„Са Србијом је спроведена заједничка, а не синхронизована акција патролирања, а за то нико нема мандат“, написала је косовска министарка спољних послова, Мељиза Харадинај Стубла поводом јучерашњег разјашњења КФОР-а о заједничкој патроли са српском војском услед које је наводно дошло до преласка групе српских војника на територију села Карачево.
Од петка увече не јењава интересовање косовске јавности за наводе посланика Самоопредељења Мефаиља Бајћиновција (Мефаил Бајqиновци) који је објавио видео запис из Карачева код Каменице са тврдњом да је српска жандармерија наводно ушла у ово место, позивајући косовске безбедносне институције да „хитно реагују у циљу заштите грађана, суверенитета и територијалног интегритета Косова“.
Након бројних реакција косовских званичника, о случају се тек јуче у поподневним часовима огласио КФОР, наводећи да су спроводили синхронизовану патролу КФОР-а и Војске Србије дуж административне линије, како би се обезбедила безбедност и осигурало да нема незгода. Назначили су и то да се административна линија протеже на око 350 километара и није јасно означена на терену, нити је дефинисана природним и препознатљивим елементима терена, као што су реке или планински ланци.
На ово је данас „када смо их све видели и чули“ реаговала „појашњењем“ Харадинај Стубла.
Ради се о „илегалном и неовлашћеном уласку српске жандармерије на територију Косова“. КФОР оптужује да није спровео синхронизовану, већ заједничку акцију са Србијом, за шта нема мандат.
„Синхронизовано патролирање подразумева да свака војна формација делује на својој територији и не прелази границу. Стране се договоре да се крећу дуж границе и у одређеним тренуцима извештавају једни друге о томе шта су затекли током синхронизоване патроле“, написала је на Фејсбуку.
Ова чланица коалиционе владе затражила је, не прецизиравши од кога да се „забринутим људима објасни да ли је Србија прекршила споразум са НАТО ушавши 300 метара на територију Косова, или је то учињено уз претходно одобрење“.
И након званичног саопштења КФОР-а о синхронизованој акцији са Војском Србије, косовски званичници и даље тврде да се ради о припадницима српске Жандармерије.
Догађај је лош и за нормализацију односа Београда и Приштине јер како је написала „српска војна и полицијска униформа на територији Косова отвара ране некажњених злочина и траума рата 1999.“
„ Сигурносни механизми ни на који начин не би требали дозволити, а још мање олакшати такве патроле на територији Републике Косово, које изазивају забринутост и несигурност тамошњих грађана, нарушавају мир и изазивају насиље и самоодбрану.
Позвала је и међународну заједницу да поштује суверенитет и територијални интегритет Косова, које је признато од стране 2/3 земаља – 22 од 27 држава чланица ЕУ и 26 од 30 држава чланица НАТО-а, као и да поштују одлуку Међународног суда правде који је потврдио законитост проглашења независности.
Реакција лидера ААК, Рамуша Харадинаја, чија чланица је и Харадинај Стубла, јуче је била повод за медијске написе о још једном расколу у коалицији.
Харадинај је у суботу посетио Карачево, дан након што су се тамо виделе српске снаге, и путем Фејсбука затражио од косовских институција да обезбеде сигурност за све грађане и више не дозвољавају „овакве провокације“.
На то је косовски премијер, Авдулах Хоти одговорио да „безбедност Косова не може нико да угрози и да на месту незгоде није потребно парадирање, а да се нема појма како се догађај десио“.
ААК је раније критиковала партнере из ЛДК и због начина на који се води дијалог са Београдом, а за који оцењују да је нетранспарентан.
Фото: Ridvan Slivova/Telegrafi
