Армин-Паул Хампел, шеф спољнополитичког одбора Алтернативе за Немачку (АфД) у Бундестагу, већ неколико година представља глас другачији од званичног става Берлина кад је у питању Косово. За „Вести“ овај посланик у немачком парламенту говори о томе ко има већи утицај на преговоре Београда и Приштине, Европа или САД и има ли шансе да званична Немачка промени свој став поводом независности Косова.
Хампел истиче да Европа никако не сме прихватити организовани криминал власти на Косову.
Странка којој припадате позната је као заговорник става да је Косово и даље део Србије и да је проглашена независност незаконита. Мислите ли да је могуће да Немачка промени свој званични став и повуче признање Косова?
Немачка би била добро саветована ако би признала да је отцепљење Косова било супротно међународном праву. Као странка указујемо одавно да је то био акт супротан међународном праву. Знам да је данас тешко решити косовски проблем. Да ли је званична Немачка спремна да промени свој став, у то не верујем.
Да ли Београд треба да настави своју борбу која је резултирала тиме да је више држава повукло одлуку о признавању независности?
Ако желите да водите неку борбу, онда увек морате бити уверени да можете да победите. Имам утисак да су фронтови око Косова толико забетонирани, да је могуће то питање решити само компромисом. Приликом посете Београду видео сам спремност на компромис. Тај договор могао би бити размена територија, посебно имајући у виду да ће се Косово, кад-тад, прикључити Албанији. Србија треба да инсистира на заштити интереса Срба на Косову.
Како оцењујете то што је недавно предлог оптужнице против Хашима Тачија и Кадрија Весељија, објављен пред заказани састанак у Вашингтону који је потом због тога и отказан?
Са жаљењем морамо спознати да су могућности за решење косовског проблема пре у САД него у Европи. Требало би да буде наш задатак у Европи да решавамо наше проблеме, нису нам потребни Американци да решавају проблем на нашем тлу. Мислим да су Европљани желели да спрече последњи амерички покушај. Међутим, с друге стране, лоше је и да амерички председник уопште разговара са људима против којих су подигнуте оптужнице.
Да ли објављивањем предлога оптужнице, како неки тумаче, ЕУ подмеће клипове Трамповој администрацији када су преговори о Косову у питању?
Сматрам да је то тако било. За мене је важније да се решење тражи у Европи. И у Немачкој и Западној Европи мора бити јасно да је Косово криминална конструкција. Имамо тамо посла с криминалцима. Карла дел Понте је у својој књизи описала да на Косову постоји трговина људи, оружја, дроге, а да су у то укључене особе с власти. На основу тога Европи и Немачкој ти људи не могу бити партнери, а тако не смеју бити ни партнери америчком председнику. Али решење изгледа може пре бити пронађено у Вашингтону него у Бриселу или Берлину.
Да ли је подела територије, на шта су наводно пристали Американци, могуће решење?
Не знам да ли су на то пристали Американци. Али ако се прагматично размишља онда је то вероватно једино решење. АфД као странка и за нашу земљу захтева реално сагледавање ситуације. Морамо реал-политички решавати ствари. Нема, нажалост, пријатељства међу земљама већ постоје само интереси. Ако погледамо интересе Србије, онда су они оправдани интереси за српску мањину, то јест њихова жеља за сигурном будућношћу, а то би могло да се постигне разменом територија, односно поделом Косова. С обзиром на то да сматрам да Косово само не би могло да преживи и зато што сам сигуран да ће се на крају припојити Албанији, јасно је да је неопходно да се територије на којима живи српска мањина на Косову припоје Србији.
Како видите улогу Русије у постизању споразума Београда и Приштине?
Верујем да Русија тренутно својим ангажовањем у Сирији нема оно утицајну улогу коју је имала раније на Балкану. Она је и даље савезник Србије, стари пријатељ Бугарске. Раније је руски утицај био снажнији. Нисам чуо из Москве сигнале да се ангажују снажно на Балкану. Русија би могла да Немце и Американце увери у прагматично решење поделе Косова јер је то у интересу свих, а посебно мира на Балкану.
Какве ће кораке поводом Косова Ваша странка предузети у Бундестагу?
