Позирање Аљбина Куртија испред карте тзв. Велике Албаније у Тетову је његов пројекат од самог почетка – на челу је националистичке странке чији је циљ стварање те творевине, а у томе се од самог почетка ослања на Албанце из Северне Македоније, каже француски историчар и универзитетски професор Алексис Труд, председник удружења “Колектив за мир на Косову”.
Он у интервјуу за “Вечерње новости” истиче да “ситне мере” које је ЕУ увела суштински не мењају ситуацију када је у питању ситуација на КиМ.
“ЕУ не реагује како би требало и већ одавно потпуно доводи у питање све принципе установљене још од 1945. године, у првом реду неповредивост граница суверених земаља”, наводи Алексис.
Додаје да је ЕУ “у небраном грожђу” јер су подржавали Куртија, верујући да ће бити умеренији од Тачија и Харадинаја, бивших чланова тзв. ОВК, а сада осећају да није одговарајући “играч”.
“Схватили су да је, чак, радикалнији од њих и да намерава да иде до испуњења свог циља. Једини који реагују су САД, вршећи притисак на Куртија. То не ради ни Емануел Макрон, ни Немци, ни италијанска власт”, оцењује француски историчар, уз објашњење да је Вашингтон строжи јер “не желе још један фронт”.
По његовим речима, на делу су двоструки аршини, јер “када су Албанци у питању све је могуће, али не и када је реч о Србима”.
“Не дају, тако, чак ни аутономију српској заједници на КиМ. Није испоштован чак ни Бриселски споразум из 2013. Зашто Република Српска у односу на БиХ нема иста права као и ‘Косово’ у односу на Србију?”, пита се Алексис.
“Српско питање” представља огледало неуспеха ЕУ
Алексис сматра да би требало окупити највише представнике власти из целе бивше Југославије, као и најјаче светске лидере из САД, Русије, Кине, Европе и представнике међународних институција, на великој међународној конференцији као 1918. године, која би трајала више седмица, па можда и месеци, да би се решило питање граница на Балкану, уз њихову вероватну промену.
Истиче да је “српско питање” врло шкакљиво за ЕУ, јер је представља огледало њиховог неуспеха.
Додаје да би решавање националних питања на Балкану водило стварању неке нове федерације и подсећа да је садашње границе “стварала ЕУ, док их је међу својим земљама брисала”.
Он наводи да у Француској поново почињу да схватају важност националног и верског идентитета, али да се томе и даље поклања мало пажње.
“Чак више и не постоји специфични француски идентитет. Пре се данас говори о земљи са више идентитета и етницитета. У лицејима се више не поклања пажња француској историји, већ се све шири на европски аспект, људска права и мондијализам. На неки начин тако се брише историја”, објашњава Алексис.
Ипак, сматра да је јаз у менталитету између Европе и Балкана премостив и подсећа на “ирско питање”, које је, како каже, ЕУ у почетку тешко разумевала.
“Тек после дугог низа деценија грађанског рата и тензија схватили су како треба да реагују. Ситуација с ‘Косовом’ ме подсећа на Северну Ирску. Трајаће неко време, али ће Европи на крају допрети до ума у чему је суштина проблема”, истакао је Алексис.