Пише за Косово онлајн: Драган Бисенић
Кисинџер је још поводом кризе у Босни рекао да „не разуме шта Америка жели да постигне на Балкану“. Могли смо нешто да учинимо на почетку рата, када су Срби оптуживани да су масовно кршили људска права, како бисмо то спречили. Сада се, међутим, понашамо као да силом покушавамо да вратимо Србе у некакву митску Босну, која није постојала никада у историји. Не постоји босански језик, не постоји босанска култура. Босна је административна јединица која се састоји од Хрвата, муслимана и Срба, вештачки створена у бившој Југославији и глупаво призната као држава од западних сила”, категоричан је био Кисинџер.
Осврћући се на односе који су владали у БиХ, Кисинџер је посебно истакао положај и историју српског народа.
Србима у Босни дозволити самоопредељење
“Ако погледате српску историју, видећете да су се 600 година борили да њима не владају муслимани. Зато САД крши властито начело самоопредељења народа и зашто их наши медији називају “српским сепаратистима”? Зар покушавају да се одвоје од нечега што није постојало никада у историји? Сматрам да треба да створимо муслиманску државу, а осталим националностима дозволити да оснују своје независне државе или да се прикључе Хрватској и Србији. Не морамо да се мешамо у балкански рат који се не може завршити чак и ако бисмо победили”, рекао је тада Кисинџер.
Он је исти начин размишљања применио и на Косову када се обраћао америчким сенаторима. „Да почнем са Косовом. Дозволите ми да се позабавим тим у три дела: увод у војне операције, војне операције и могуц́и излазак из војних операција. Као што неки од вас можда знају, осећао сам се крајње нелагодно због дипломатије која је претходила војним операцијама. Имао сам веома озбиљна питања у вези са избором циљева и начином њиховог остваривања“, рекао је Кисинџер.
Кисинџер је истакао да су Американци и Запад на Косову суочени с лидером чија је посвец́еност Косову „била много вец́а него што је то била за Босну која, уосталом, никада није била део Србије“. „Срби сматрају Косово местом свог националног порекла, својом колевком и саставним делом српске историје. Дакле, одвајање Косова од Србије је сложенији задатак од чак и Босне, а то је било довољно тешко“, нагласио је Кисинџер.
Преговори у Рамбујеу почели су 6. фебруара и трајали су до 19. марта 1999. Југославија је била спремна да Албанцима на Косову обезбеди аутономију у саставу Србије, али су они то одбили. Председник СР Југославије, Слободан Милошевић је у разговору с делегацијом кипарског парламента 20. фебруара 1999. рекао: „Претње нашој земљи да ће бити бомбардована ако не дозволи страну окупацију дела своје територије, представљају упозорење за цео свет и све народе и људе којима је стало до слободе и мира. Нећемо дати Косово ни по цену бомбардовања“.
Други проблем према Кисинџеровом мишљењу је постојање Косовске ослободилачке војске – КЛА, „коју су многи људи сматрали да је предвођеном марксистима, страствено посвец́еном независности Косова“. За прекид ватре који је тада испословао Ричард Холбрук, Кисинџер је рекао да су га обе стране кршиле, а од КЛА чешц́е и бруталније него од стране Срба.
„Управо у ово стршљеново гнездо смо слетели са намером да пронађемо свеобухватно решење. Сада, није лако доц́и до свеобухватних решења за сукобе старе 400 година. Понекад је боље гурнути проблем испред себе без намере да га решите једним великим напором и потезом“, сматрао је Кисинџер.
Он је нагласио да је „средство које је одабрано, такозвани споразум из Рамбујеа, који је заиста представљен на принципу узми или остави, без преговора ни са једне стране, био је несумњиво веома паметан документ, али само за академску вежбу“. Имајући у виду страсти и историју коју је описао, Кисинџер није вероватно да ц́е то бити прихватљиво ни за једну страну, као што заиста, није било прихваћено ни са једне стране.
Он је приметио „да је неким чудом прихвац́ено, нашли бисмо се пројектовани у сукобу са обе стране, јер не верујем да би се КЛА икада дозволила да је разоружају НАТО снаге као што је требало; и никада нисам разумео како ц́е српске снаге остати и како ц́е снаге НАТО-а и ОВК да реагују у тој ситуацији“.
