Хрватско присуство НАТО-у доприноси јачању мира и стабилности. Хистеричне спекулације из Србије усмерене против Хрватске које алудирају на другачије војне и сличне активности сматрамо крајње смешним и апсурдним, након серије негативних реакција из Србије поводом најаве Хрватске о изградњи војног кампа на Косову, огласило се министарство спољних послова ове земље.
Министар спољних послова Хрватске, Гордан Грлић, боравио је јуче у службеној посети Косову, где је обишао 34. хрватски контингент у мисији КФОР-а. Он је из Приштине уједно најавио изградњу војног кампа који ће, како је поручио, допринети регионалној безбедности.
Још од јуче нижу се негативне реакције из Београда, поручује се да је тако нешто немогуће, „научна фантастика“, те да се тиме крши Резолуција 1244 и уједно умањује регионална безбедност.
Данас је најаву хрватског министра прокоментарисао и председник Србије, Александар Вучић.
Србима на КиМ поручио је да не брину, казао је да жели да избегне сваку врсту сукоба, али и поручио „свима онима који мисле да ће бити нових олуја и погрома и протеривања нашег живља… да се то неће десити“.
Потом се огласило хрватско министарство спољних послова.
Кажу да су хрватски војници који учествују у мисији КФОР-а добили похвале од међународних партнера, те да њихово учествовање потврђује Хрватску као „поуздану чланицу НАТО-а и доприноси јачању миру и стабилности“.
„Стога, хистеричне спекулације из Републике Србије усмерене против Хрватске које алудирају на другачије војне и сличне активности сматрамо крајње смешним и апсурдним“, поручили су из министарства спољних послова Хрватске.
Прецизирали су да се „ове апсурдне, неистините и нетачне инсинуације“ користе као „покушај скретања пажње с једне озбиљније ствари која се јуче догодила“.
„Наиме, усвојена је одлука о измени Статута града Суботице и увођењу четвртог, тзв. буњевачког језика, у службену употребу. Реч је пре свега о политичким манипулацијама. Цела иницијатива с тзв. буњевачким језиком има политичку позадину, односно циљ јој је разбијање хрватског националног корпуса у Републици Србији, што је наставак једне политике која је већ дуго на делу“, тврде.
Осврнули су се и на права српских мањина у Хрватској и Хрвата у Србији.
Наводе да су српским мањинама загарантована сва права према највишим европским стандардима.
„Захваљујући таквим правним решењима, представници српске мањине већ деценијама имају истакнуто место у хрватском политичком животу и учествују у владајућим коалицијама од локалног до националног нивоа власти“.
Са друге стране, кажу да упркос потписаном билатералном споразуму Хрватске и Србије 2004. године, Хрвати у Србији још увек чекају испуњење најважнијих тачака и договореног реципроцитета превиђеног споразумом.
„Наиме, Хрвати у Србији још увек немају зајамчена места ни на једном нивоу власти, финансирање хрватских мањинских институција од стране Републике Србије није адекватно решено институционално…“.
Уједно су изразили „посебну забринутост“ због, како су навели, недавних изјава о потреби мењања граница и позива на уједињење свих Срба у једну државу, а који су прошли без реакције власти Републике Србије.
„Управо таква великосрпска политика је током распада бивше заједничке државе изазвала ратове с огромним људским жртвама и разарањима. Наша обвеза је међународној јавности и партнерима указати на поновну појаву таквих политичких размишљања и тежњи“, поручили су.
