћини били Организација за миграције (ИОМ) и УНМИК, а који је одржан поводом Светског дана културне разноликости. ИОМ и УНМИК су такође данас обележили и, како су навели у позивници за догађај, достигнућа заједничког пројекта „Подршка свеобухватним језичким иницијативама“, који је рађен у сарадњи са Канцеларијом повереника за језике, а уручили су и прво штампано издање српско-албанског речника Народној библиотеци у Приштини. На округлом столу, заменица косовског премијера Емилија Реџепи је поручила, како је рекла, припадницима мањинских заједница да су у обавези да знају албански и да без знања тог језика нема перспективе на Косову.
„Од 2018. ИОМ, Британска амбасада у Приштини и УНМИК раде заједно како би дали приоритет учењу језика као централног елемента за промовисање дијалога и изградње поверења на Косову. WОЦ – УП“, мултимедијска онлајн платформа албанског и српског језика је успостављена 2018. године, када је Центар за социјалне иницијативе направио први језички курс у сарадњи са ИОМ-ом и уз подршку Британске амбасаде у Приштини. Током следећих година, ова платформа је даље унапређена уз помоћ Британске амбасаде и УНМИК-а“, рекла је шефица ИОМ-а на Косову Ана Ростоцка, подсетивши да су урађени и приручници за преводиоце, судске тумаче, као и први дигитални српско-албански и албанско–српски речник и нагласивши да језик може да буде средство везе, али и поделе.
„Како би се створио овај речник од 40.000 речи, објединили смо стручњаке за језик из Београда и Приштине након више од 30 година“, истакла је Ростоцка, назвавши речник изузетним достигнућем и позвавши све да посећују библиотеке у којима се налази све што је потребно да људи знају.
Први штампани примерак речника је, како је Ростоцка рекла, предат „Косовској библиотеци“.
На церемонији представљања достигнућа пројекта „Подршка свеобухватним иницијативама“, заменица косовског премијера Емилија Реџепи се захвалила свима који су, како је рекла, исказали велико поштовање према језицима који су у употреби на Косову.
„И поред тога што је наша институционална владина обавеза да се сви језици поштују, уважавају и користе у јавној администрацији у употреби, и даље имамо тих препрека на терену, а сама чињеница да непоштовање једног језика говори да не поштујете тај народ или заједницу која живи на овим просторима, говори да кршите његово основно људско, односно универзално право о језику у употреби“, рекла је Реџепи.
По њеним речима косовска Влада жели да штити и негује национални идентитет, културе, обичаје и језике свих народа на Косову.
„Као заменица премијера за мањинске заједнице, односно за сва људска права, посебна ми је част што сте ме данас позвали и што сам у могућности да и са ове говорнице као представник мањинског народа, поручим свим нормалним људима, да што више језика знамо, ми као људи више вредимо. Што више отварамо нашу државу на Балкану, односно у региону и градимо добросуседске односе са свим народима који говоре неке друге језике, више вредимо. Сама чињеница да свих ових година многе амбасаде које подржавају сва мањинска права, пре свега, иако су нам Уставом Републике Косова загарантована, сама наша борба у последњих двадесет година показује да се на овом путу не можемо сами борити. Потребна нам је велика подршка албанског народа, уважавање албанског језика као службеног језика, где смо и ми у обавези да га знамо, где смо и ми у обавези да едукујемо своју децу да без албанског језика нема перспективе за нормалан живот на Косову“, рекла је Реџепи.
На поруку Емилије Реџепи није било реакција присутних учесника, али је она касније за наш портал објаснила да није желела да каже да се албански језик мора учити, већ је само желела да појасни пословицу да „човек онолико вреди, колико језика зна“. Она је у каснијој изјави потврдила да се Закон о употреби језика мора поштовати да она није задовољна тренутном ситуацијом по том питању.
„Људи који преводе по институцијама имају јако малу плату и онда професионалци напуштају институције, зато што им то није добро плаћено. И до сада свих ових година, свима се коефицијент плате повећавао, њима не. То је један велики проблем, генерално за друштво и сада је један од изазова за ову Владу где ћу се ја лично бавити тиме. Свака институција на централном нивоу, свака јавна институција на локалном нивоу мора користити оба званична службена језика у употреби да би све заједнице могле бити информисане на време“, истакла је заменица косовског премијера.
Заменица Специјалног представника Генералног секретара Уједињених нација Бери Фриман је подсетила на постојање два службена језика на Косову и да УНМИК сматра да је језик кључан за помирење. Због тога је, како је истакла, уложио више од пола милиона долара у финансирање активности како би се унапредила језичка права. Као велики успех, Бери Фриман је истакла курсеве српског и албанског језика, које Унмик организује и најављено отварање Катедре за балканистику на Универзитету у Приштини, као и израду албанско-српског и српско-албанског речника.
„Речник садржи преко 40.000 речи и окупио је језичке стручњаке из Београда и Приштине, први пут након 30 година, како би сарађивали на овом историјском напору“, поновила је Фриман, додавши да је културна баштина, осим језика, инструмент за мир и помирење.
