Часлав Јолић из Ђураковца код Истока осуђен је на осам година затвора за кривично дело ратни злочин против цивилног становништва, известио је Ким.
Читању пресуде којом је Јолић осуђен на осам година затвора присуствовало је двоје од троје оштећених у поступку, као и његов бранилац Миодраг Бркљач који је најавио подношење жалбе Апелационом суду.
Пресуду је прочитао судија Посебног одељења Основног суда у Приштини Муса Конџељи, а иста је донета у сагласности са судским већем чији су чланови још и Ваљбона Селимај и Ментор Бајрактари.
Јолићу ће у казну бити урачунато време које је провео у притвору.
Адвокат Бркљач је, наводи Ким, након изрицања пресуде казао да је његов клијент осуђен без доказа.
Часлав Јолић је отац четворо деце са пребивалиштем у Мрчајевцима, централна Србија.
Косовска полиција га је 3. јуна 2022. године ухапсила у Ђураковцу крај Истока под сумњом да је починио ратни злочин против цивилног становништва у периоду 1998-1999. године.
Он је тада дошао на Косово због оставинске расправе, а након очеве смрти.
Специјално тужилаштво је 18. новембра 2022. године подигло оптужницу против, јер се, како се наводи, сумња да је за време рата у саучесништву са другим лицима, кршећи правила међународног права применио мере мучења и наношења велике патње или повреде телесног интегритета или здравља према цивилном становништву које није директно учествовало у ратном сукобу.
Завршне речи у случају Часлава Јолића су пре неколико дана у Приштини изнели тужилац и одбрана.
Адвокат тврди да је Јолић осуђен без доказа, оштећени незадовољан
Адвокат Часлава Јолића осуђеног на осам година затвора због кривичног дела ратни злочин против цивилног становништва, Миодраг Бркљач, најавио је жалбу на донету пресуду Апелационом суду. Оценио је да је Јолић осуђен без доказа и да није разумео зашто је проглашен кривим. Један од оштећених у поступку, с друге стране, није у потпуности задовољан изреченом казном, пише Ким.
Адвокат Миодраг Бркљач сматра да је Часлав Јолић осуђен без доказа. Оштећени у поступку Н.Ц. је незадовољан изреченом казном.
Судија Муса Конџељи је читајући оптужницу рекао да је Јолић крив јер је током рата на Косову на територији општине Исток у саизвршилаштву са другим лицима, кршећи међународно право, мучио и наносио велики бол, нарушавајући телесни интегритет и здравље цивилног становништва, иако непосредно није учествовао у сукобу.
“После годину дана мукотрпног суђења овакав епилог је катастрофа. Као да годину дана ништа нисмо радили. Чули сте, били сте у сали када је објављена пресуда, стављено му је на терет да је извршио три посебне радње које су квалификоване као кривично дело ратни злочин. То се стварно квалификује тако, у правном смислу ту се нема шта посебно приговорити”, казао је новинарима Јолићев адвокат Миодраг Бркљач.
“Оштећени нису говорили истину”
Бранилац је истакао да ни након 40 година каријере, није разумео зашто је Јолић проглашен кривим.
“Суд је морао на објављивању пресуде да бар укратко изнесе сиже доказа на којима се базира његова пресуда. Овакво објављивање је на неки начин и подцењивачко према странкама које су учествовале у овом поступку. Није спорна чињеница да ће суд у својој писменој пресуди, како је рекао председавајући, изнети потанко разлоге због којих је донео ову пресуду. Јавност мора да зна, оног тренутка када је суд објавио ту пресуду, зашто је објавио такву пресуду. Свестан сам тога да ће се суд приликом израде пресуде базирати на изјавама оштећених и неких сведока који су у ствари сведоци из друге руке. Једног оштећеног сте интервјуисали пре мене, шта могу да вам кажем за њега и за оштећеног З.М. – нису говорили истину, да не употребим неки тежи израз”.
Пресуда се, напоменуо је Бркљач, заснива само на речима оштећених. У предмету, каже, нема ни једне друге изјаве или материјалног доказа који директно инкриминишу Часлава Јолића.
“То су само двојица З.М. и Н.Ц. Сви остали докази су из друге руке, то значи да они причају из онога шта им је испричао З.М. и Н.Ц. То је технологија како се ради, нажалост, у косовском правосуђу у овом тренутку. Ја сам, рекох вам, у 40 година био судија, тужилац и адвокат. На ове гране на које смо ми спали, да се овако суди људима, који нису извршили кривична дела, ово стварно није у реду”, казао је он.
“Јолић осуђен без доказа”
Бркљач ће, додао је, искористити право и поднети жалбу Апелационом суду.
“Ту нема ништа спорно. То морам да урадим и имам шта да напишем против пресуде која знам како ће изгледати. Жалосно је да један човек буде осуђен без доказа. Основни, правни, међународни стандард је да мора да постоје докази који ван сваке разумне сумње показују да је окривљени стварно извршио кривично дело. Чим има сумње, примењује се принцип који значи да се у случају сумње буде блажи према оптуженом. Овде не да је све сумњиво, него нема директних доказа. Индиректни докази, помоћни докази не могу бити пресуђујући као што је овде урађено”, закључио је Бркљач.
Оштећени незадовољан: Жао ми је, има децу
Оштећени Н.Ц. је новинарима рекао да није у потпуности задовољан изреченом казном, те да је Јолић могао да буде осуђен и да дужи временски период. Оптужио га је за физички напад.
„Све ово ми је од њега (показује да на вилици нема зуба). Он је морао да зна, на крају крајева то суд шта ће… Жао ми је, има децу. Деца нису крива, а он да. Сада и ја имам децу, деца нису крива. Да ја убијем неког и да га претучем, а он је морао да зна да ту (на Косову) има земљу, има кућу и мора да зна да мора да живи ту. У Србији неће нико да га држи, ако има ту све што му је отац оставио. Он каже: ‘Ја сам живео и после рата’. То није тачно, никад. Он је дошао и побегао. Ја сам ту, живим 500 метра од његове куће“, рекао је оштећени Н.Ц.
Јолић осуђен за три посебне радње
Јолић је осуђен за три тачке из оптужнице. Најпре да је 1998. године лице З.М. довело британске и белгијске новинаре на место пада српског војног хеликоптера у селу Благача код Ђураковца, општина Исток. Након тога је пет особа у униформама српске полиције, међу којима је био и Јолић, наводно тукло З.М. 20 минута у присуству новинара. Због батина се З.М. онесвестио.
У другом инциденту који се помиње у оптужници Н.Ф. је пио кафу у сеоском ресторану у Ђураковцу када га је пет српских полицајаца, међу којима и Јолић, извукло из ресторана, ударајући га.
У трећем описаном инциденту који се догодио 15. марта 1998. године Јолић је, према наводима оптужнице, тукао особу иницијала Н.Ц, све док га неколико других полицајаца није зауставило.
Јолић је такође дужан да у Фонд за жртве ратних злочина, а на име оштећења, уплати 100 евра.
Против ове пресуде осуђени Часлав Јолић има право жалбе у року од 30 дана који тече од пријема пресуде у писаном облику. Жалба се упућује Апелационом, преко Основног суда.