Све су чешће најаве из Приштине о подизању тужбе против Србије за геноцид, али и критике из Београда поводом исте. Критике, међутим, стижу и из Приштине -не због садржаја саме тужбе, већ процеса припреме који спроводи влада предвођена Аљбином Куртијем.
Предводник делегације за дијалог са Београдом на експертском нивоу у влади Авдулаха Хотија, Скендер Хисени, огласио се поводом јучерашње изјаве косовске председнице, Вјосе Османи.
Османи се на конференцији за штампу након састанка са колегом из Словеније, Борутом Пахором, осврнула на тужбу за геноцид против Србије коју припремају косовске институције.
Изјавила је да се тужба припрема на основу споразума три косовске институције – председништва, канцеларије премијера и председника скупштине.
Казале је да се све три институције слажу око тужбе.
„За сваког кога знам, масакри које је починила Србија на Косову, намера српских војних и полицијских снага током последњег рата било је истребљење, дакле то је био циљ. Наравно, наш одговор и стручњака је да је геноцид почињен на Косову. Припрема мора бити врло озбиљна, са детаљним истраживањем и сарађиваћемо са било којом државом која буде хтела да нам помогне да постигнемо правду“, поручила је Османи.
Ову изјаву пренео је у својој објави на Фејсбуку, Скендер Хисени.
Османи је упитао да ли је довољно то што само постоји координација између ове три институције, али и да ли је договорено да се припреми тужба или и поднесе?
Питао ју је и у случају подношења, коме ће је поднети и како, али и да ли су предвидели могуће последице?
Хисени је поставио још неколико питања.
Да ли сте сарађивали са другим земљама, пре тога?; Ако се нисте сложили да је поднесете, зашто лажете обичан народ?; Да ли ви и они са којима координирате разумете шта је „намерна политика двосмислености?“
Своју објаву завршио је речима „Ти си скроз промашила….Нема горе! Чувај нас Боже од незнања!“.
Подсетимо, са доласком на власт владе Аљбина Куртија интензивиране су поруке о наводном геноциду који је починила Србија. Поруке о геноциду у међувремену су се претвориле у најаве о подизању тужбе за геноцид, а најава се нашла и у програму владе Аљбина Куртија.
У Приштини се од тада води дебата о томе да ли је овакав потез исправан, те да ли би Косово могло да добије случај.
Аналитичари, адвокати и политичари, предлажу више солуција. Док једни наводе да Косово не може само подићи тужбу јер није члан УН-а, те предлажу да то уместо Косова учини Албанија, други саветују да би идеална опција била да се допуни Закон о специјалном суду, те да тиме буду обухваћени и „српски злочини“. Сви су сагласни око једног – за тако нешто је потребна подршка Европске уније и САД-а.
И док Курти најављује да су започете припреме, те да је планирано да се тужба подигне следеће године, недавно се огласио некадашњи косовски премијер, Рамуш Харадинај, који је потврдио да је за време свог мандата већ започео припреме у вези са оваквом тужбом.
Харадинај је недавно казао да је још у време док је вршио функцију премијера у тајности припремао досије заједно са познатим стручњацима, пренела је Газета Еxпресс.
„Куртијева влада има најбоље могуће одрађен посао. Најбољи могући посао на ову тему урађен је под мојим руководством. На столу се налази највећа материја најпознатијих стручњака на свету из светске експертизе на којем је влада Харадинаја радила у тајности“, рекао је Харадинај у изјави за АТВ.
Саветовао је Куртију да не жури и делује без одобрења „стручњака“- како би Косово добило случај на суду.
Са друге стране, из Београда стижу критике на рачун овакве најаве, али и наводи да је немогуће да Косово подигне тужбу против Србије. Стигла је и молба председника Србије Приштини – да тако нешто не чине.
Недавно је и оснивач Фонда за хуманитарно право, Наташа Кандић, саветовала приштинским властима да не подижу тужбу јер, како је рекла, нема шансе да Међународни суд правде пресуди да је Србија одговорна за геноцид на Косову.
Казала је да је најава тужбе „политичка иницијатива“ и нагласила да као такву не може да је подржи, јер, не би допринела владавини закона и правди за жртве.
Међу последњим, негативним реакцијама поводом ове најаве, нашла се и она немачког амбасадора на Косову, Јорн Родеа.
Роде је синоћ изјавио да је битно суочити се са прошлошћу, али и да је „питање тужбе против друге државе врло проблематично и можда погрешан начин за напредак“.