Повереник за језике Славиша Младеновић је, обраћајући се на енглеском, истакао да је језик веома важан за живот у мултиетничком друштву, као и за изградњи мултиетничког друштва. Он је нагласио да је израда речника изискивала велики напор свих који су учествовали у његовој изради.
„Наша канцеларија је 2016. године припремила стратешки план. У првом стубу је идентификовано образовање и обука, као један од најважнијих елемената развоја мултилингвалног друштва. Форум УН-а је 2018. потврдио да је језик један од два најважнија елемента за изградњу поверења у једном друштву. Од 2018. смо почели рад на овоме и мислим да сви можемо да будемо поносни“, рекао је Младеновић, додавши да је завршен речник, али и да „имамо закључке Приштинског универзитета о оснивању центра за језике, а сутра ће Филолошки факултет у Приштини бранити програм за студије балканистике пред комисијом за акредитацију“. Повереник за језике је обећао да ће подржати штампање додатног броја примерака албанско-српског и српско-албанског речника, који ће бити расподељени другим библиотекама, општинама и институцијама.
Професорка Мерима Кријезиу, предавач на одсеку за албански језик и књижевност на Београдском универзитету, која је учествовала у изради речника, кратко је поновила да „што више језика знамо, више вредимо“, док је иницијатор првог курса платформе WОЦ-ЦУП, Вељко Самарџић рекао да свакога дана број посетилаца платформе расте у просеку за 14 људи, а да је најбоља вест у доба короне што је преко 1.000 људи ишло на курс језика који је држало 20 предавача.
„Наш мото, да се разумемо, значи да ми не желимо да будемо само инструмент за учење језика, већ ми желимо да делимо вредности“, закључио је Самарџић.
Уочи одржавања округлог стола, из ИОМ-а и УНМИК-а је у позивници наведено да је учење језика централни елемент за промоцију дијалога и изградњу поверења.
„Од 2018. године, следећи препоруке Форума Уједињених нација за изградњу поверења на Косову, ИОМ И УНМИК радили су заједно давајући приоритет учењу језика као централном елементу за промоцију дијалога и изградњу поверења на Косову. Кроз ово партнерство, ИОМ и УНМИК подржали су стварање највећег дигиталног албанско-српског и српско-албанског речника, доступног онлајн, окупљајући језичке стручњаке из Београда и Приштине први пут после више од 30 година, ради сарадње на овом важном комуникацијском алату. Данас, након више од три године рада, речник укључује више од 40.000 речи и доступан је у више формата, укључујући веб сајт, мобилну апликацију као и онлајн извор за преузимање. Као закључак пројекта, прва штампана издања речника биће достављена библиотеци „Pjetër Bogdani“, наведено је из ове две организације.
На округлом столу није било речи о поштовању Закона о употреби језика. Повереник за језике Славиша Младеновић је после дебате за наш портал говорио на ту тему.
„Ми смо у том смислу категорични и закон се не поштује у довољној мери, па чак имамо јако често кршење закона, чак и од институција које су најодговорније за његово спровођење, па и од институција које су донеле тај закон. Имамо једну апсурдну ситуацију, ја јако често кажем ми бисмо волели да се некада праксе са улице пренесу на институције, јер чешће се српски и албански поштују на улици, него што се поштује у неким институцијама. Имамо апсурдне ситуације да се превод не пружа новинарима у Скупштини Косова, да се обавештења о вакцинацији не преводе на српски језик и на тај начин не комуницира са заједницама о нечему тако битном, што угрожава и јавно здравље“, рекао је Младеновић, закључивши да је опште познато да се Закон о употреби језика често крши, али да овакве иницијативе као што је израда речника и платформе за онлајн учење језика, могу да помогну у његовом бољем спровођењу.
„Став Канцеларије за језике је да је кршење Закона о употреби језика и неадекватан превод. Решавањем проблема недостатака речника мислим да ће се делимично решити тај проблем. То је да ћемо ређе наилазити на случајеве неадекватне употребе одређених термина или фраза и да ћемо на тај начин донекле побољшати примену закона. Онде где је технички задовољен услов да је доступан превод, а постоје грешке, мислим да ће се те грешке делимично елиминисати кроз речник. Додатно решење је додатна обука преводилаца и њихова специјализација кроз језички центар и кроз мастер за превођење који ће бити формиран на Универзитету у Приштини. Ми се надамо и формирању катедре и у Митровици, како би на неки начин створили кадрове којима је матерњи језик српски, а говоре албански језик. На тај начин, све су то елементи који доприносе побољшању примене закона“, нагласио је повереник за језике и закључио:
„Један од најбитнијих критеријума који није везан за постојање речника и није везан за професионализацију, јесте политичка воља. То је оно што ће дати најбоље резултате и када буде послата јасна порука да се закон мора поштовати у свим институцијама, онда ћемо причати о нијансама, а то је да ли је неки термин добро преведен или не. Тек када решимо тај проблем мислим да ће у фокусу бити речници и обуке“.
Анђелка Ћуп – Ана Марковић
Опрема: Покрет за одбрану Косова и Метохије