Питање Македоније
Коначно, аутономија Косова и независност Косова морају отворити питање Македоније. Све су то била питања која је било веома тешко решити, и искрено, нисам веровао да се могу решити ултиматумом. Покушај да се они реше ултиматумом вероватно би произвео сукоб велике страсти на обе стране.
Кисинџер је управо то и тврдио. “Било ми је непријатно и због одлуке НАТО-а да тражи право на окупацију земље са којом није био у рату. Доношење такве одлуке је без преседана у историји НАТО-а, што нас је укључивало у дипломатију којом управља 19 нација и стратегију којом управља 19 нација“, навео је Кисинџер у разговору са америчким сенаторима.
Он је тражио да “нешто мора да се уради на политичком и стратешком планирању у НАТО-у, а не да се дозволи — да оно зависи од свакодневних одлука 19 влада, вођених многим различитим домац́им ситуацијама”. Указујући да још није дошао до јасног закључка шта би то требало да буде, али то је “врста филозофске дебате која може да се започне још истог викенда”, али ако не може, “ако смо превише заокупљени, мора се покренути у врло блиској будуц́ности”.
Статус Косова би „апсолутно требало да буде аутономија“, која треба да буде „део међународног споразума”. Након што је НАТО наметнуо политичко решење, на њега треба гледати као на политичко решење које је шире од НАТО-а и шире од Косова”, навео је Кисинџер.
Он је подсетио да је био снажни присталица ширења НАТО-а и није прихватио аргумент да ц́е то покварити америчке односе са Русијом. “Али верујем да је рат са Србијом, пратец́и тако блиско ширење НАТО-а, изазвао у Русији и широм словенског света, па и у Украјини, најдубље сумње у сврхе НАТО-а и могуц́ности будуц́е сарадње. Стога, верујем, Русија би требало да игра улогу у лицу политичког решења, а не у прекиду ватре”, указао је Кисинџер.
Њега је бринуло да ће се “политички пут којим сада идемо завршити са америчким снагама у Босни, америчким снагама у Албанији, америчким снагама на Косову и предвидљиво америчким снагама у Македонији; јер морамо да схватимо да ц́е аутономија Косова отворити питање Македоније у којој је трец́ина становништва албанска — а и сви остали околни народи имају етничка права”.
Кисинџер је рекао да након постизања примирја под условима које је описао, треба да дође до балканске конференције. “Као историчар, могу узети преседан Берлинског конгреса 1878. који је на неки начин прекрајао мапу Балкана и умирио је 30 година, што је више него што је било ко други успео да постигне у том регион”, предложио је Кисинџер.
Он је нагласио да америчке снаге не би требало да на сваком месту служе “као фластер”, посебно, имајући у виду, друге изазове са којима ц́е се Америка суочити широм света. “Према томе, мислим да би питањем Босне требало да се бави и оваква конференција. Ако је самоопредјељење примјењиво на Косово, оно би требало бити примењиво и у Босни. Под тим мислим да би можда свакој националној групи требало дозволити да иде путем који жели са независном државом у Босни и са српско-хрватским деловима који могу се прикључе, ако желе, својим сународницима. То је боље него мултиетничка држава која се придружује држави која је разбијена на основу тога да не може постојати мултиетничка држава”, закључио је Кисинџер.
Он је упозорио сенаторе да, без обзира да ли је ово решење тачно за Босну или је у питању његова модификација, важно је да Сједињене Државе не испадну наследник империја које су некада управљале овим територијама и које су се на крају нашле у сукобу са локалним становништвом чије су „страсти превазилазиле могућност стабилности“.
Варијација Кисинџерове идеја о конференцији о Косову, односно Балкану, појавила се средином ове године. Албански премијер Еди Рама после сусрета са високим представником ЕУ за спољну политику Жозепом Борељом, 27. јун 2023. предложио је конференцију са лидерима Србије и Косова, и званичницима ЕУ и САД, те да им се „не дозволити да изађу без договора“. Ту идеју, Борељ је подржао на заједничкој конференцији за штампу.
Сутра наставак: Косовски преседан који ће стићи до Урала