Предузели смо многе корака, тиме што смо ставили ту тему на дневни ред. Раније је целокупну ситуацију на Балкану, према нашем мишљењу, потпуно запоставила немачка власт. Балкан је део Европе, он је вишевековна брана против продора ислама у Западну Европу. Ту улогу коју је Балкан имао вековима морамо признати и заузврат морамо нашим појачаним односима показати колико су нам важни односи с тим регионом. Сада смо суочени с новим изазовом покушаја ширења утицаја Кине и тиме стварања раздора у Европи. Тај утицај стигао је до Балкана, Италије, Грчке. Ако се сагледа на тај начин ситуација, Балкан је за нас двоструко важан. Не желимо да Европа буде подељена кинеским интересима, да се новцем из Кине блокира европско разумевање. За нас би та ситуација требало да буде подстицај да иницирамо даље везивање Балкана за Европу. Нажалост код немачке владе не видим ту спознају.
Како ви видите решење за Косово?
Ја сам за прагматична решења. Кад сам био у Србији видео сам да људи желе мир и решења, која би поново донела стабилност на Балкану. Косово, знам, има историјски значај за Србију. Не смемо заборавити да су уништавани манастири, који нису само српска, већ европска историја, на шта је требало да се чује осуда у Европи, што није био случај. Сматрам да прагматично решење треба да буде да се српски део Косова врати Србији, кроз размену територија, а Косово онда пусти у независност. Међутим, полазим од тога да Косово неће дуго постојати већ да ће се прикључити Албанији. То није савршено решење по питању међународног права, али прагматично гледано нема другог пута. Мој утисак је да су народи на Балкану, после распада бивше Југославије, сити конфликата, нестабилности и да желе мир.
Ваш страначки колега Јенс Кестнер је више пута изјавио да је независно Косово Мека за ратне злочинце, организовани криминал и исламисте, да ли сте сагласни са том оценом?
Пошто очекујем да ће се Косово кад-тад припојити Албанији сматрам то и као решење ка коме треба тежити, јер мислим да би албанска влада могла побољшати ситуацију око криминала на Косову. На Косову имамо криминалне структуре. Не може само Србија, већ цела Европа не сме прихватити организовани криминал на власти на Косову. У Италији је борба против покушаја уласка криминала на власт трајала деценијама, а на Косову владају људи који су оптуживани за злочине. То не може бити стање у некој земљи у 21. веку. Међународна заједница мора извршити притисак да ти људи не могу да воде земљу. Постоје могућности за то и њихово привођење лицу правде.
У СР Немачкој живи и ради знатан број држављана Србије. Неки од њих су и чланови ваше странке. Како оцењујете интеграцију Срба у немачко друштво?
Раније то нису били Срби, већ Југословени који су пре више деценија дошли у Немачку. Током 60-их година отварани су први ресторани. Неки су одржали везу са земљом порекла и вратили се у њу, а други су овде створили породице и постали Немци као што сам и ја. Део су овдашњег друштва. То је увек било тако у Европи имали смо увек миграције. То нас чини тако богатим, али је неопходно задржати наш национални идентитет. Срби који су дошли у Немачку одавно су постали њен саставни део.
Новинар у политици
Армин-Паул Хампел је рођен 23. јула 1957. године у Биелефелду. Од 21. године се деценијама бавио новинарством. Почео је у локалним новинама, радио за Министарство одбране Немачке и издавачку кућу Бурда, а потом телевизијске продукције у САД, Аустралији, југоисточној Азију, СССР-у и Европи. Био је дописник тада новоформираних приватних канала САТ1 и РТЛ.
Од 1992. је радио за АРД у Дрездену и Прагу, а од 1996. до 1999. био дописник и шефа Бироа АРД за Јужну Азију у Њу Делхију. Вратио се у националну политику када је постављен као део оснивачког тима берлинске канцеларије АРД. После пет година поново је отишао у Јужну Азију. Од 2003. до 2008. пратио је догађаје у Авганистану, Пакистану и индијском потконтиненту. Почетком 2008. године са породицом је остао у Индији где је радио као филмски аутор, продуцент и саветник за медије.
У Немачку се вратио 2013. и придружио тада новооснованој политичкој странци Алтернатива за Немачку у којој је био члан одбора и председник странке у Доњој Саксонији.
За посланика Бундестага изабран је у септембру 2017. Ожењен је, има четири ћерке и живи у Доњој Саксонији, подсећају “Вести”.
Фото: Вести/Б.Ђорђевић
