Грађани Србије су умерено заинтересовани за политику, а међу темама које их највише интересују су рад локалне самоуправе и дијалог Београда и Приштине, изјавио је у четвртак саветник за јавне политике и истраживања у Црти, Вујо Илић.
Он је представио резултате истраживања „Ставови грађана Србије о учешћу у демократским процесима 2020“. које је рађено телефонски, случајним узорком на 1.010 испитаника од 16. до 22. новембра прошле године.
Илић је рекао да је истраживање показало да је мање од две петине грађана заинтересовано за политику, да је исто толико незаинтересовано, а да је једна петина умерено заинтересована.
Грађани нису много заинтересовани за рад Скупштине Србије, европске интеграције, програме партија или рад невладиних организација.
Истраживање је показало да би признање независности Косова забринуло 70 одсто грађана, да би око 20 одсто било равнодушно и да би један мали део то „обрадовало“.
Када је реч о приступању Европској унији, међу онима који подржавају евроинтеграције највише је високообразованих, трећину би обрадовало одустајање од ЕУ и окретање Русији и Кини, док би због таквог резултата једна петина грађана била забринута.
Илић је рекао да би према одговорима испитаника излазност на изборима била иста као и претходних година, а да највећи број испитаника као мотив за излазак на изборе наводи осећање дужности.
На другом месту је могућност да се утиче на политику, као и да највећу намеру изражавају старији грађани и грађани блиски власти, а да су апстиненти рекли да на изборе не излазе јер не верују у обећања.
Половина испитаника сматра да се до промена може доћи на изборима, а једна трећина грађана учествовала је у акцијама у својој локалној заједници.
Демократију као најбољи систем подржава половина испитаника, док половина сматра да је Србији потребан јак лидер.
Међу онима који подржавају демократију су старији грађани и гласачи опозиције, а међу онима који су за „чврсту руку“ су старији грађани, људи ближи партијама на власти, ниже образовани и они који живе ван градова.
Директорка Црте Вукосава Црњански оценила је у уводном излагању да је у Србији све мање плурализма, да су институције све слабије и да су грађани окружени говором мржње и спиновима.
Она је оценила да изјаве попут оне да се „од демократије не може живети“ и искључиво инсистирање на економским параметрима воде друштво ка неодрживој будућности.
