Четири месеца је тачно од када је косовска влада, 14. јуна увела мере ограничења на увоз српске робе. У питању је забрана уласка камиона на Косово који се товаре у централној Србији.
Према подацима Привредне коморе Србије, отпрема робе из централне Србије на територију Косова и Метохије у претходној години вредела је 467 милиона евра, лист Данас, бавио се делом података.
Са друге стране, пријем је био значајно мањи – свега 52 милиона евра, што исходује позитивном разликом од 415 милиона евра у корист Србије.
Ипак, ситуација се значајно променила, посебно ове године, од када су косовске власти пре тачно четири месеца увеле забрану на увоз српске робе, а након, како је протумачено, „отмице“ четири косовска полицајца.
У Србији су стручњаци штету проценили на око 50 милиона евра већ после истека другог месеца од забране, са назнаком о још већој штети, јер се не зна колико ће забрана трајати. У септембру је процењена на 65 милиона евра.
Чак је и америчка привредна комора на Косову раније упозорила на рестриктивне мере косовске владе које погађају и робу међународног порекла.
Увоз компанија са значајним америчким власништвом опао је за преко 39% у поређењу са 2022. годином, подаци су ове организације из септембра.
Позивајући се на податке ПКС, Данас подсећа на податке од пре четири месеца када су косовске власти најавиле забрану увоза српске робе.
Вредност отпремљене робе на Косово од јануара до маја текуће године износила је 169, док је у супротном смеру отишло око 20 милиона евра робе.
Говорећи о рангу најзначајнијих места на која Србија шаље робу, од 183 тржишта, Косово и Метохија заузима 20. место. Насупрот томе, према значају тржишта са којих се роба увози, од укупно 217 локација, КиМ се на лествици налази тек на 52. месту.
Када су у питању рестриктивне мере пласирања робе из Србије на косовско тржиште, слична ситуација постојала је и током владе Рамуша Харадинаја пре пет година, када су уведене таксе од 100 одсто за производе из Србије. Рестриктивне мере које су тада трајале дуже од годину дана, суштински су потом замењене применом тзв. политике реципроцитета, са доласком Самоопредељења на власт и од тада, прилив српске робе је у паду у односу на раније године.
Иако је било више међународних позива косовским властима да укину ограничење, а чак и дискретних најава у Приштини да ће одлуку „разматрати“, актуелне теме за косовске власти тренутно су оптужбе и мере на рачун Србије у вези са сукобом са смртним исходом у Бањској, који је оквалификован као терористички чин.
