Ево и садржаја самог писма које ће, надамо се, бити више него “занимљиво” полицији и правосуђу. Да је ишта слично написао неки Србин – знамо да би реакција била експресна.
Фатмир С. Дервиши, Албанац из Улциња, трагом вијести да су на Валданосу пронађени остаци средњовјековног православног храма, одлучио је да се путем Фејсбука Отвореним писмом обрати „комшијама, суграђанима, пријатељима и познаницима, Црногорцима и Србима православне вјероисповијести“.
Уз жељу да ово писмо све горепоменуте „нађе у најбољем здрављу“, „добронамјерни“ господин Дервиши корисницима Фејсбука „одржао“ је „кратак курс“ из историје Улциња, археологије, историје религије, српске књижевности, етике… уз бројне грешке у правопису (од којих смо многе кориговали) које му се свакако морају опростити, будући да му српски језик није матерњи.
Ипак, оно што надлежни органи не би смјели да му опросте – јесу нескривене пријетње међуетничким и међуконфесионалним сукобима, уколико његова и очекивања његових истомишљеника не буду испуњена, везано за Храм на Валданосу.
Ево и садржаја самог писма које ће, надамо се, бити више него „занимљиво“ полицији и правосуђу. Да је ишта слично написао неки Србин – знамо да би реакција била „муњевита“.
„Одлучио сам се писати овај текст (реаговање) најблаже речено испровоциран неким информацијама и текстовима о наводном “проналаску остатака православног храма на Валданосу”.
Наиме ти су текстови и те вијести прво некако стидно и без велике медијске буке и помпе осванули у неким периферним медијима и порталима (осим сајта Митрополије). Ваљда добро знају спин мајстори да би прво требали “опипати пулс” па евентуално видјети шта и како даље. Лично бих највише волио да је питању неки фејк њуз, ниска провокација или нешто слично. Али очигледно није него је неки суманути наум ужарених глава у ово (не)вријеме прилика и дешавања.
Као што примјећујете, пишем не на мојем матерњем албанском језику. Брзим прегледом мог фејсбук-профила увидјет ћете да уобичајено пишем на албанском језику. Овом приликом сам се одлучио да пишем (реагујем) на вашем језику, језику Црногораца и Срба, и то из једног јединог и простог разлога: да би ме боље и јасније разумјели. И то без потребе коришћења разних помагала за превод. Ви, моје комшије, суграђани, пријатељи и познаници.
На самом почетку да кажем да се надам да ћете овај мој текст (реаговање) схватити исправно и баш као што је написан. Пишем оно што апсолутна већина нас Албанаца и муслимана, а ваших комшија, суграђана, пријатеља и познаника мисли и осјећа, макар вам то и не саопштавали. Пишем са најискренијим намјерама и да бисмо заједно предупредили немиле догађаје, до којих би могло доћи и којих се надам да ни ви нисте вољни, а који би могли да поремете наше међусобне односе. Присјетите се на брзину Шаса и ситуације са протестима тамо. А да бих Вас увјерио и убједио у моје намјере потпомоћи ћу се Вашом изреком: тако ми Бог помогао.
Па да кренем из почетка:
1.
Рушевине и зидине које сте наводно пронашли у ували Валданос можда и јесу остаци неке богомоље (предхришћанског храма, хришћанске цркве, итд), а можда (или највјероватније) су само неке суве међе лозових тераса којих има свугдје у околини града. Наиме, као што и сами знате и свједочите, људи код нас су десетинама вијекова у овим приобалним дјеловима медитеранског поднебља гајили маслину и лозу. И у те намјене преуређивали и сама брда и падине. У ту сврху су градили суве међе. А тих међа има подоста по читавом граду. Има их и у ували Валданос.
2.
Ако којим случајем наводни остаци пронађених зидина (или највјероватније сувих међа) и јесу остаци хришћанског храма или цркве требало би подробно испитати које цркве. Наиме, не желећи да улазим у теолошка разматрања (а понајмање не хришћанства) познато је да је у вријеме Великог раскола (Велике шизме) године 1054 сама Црква подијељена на источну (православну) и западну (католичку). Ако то, што сте ви наводно пронашли у ували Валданос, и јесу остаци неке хришћанске богомоље (храма, цркве) ваљда би било умјесно да се прво испита из којег периода (прије или послије Шизме-Раскола) наше историје датирају ти остаци.
3.
