За швајцарски дневни лист Ноје цирхер цајтунг (НЗЗ) репортажу о Прешеву и Бујановцу написала је Аделина Гаши. Она Швајцарској и свету открива да би Албанци прешевске долине више волели да буду део Косова.
Из репортаже сазнајемо да су Срби на северу Косова лојални Србији, а потом: “Нигде се нерешено наслеђе косовског конфликта не манифестује тако јако као на северу Косова и у Прешевској долини”.
Ауторка је очито допутовала са Косова јер описује поглед на градић са те стране. Онда откривамо да Албанци цело подручје Прешева, Бујановца и Медвеђе називају “лугина” што на албанском занчи долина.
Као на Косову
А према ауторки Прешево се једва разликује од Косова: “Ко тамо седи у кафићу, шета пијацом или пита за пут, осећа се као да је пре на Косову него у Србији. На све стране се говори албански, српски једва да се чује“.
Али ауторка закључује да мањини која је локална већина ипак није лако у граду.
Први човек који је представљен у репортажи јесте градоначелник Прешева Шћиприм Арифи. Прве речи које цитира: „Људи у Прешеву себе сматрају Косоварима“. Новинарка наглашава да је са Арифијем разговарала немачки јер је он одрастао у Манхајму, а у очев родни град је дошао пре 20 година.
Арифи каже а швајцарска новинарка преноси да српска влада не успева да убеди Албанце из Прешева да су ту пожељни. „Дискриминишу нас“, каже Арифи.
Потом у тексту следе објашњења предисторије данашњег стања – бојкот пописа становништва у Србији 2011. и реакција државе која је смањила издатке за албанске општине и укинула неке аутобуске линије. Арифи је рекао да се то не сме поновити и зато су позвали Албанце да учествују на следећем попису.
Албанска застава у основној школи
Ауторка је посетила и основну школу у Прешеву, за коју каже да је са 1300 албанске деце једна од највећих у Србији. Разговарала је и са директорком Фиторе Сахити: „Нашим наставницима није дозвољено да предају историју Косова и да говоре о независности“, наводе се њене речи.
Ауторка додаје да историјски и музички уџбеници из Албаније или са Косова нису дозвољени, па деца уче из југословенских уџбеника из осамдесетих година. Новинарки је директорица показала албанске заставе које су цртала деца за 28. новембар, албански „Дан заставе“.
„То заправо није дозвољено. Директорица ставља руку пред уста и каже: ‚Власти нам ту гледају кроз прсте‘“.
Из текста сазнајемо да школа запошљава 156 просветних радника од којих су петоро Срби јер је и српски обавезан предмет, а сви остали држе наставу на албанском.
Правник без шансе
Следећи лик у швајцарској репортажи јесте Фисник Ислами, који је са 26 завршио правни факиултет у Тирани, сањао је да ће имати каријеру судије у Прешеву, а сада са 37 година и троје деце намерава да се исели у Немачку.
Он је више пута конкурисао за место судије, није га добио иако је имао најбоље оцене и узео и адвокатску лиценцу у Београду.
„Не могу са сигурношћу да кажем, немам доказе, али верујем да је то због тога што сам Албанац“, наводи ауторка Исламијеве речи.
Онда наводи податак који је добила у општини да су од десет судија њих осам Срби, а двојица Албанци. „Иако Албанци Прешевске долине чине већину, највећи део радних места у јавним службама
хттпс://www.данас.рс/вести/политика/вуциц-курти-врси-исељавање-срба-са-косова-и-метохије-хапсе-оне-који-су-прузили-отпор-насиљу-пристине/попуњен је Србима“, пише ауторка.
„Али они нас неће“
Репортажа се даље наставља на пијаци, где ауторка среће селљака Бануша Јашарија, оца четворо деце. „Сво четворо је завршило факултете на Косову и раде тамо. ‚Овде за њих нема посла. Недостају радна места, а то мало што их има заузели су Срби, у Електропривреди и у полицији‘, каже Јашари“.
Потом ауторка наводи и политички став човека који на пијаци продаје сир: „Наравно да бих желео да се Прешево припоји Косову. Али они нас неће“.
Новинарка онда објашњава како је настао план Вучића и Тачија о размени Прешева за север Косова, а онда и како је пропао због бојазни Велике Британије и Немачке да би то могло да створи нове апетите за померање граница на Балкану.
Скендербег изнад посланика
Новинарка је потом отпутовала у Бујановац да посети јединог албанског посланика у српској Скупштини Шаипа Камберија. Описује његову канцеларију са Скендербеговим портретом на зиду. Наводи Камберијеве речи: „Није лако. Осећам да тамо нисам добродошао“.
Новинарка наводи да је Камберијева мотивација за политичко деловање борба за права мањина у Србији. Али и то, да није реално очекивати успехе у тој борби: “Српски председник је аутократ и непредвидив у деловању. Тако да су преговори једва могући“.
Према речима Камберија које преноси ауторка репортаже у швајцарском листу, неопходно је да Прешевска долина постане део преговора између Београда и Приштине: „Плаћамо високу цену лоших односа између две земље“, каже Шаип Камбери, а бележи у Бујановцу репортерка швајцарског листа Ноје цирхер цајтунг, Аделина Гаши.
