Косово је током протекле године са српског тржишта увезло робе у вредности од око 300 милиона евра, док је на српско извезло мање од два милиона евра, чиме је „повраћена доминација ове земље“, јавила је КосоваПресс, додајући да је Србија истовремено и водећа земља за снабдевање косовског тржишта робом. Опозиција је потом критиковала Куртија да је његов реципроцитет „лажан“, али је Царина Косова демантовала наводе КосоваПресс-а као нетачне и дала другачије податке.
Да тренд снабдевања косовског тржишта српским производима расте, КосоваПресс износи поређење да је 2020, из Србије увежено робе у износу од 174 милиона евра, због чега је ова агенција навела да је Србија управо „повратила тржиште“ упркос успостављању Куртијевог реципроцитета.
Као и ранијих година и даље од производа из Србије на косовском тржишту доминира снабдевање у прехрамбеној индустрији и грађевинском материјалу.
Они су се позвали на податке које им је иницијално дао представник косовске царине Адриатик Ставиљеци, али који је нагласио ипак да се ради о смањеном снабдевању са српског тржишта у односу на раније године.
„Што се тиче увоза производа из Србије, током 2021. године имали смо робу у вредности од око 300 милиона евра, што представља смањење у односу на претходни период. У време када је Србија годинама уназад извозила робу на Косово, вредност је износила и до 450 милиона евра, док прошле године ово представља пад у том погледу. Са друге стране, у погледу извоза наших производа у Србију, такође се бележи пад. У 2021. имали смо само око два милиона евра извоза у Србију, 2021. У односу на период када је постојао реципроцитет или када је била блокада, или нула увоз из Србије, нормално је да постоји тренд раста“, казао је Ставиљеци за исту агенцију.
Додао је да је водећа земља са производима на косовском тржишту – Немачка, као и остале земље Европске уније, уз Турску и Кину.
Србија је нижерангирана у односу на ове земље, а изнад ње је и Албанија, тврди Ставиљеци.
На косовско тршиште се највише увозе нафтни деривати, цигарете и возила, док су у извозу, до 2020. године предњачили челик и разни отпад, а од 2021, то је намештај са око 21 одсто косовског извоза у различите земље; потом безалкохолна и алкохолна пиц́а, који представљају око 5 одсто извоза, као и разни производи од дрвета. Иначе, по први пут Косово је током 2021. године забележило повец́ање извоза робе у укупној вредности од 62 одсто подаци су Царине Косова.
Бивши премијер Косова, уједно и председник Алијансе за будуц́ност Косова (ААК), Рамуш Харадинај потом је оптужио Аљбина Куртија да су српски производи „извршили инвазију“ на косовско тржиште, истакавши да је реципроцитет „лажан“ и позвавши грађане преко друштвених мрежа да погледају извештавање КосоваПресс-а. Са друге стране, каже да је у његовој влади Србија „могла да прода четири милиона евра својих производа уз плац́ање пореза од 100 одсто“.
У међувремену реаговала је и Царина Косова, са накнадним сопштењем, наглашавајући да у извештају „постоје велике нетачности и искривљено постављање чињеница“.
„Тачно је да је увоз из Србије 305 милиона евра у односу на 174 милиона прошле године, али морамо имати у виду да су на увоз 2020. године утицале заштитне мере и реципроцитет који су утицали на пад увоза у првој половини 2020. године, као и да пандемија такође утицала“, навели су и објаснили даље:
„Најреалније поређење је поређење периода који није захвац́ен посебним мерама у периоду јануар-новембар 2018. године са истим периодом 2021. године, одакле примец́ујемо да је роба увезена из Србије у периодима који су се поредили забележила пад у количини увоза – за 37,46%, док је у вредности забележен пад од 27,58 %, иако је укупно увозно тржиште забележило раст вредности од преко 41% у 2021. години, па је реални пад око 38%. Ако упоредимо са пуном годином, морамо да се вратимо у 2017. годину која није била погођена мерама заштите и ту примец́ујемо да је вредност увоза на косовско тржиште српске робе била 450 милиона евра или 36,8% више од вредности увоза и раста вредности у 2021“.
Додали су и да је повећан увоз албанске робе на 6% укупног увоза, или износу од 285 милиона евра, који, како тврди даље косовска царина, када се упореди са српском робом:
„У 2015. години ова пропорција је била скоро стотину процената мања, пошто смо из Албаније увезли робе у вредности од 143 милиона евра, а из Србије у вредности од 372 милиона у 2015. години, или која је чинила више од 10% тржишта из увоза, док данас обе ове земље снабдевају око 6% тржишта од увоза“.
Демантовали су и податке о вредности извоза од два милиона евра за прошлу годину, као „потпуно нетачне“.
Наводно је цифра од два милиона извоза „потпуно нетачна“, јер се ради само о вредности „реекспортоване робе из поступка прераде“, док је реална вредност извоза са косовског на српско тржиште у 2021 била 42 милиона евра или 47% више у односу на 2020. годину, када је та вредност била 28 милиона евра, односно 27 милиона у 2015.
„Стога је најреалнији налаз да је извоз Косова порастао за преко 40% од редовног тренда који је износио око 28 милиона претходних година“, нагласили су у Царини Косова и навели разлоге за које верују да подупиру њихове тврдње.
„На повец́ање увоза у тренутној ситуацији утицала је ефикасна борба против кријумчарења од стране агенција за спровођење закона. Само код живих говеда током 2021. године оцаринили смо количине у износу од 8,7 милиона €, што је за 3,4 милиона € више у односу на 2020. годину, пошто је било пријављивања пиц́а, алкохола и сирц́ета за 4,5 милиона евра више него 2020. године. Није дошло до пада увоза истих производа са других тржишта“.
