„Свестан сам да је то (бомбардовање) контраверзно питање и да је постојала велика дилема ’99. Када није постојао договор у Савету безбедности морала је да се донесе нека одлука јер у супротном би настала хуманитарна катастрафора и циљ је био избећи хуманитарну катастрофу, избећи геноцид“, казао је данас немачки амбасадор у Србији Томас Шиб у емисији Прави Угао на ТВ Војводина.
„Почињени су грозни злочини у име Немачке током Другог светског рата у многим земљама и мислимо да је веома важно не заборавити, због чега треба да причамо о томе, требало би да пишемо о томе али у исто време сам лично имао жељу да са своје стране кажем пар речи на ову тему“, казао је овај немачки дипломата.
„Што дуже проводите времена на овом простору знате шта је то заправо значило за људе у овом региону и људе који живе у Србији“, додао је Шиб.
Он је јуче на обележавању годишњице бомбардовања Београда 1941 од стране тадашње нацистичке Немачке, у којем је тешко страдала тадашња југословенска престоница, за лист „Политика“ написао ауторски текст управо о овом догађају.
Као немачки амбасадор у Србији осећам искрену потребу да одам почаст жртвама стравичних злочина почињених у име Немачке, поручио је у тексту.
Напад на Београд је био само почетак злочина који су уследили, нагласио је он и подсетио да су на територији Србије за време окупације убијене десетине хиљада људи.
У Србији је дуже од две године и како каже, знао је шта је нацистичка Немачка урадила на овим просторима.
Ипак, каже да има проблем да се бомбардовање Србије и Југославије два пута у 20. веку повезује као наставак „кажњавања“ Србије по трећи пут 1999. године. Насупрот таквог „наизгледног континуитета“, он на догађаје из 1999 не гледа као на кажњавање Србије.
„’99 је била потпуно другачија Немачка, и знамо да је то било тешко време за вас и да то што се десило ’99 је било веома тешко за Србију. И даље је то огромно питање и свестан сам тога али исто тако не би требало заборавити да се то тек тако десило и да се припремало дужи период времена. Пре него је дошло до бомбардовања проблем је био да се нађе решење које се тиче Косова и сва дипломатска средстава су примењена“, казао је немачки амбасадор.
Две деценије од краја бомбардовања, он и даље верује у оправданост напада НАТО на СРЈ, односно Србију.
„Може се рећи да је то била тешка одлука, али су то чињенице и ово је разлог да, када се прича о историји, морају се погледати све стране и аспекти који могу бити контраверзни. Неки могу рећи да је било неправедно и није било фер, можемо погледати како се десило и да су били разлози за то што се десило“.
Није дао конкретан одговор на питање да ли му се случајно омакла реч „геноцид“. Честитајући новој косовској влади и председнику у Приштини, нагласивши да је сада припремљен терен за наставак о нормализацији, казао је:
„Не могу сада и не желим да коментаришем о нечему што су неки од актера рекли. Најважније је да се обе стране састану под покровитељством ЕУ и крену да решавају ствари“.
Главни циљ је коначни правно обавезујући договор и сви су сагласни да се питање Косова мора решити:
„То је процес нормализације, видети шта ће се десити али сада је пресудно да се дијалог настави и да се односи између две земље о нормализацији наставе и питање је признања, то је јасан проблем. Сви су сагласни да се питање Косова мора решити и да је то ради и добробити и Србије и Косова и целог региона али не бисмо то никад директно повезали, рекли да сте ви наши пријатељи само ако решите тај проблем“.
Шиб је објаснио да се преговори не могу завршити позитивно уколико не постоји узајамно поверење и добра конструктивна атмосфера, апелујући на Београд и Приштину да буду конструктивне.
Однос између Србије и Немачке види кроз везе које се стварају преко неколико генерација Срба који живе у Немачкој, веза између самих људи и у култури и свој посао амбасадора види у пружању подршке таквим везама.
