Покрет за одбрану Косова и Метохије

Хаг оставио коалицију на климавим ногама: Нови председник или нови избори

Председница косовске скупштине, Вјоса Османи, званично је преузела дужност косовског председника. Хашим Тачи поднео је јутрос оставку на место косовског председника након што су Специјализована већа у Хагу потврдила оптужницу Специјализованог тужилаштва.

Дужност је преузела од Тачијевог саветника, Ардиана Арифаја.

Османи: Србија – злочинац, Албанци – жртве
После Хашима Тачија и Кадрија Весељија, и Османи се данас обратила јавности, и то први пут у својству в.д. косовског председника.

Поновила је као и њени претходници – да су пред Косовом, како је казала, тешки дани, те да се мора показати јединство и оданост „нашој републици“, али и подсетила, као и Весељи и Тачи, на рат 1999, који је назвала „борбом за слободу“.

Поздравила је то што су се оптужени одазвали судским позивима, потврђујући да се ради о преузетој међународној обавези, наглашавајући више пута потребу да институције буду стабилне, али и то, да се неће угрозити „национални пројекат за слободу који је изграђен на жртвама читавих генерација и проливене крви војника наше ослободилачке војске“.

Као и остали претходници, и Османи се такође данас још једном бавила улогом Србије, коју види кроз убиство „преко 13000 људи“ , док су Албанци – жртве.

„Србија је на Косову убила преко 13000 људи, од тога 1133 детета из наших породица, више него у свим ратовима вођеним на просторима бивше Југославије, по глави становника. Одрживи мир у региону стога захтева да се жртве и агресори не изједначавају. Ми косовски Албанци смо били жртве хегемоније, геноцидне државе, док је Србија била држава која је починила ове злочине. Ово морамо да кажемо сваки пут на глас, овде и у свакој другој земљи. Бог благословио Косово, његов народ и пријатеље“.

Она је дужност преузела у складу са чланом 90 косовског Закона о председнику према ком може да је обавља највише 6 месеци.

Косовског председника бирају посланици косовске скупштине због чега је његов избор ствар политичког договора парламентарних странака.

Кандидат за ово место мора да обезбеди најпре 30 потписа посланика, а онда и 2/3 већине гласова свих посланика, односно 80 гласова у скупштини у прва два круга гласања, то јест, већину гласова (61) у трећем кругу.

Уколико се ни у трећем кругу гласања не изабере кандидат, распушта се Скупштина и расписују нови избори у року од 45 дана.

Сада Коха упозорава управо на то. Уз подсећање да постојећа влада још од свог оснивања функционише без већине у самој скупштини, наводе да је могућа институционална криза и расписивање нових избора, на које је данас иначе још једном позвало Самоопредељење.

Нема више „црвених линија“
Влада ће пасти ако се не обезбеди макар 80 потписа и не успе да изабере председника, пише овај лист, али се позива на своје изворе и наводи да ће коалициони партнери, у покушају да управо избегну ванредне изборе, могуће проширити коалицију са ПДК:

„Видљиви знаци Специјалног суда када су започела прва хапшења учинили су да главни партнер у влади – ЛДК – званично уклони црвене линије за све субјекте, укључујући ПДК која је у опозицији“.

Иначе, мандат косовском председнику редовно је истицао у фебруару 2021, али се ово питање отворило још онда када се огласило Специјално тужилаштво почетком лета да је суду послало оптужницу против Тачија, Весељија и других на потврђивање.

Наводно се до сада разговарало о томе да ПДК добије поново место председника, на којем је за сада виђена, према медијским написима протеклих дана, доскорашња косовска амбасадорка Вљора Читаку, те и три министарска места.

Иако вест није званично потврђена, Самоопредељење се одмах изјаснило да неће подржати Читаку, и чак је најавило протесте уколико се то буде десило.

Из ПДК су ипак раније више пута негирали да ће ући у владајућу коалицију, али је остао упамћен и догађај од 22. октобра, радни доручак код Тифанија, доскорашњих ривала – Хашима Тачија, Кадрија Весељија и Рамуша Харадинаја и њихово објашњење да су на доручак отишли „као пријатељи“.

Намеру да ускочи на Тачијево место, наравно, не ово тренутно, редовно исказује управо бивши косовски премијер и лидер ААК – Рамуш Харадинај, који је још пре три месеца званично кандидован за ту функцију испред своје странке.

Међутим, и Харадинај је један од оних које је испитао Специјални суд и то у својству осумњиченог, те је његова даља судбина и даље непозната, а нема, изгледа ни довољну подршку ЛДК, с обзиром на његова ранија упозорења о могућем изласку из коалиције уколико га не буду подржали. Ни претходно изјашњавање ПДК о томе да ће му ускратити подршку за кандидатуру му није ишло у прилог.

Српска листа, која је и овог пута део владајуће косовске коалиције се није још увек огласила ни по питању Тачијевог и Весељијевог одласка у суд, као ни оставке; такође ни тзв. мањинске странке, те је за сада Самоопредељење једина странка јасно усмерена на нове изборе.

Извор: Коссев

Фото: Коссев