Ако којим случајем наводни остаци пронађених зидина (или највјероватније сувих међа) датирају из периода послије шизме-раскола, и установи се да је то и била хришћанска богомоља (храм, црква), ваљда би више вјероватно било да је богомоља (храм, црква) католичка прије него ли православна. Не заборавите да смо ми Албанци (као доминантан народ који је историјски насељавао подручје овог града, а као Илири и шире по читавом Балкану) прије прихватања ислама као доминантне вјероисповијести (а дјелимично и ви црногорци у раном период) били превасходно католици.
4.
Ако којим случајем наводни остаци пронађених зидина (или највјероватније сувих међа) и јесу остаци и зидине хришћанске богомоље (храма, цркве) не мора да значи да припада баш Српској православној цркви (СПЦ). Маслине и маслињаци око нашег града и у нашем поднебљу су много старији и од саме СПЦ, а нарочито су старији од присуства СПЦ на овим просторима.
5.
Ако се којим случајем испостави да наводни остаци пронађених зидина (или највјероватније сувих међа) и јесу то што ви тврдите, а у шта мало ко вјерује, ваљда би ред био да се тај локалитет испита од стране неке надлежне институције или неког непристрасног и објективног стручњака са стране (у кога бисмо сви имали повјерење) и који био дао суд базиран на чињеницама и доказима. У Српску православну цркву као такву, у њене резоне и дјеловање, нарочито након свега у шта је та организација била уплетена и радила и у шта је све уплитала прсте на овим просторима протекли вијек и по (нарочито током деведесетих година којима смо и свједочили) ми Албанци и ми муслимани (без увреде) НЕ ВЈЕРУЈЕМО НИШТА.
Све горе наведено Вама НИКАКО не даје за право да поступате на начин што ћете озидати и освештати објекат (суву међу) и то искористити за тзв. запосиједање територије. У име српства сте у не тако далекој историји деведесетих година, са мање или више успијеха, по читавом Балкану и чинили то што сте чинили. Злочине, етничка чишћења, пресуђене геноциде. А све по крилатици “гдје су српски гробови (и српске цркве) ту је српска земља”.
Зато немојте дозволити да неки људи са стране, са јасним националистичким и четничко-фашистичким пројектима, агендама и идеологијама, огрнути у вјерске одежде и обиљежја, наруше какав-такав међунационални и међувјерски склад који је у Улцињу већ традиционалан. Не заборавите да “велике идеје” уистину гутају мале људе и да ће и послије нас овдје неко морати да живи. Сјетите се Марка Миљанова, на којега се често позивате, и који каже да је “чојство чувати другог од зла у себи”.
И знајте да ако се оглушите на све горе наведено и да по маниру објашњеном од “оца нације” Добрице Ћосића (“Лаж је вид српског патриотизма и потврда наше урођене интелигенције. Лажемо стваралачки, маштовито, инвентивно“) наставите са тим наопаким наумом, минирајући сва достигнућа суживота у нашем граду, градећи “цркве” на силу МИ НЕЋЕМО СЈЕДИТИ СКРШЕНИХ РУКУ И ГЛЕДАТИ СА СТРАНЕ.
Нећемо се либити да и физички спријечимо један такав сулуди подухват неодговорне групе усијаних глава који подрива темеље на којима почивају цивилизована друштва. Па ко воли нек изволи.
П.С. За крај наравно, ако се један пута “дух ослободи из боце” и кренемо са преиспитивањем „шта је гдје и када било“ покренут ћемо сва питања о којима се нечујно шушка, а нарочито о историји градње Цркве Св. Николе испод Метериза, која је давне 1880. године подигнута на темељима порушене Џамије Подград из 1670 године. Свједоци сте многих муслиманских мезарја (гробовља) по двористима кућа око саме Цркве које с времена на вријеме, током земљаних радова прије изградње самих кућа, излазе на свјетло дана.
У Улцињу, 3. 2.2022.“.
Фатмир С. Дервиши
По „свједочењу“ самог Дервишија, по чијем ФБ-профилу би се могло „наслутити“ да од Срба не воли никог – па ни Новака Ђоковића, он јавно говори оно што многи мисле.
А, са њим се слаже и извјесни Ивица Маџаровић, који жали што Црногорци, за разлику од Албанаца, „сном мртвијем спавају“.
„Свака част вама господине и пријатељима Албанцима који имају храбрости рећи и борити се за оно што је правда. Нажалост Црногорци још спавају док им се пред носем отима и преписује на туђу Цркву културно богатство које се вјековима ође градили наши преци.“, „исплакао“ се Маџаровић.
