Покрет за одбрану Косова и Метохије

Хоће ли се променити слика о ОВК: Показна вежба за велика суђења која сви чекају

© AP Photo / Peter Dejong
Читањем оптужнице за ратне злочине пред косовским Специјализованим већем са седиштем у Хагу Саљиху Мустафи, некадашњем команданту ОВК, отпочела је сезона суђења оптуженима за злочине на Косову и Метохији 1999. године, а овај први процес је, како тврди адвокат са Косова и Метохије Небојша Влајић, нека врста „показне вежбе“ како ће та суђења тећи.
 
Саговорник Спутњика напомиње да Мустафин случај за Београд и Србе нема шири значај, пошто се он у оптужници терети за одговорност за убиство својих сународника Албанаца.
 

„Значај овог суђења је у томе што је прво. Иначе, још смо далеко од великих суђења која сви чекамо да почну, каже Влајић.

 
Предмети о којима адвокат говори односе се на суђења бившим припадницима ОВК Хашиму Тачију, Кадрију Весељију, Реџепу Сељимију и Јакупу Краснићију, који се терете за низ злочина против човечности и ратних злочина, укључујући убиство, нестајање лица, прогон и мучење.
 

Показна вежба за суђење Тачију и осталима

У оптужници се наводи да Тачи, Весељи и други осумњичени из оптужнице сносе кривичну одговорност за скоро 100 убистава.
 

„Тек када почну ова суђења, показаће се да ли је та борба ОВК припадника била тако беспрекорна и чиста како тврде, или баш и није. У суђењу Мустафи нема никога ко је оштећен од стране Срба и очигледно је да се ту више ради о њиховим унутрашњим сукобима, него о нечему што је за нас важно, сматра адвокат са Косова и Метохије.

 
Иначе, суђење Мустафи изазвало је лавину реакција на Косову и Метохији, а он сам је у једном наврату напустио судницу уз коментар да не жели да му суде „гестаповци“.
 

Приштини крив Београд и за оптужницу Мустафе

Бивши заменик команданта у оперативној зони Лаб (Мустафин надређени) на подручју Подујева Кадри Кастрати тврди да су оптужнице против Мустафе измишљене у Београду.
 
„Хашки трибунал је блиско сарађивао са тужилаштвом у Београду и Београд је годинама радио на измишљању ових навода, али ће на крају правда победити и Мустафа ће доказати невиност”, закључио је он, уз тврдњу да у селу Злаше није било концентрационог логора, како је поменуо тужилац Специјалног суда у Хагу у читању оптужнице против Мустафе.
 
Кастрати тврди да су Мустафа и његова јединица били позиционирани у Приштини и да су имали задатак „да надгледају акције војске, паравојних снага и српске полиције према албанском становништву”.
 

„Њихов посао је био да свакодневно извештавају команду Оперативне зоне Лаб о снабдевању лекова и других ствари које смо морали да понесемо у Приштину. У селу Злаше је била позиционирана 153. бригада. Имајући у виду физичку и територијалну везу са Приштином, он је био у сталном контакту са командом 153. бригаде, коју су чинили Адем Шеху, Фатмир Сопи и Шемси Весељи“, рекао је Кастрати.

 
Мустафа се на суду изјаснио да није крив и да нема никакве везе са оним што се наводи у његовој оптужници.
 
Иначе, он се терети за појединачну кривичну одговорност и као претпостављени старешина за злочине које су од 1. до 19. априла 1999. године починили одређени припадници ОВК против лица заточених на имању у Злашу, које је служило као затвор. Суђење је требало да буде настављено 16. овог месеца испитивањем два од укупно 16 сведока тужилаштва, од којих ће 15 сведочити у судници у Хагу, али је одложено за крај месеца.
 

У оптужници и борбе са српским снагама

Саљих Мустафа је ухапшен 24. септембра прошле године и он је прво ухапшено лице против којег је потврђена оптужница, откако су формирана Специјализована већа и Специјализовано тужилаштво 2015. године.
 
У оптужници се терети да је подстрекивао или наредио вршење кривичних дела произвољног лишавања слободе, суровог поступања и мучења и убиство.
 

Додаје се да су се кривична дела за која се износе оптужбе, десила у контексту ’оружаног сукоба‘ и да су била повезана са оружаним сукобом на Косову између ОВК и снага СРЈ и Републике Србије, укључујући јединице Војске Југославије, јединице полиције и друге јединице Министарства унутрашњих послова, као и друге групе које су се бориле на страни СРЈ и Србије.“

 
Даље се напомиње да су у периоду од 1. априла 1999. до 19. априла 1999. Мустафа и други припадници ОВК држали затворене на имању у Злашу најмање шест лица.
 

Косово на ОВК одбрану потрошило 3,5 милиона евра

Косово је до сада на име трошкова за одбрану лидера ОВК којима се суди за ратне злочине пред Специјалним судом у Хагу, потрошило 3,5 милиона евра, изјавила је министарка правде Косова.
 
За сада је девет лица добило статус жртве која учествује у поступку, а пријављивање је и даље у току. Иначе, Специјализовано тужилаштво Косова у Хагу бави се истрагом наводних злочина припадника Ослободилачке војске Косова почињених над етничким мањинама и политичким ривалима у периоду од јануара 1998. до децембра 2000. године.
 
 
Бранкица Ристић
 
 

Покрет за одбрану Косова и Метохије

ПОДРЖИТЕ

Поделите:

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on email
Email
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on pinterest
Pinterest
Share on print
Print