Покрет за одбрану Косова и Метохије

Штампа на немачком: „Вучић купује време, Куртију се жури“

Фото: EPA-EFE/GEORGI LIČOVSKI

„Завртео се ђавољи круг одбијања, отпора и репресије, који не обећава ништа добро за будућност“. Тако, између осталог, пише штампа на немачком о напетостима између Србије и Косова, преноси Дојче Веле.

Мирослав Лајчак, необављена посла, одлази са позиције европског изасланика за преговоре Београда и Приштине, пише Ноје цирхер цајтунг, уз оцену да је „јефтино“ оптуживати Лајчака за неуспех.

„Разлог блокаде је други: ни Београд ни Приштина нису спремни да примене споразум који им је ЕУ предочила у фебруару 2023. године. Онда је то изгледало као искорак, испоставило се као ћорак“, пише швајцарски лист.

Читаоцима се појашњава да се споразум сводио на две ствари: Србија „фактички“ признаје Косово, мада не експлицитно и Приштина коначно, после једанаест година, допушта Заједницу српских општина и тиме „ограничену аутономију“ косовских Срба.

„Вучић купује време. Нада се да ће на јесен Доналд Трамп још једном постати амерички председник. С њим у Белој кући рачуна да ће се карте косовског питања још једном промешати“, пише швајцарски лист. Наводи се да су Трампови изасланици 2018. године подржали „размену територија“ коју су утаначили Вучић и тадашњи косовски председник Хашим Тачи.

„Насупрот томе, жури се Куртију, противнику размене територија. Он покушава да на Северу Косова све стави пред свршен чин. Тврдим административним мерама и полицијским средствима у том делу земље спроводи косовски суверенитет“, пише лист, подсећајући на престанак „толерисања“ динара и скидање табли с ћириличним натписима.

„У очима српског становништва косовска државна сила наступа као окупациона сила, јер је до Куртијевог доласка на власт 2021. године, косовска држава на Северу Косова била више цимер него газда куће“, додаје „Ноје цирхер цајтунг„.

Како ДW наводи, описује се да Курти функционисање српских институција на северу Косова види као „аномалију“. Али, новинар се пита како уопште интегрисати Север у Косово?

Један пут би била аутономија. Но, да би се смањио утицај Београда, биле би потребне огромне инвестиције Приштине: „Све што сада субвенционише Србија – образовање, здравство – морала би да плаћа Приштина из свог буџета. А за то нема новца и, пре свега, нема политичке воље“.

Други пут је централизација: „Курти не верује српској аутономији. Не види је као инструмент самоуправе, већ као брешу за утицај Београда. Против тога мобилише централну државу која, ако треба и насиљем, намеће своја правила. То редовно води јаким сукобима и све већем отуђивању косовских Срба од државе, чији ауторитет већина ионако никад није прихватала“.

Подсећа се на сукобе око аутомобилских регистрација, српско напуштање косовских институција и бојкот избора, напад „паравојне формације“ у Бањској, косовску полицију на Северу…

„Завртео се ђавољи круг одбијања, отпора и репресије, који не обећава ништа добро за будућност“, пише лист.

Оцењује се да „апсолутно ништа нису донели“ заједнички напори ЕУ и Американаца да подстакну Београд и Приштину на спровођење споразума о нормализацији.

„То је на први поглед запањујуће. Али, оно што преговарачима недостаје у дипломатском арсеналу јесу позитивни подстицаји. Оно што је деловало пре петнаест година, данас више не пали: привлачност интеграције у ЕУ“.

Швајцарски лист још подсећа да је подршка приступању ЕУ у Србији пала испод педесет одсто, док Косово није ни кандидат, те да независност не признаје пет чланица ЕУ, преноси ДW.

„Србија већ дуже звецка оружјем“

„На Косову расте страх од рата“, пише Келнер штат анцајгер на почетку подужег текста о напетостима између Београда и Приштине.

Цитира се упозорење косовског министра полиције Џељала Свећље (Xхелал Свеçла), који тврди да четири стотине „екстремиста“ надомак границе пролази војну обуку, спремни да изврше „агресију“ на Косово чим српски председник Александар Вучић нареди.

Како оцењује новинар, „Србија већ дуже звецка оружјем“, а слање трупа до границе би требало да пошаље „јасну поруку“ политичарима у Приштини.

„При томе би Србија, према стручњацима, тешко профитирала од новог рата на Балкану. Прави профитер седи скоро две хиљаде километара од Београда и зове се Владимир Путин“, пише лист.

Како преноси ДW, цитира се и Аднан Ћеримагић из Европске иницијативе за стабилност из Берлина који каже да је Путин „без сумње заинтересован за нове конфликте“ и да му је циљ „да скрене пажњу Запада са Украјине“.

„Вучићеву спољну политику посматрачи називају ’политичким лутањем’“, пише даље келнски лист.

„Док Вучић рекламира неутралност, тежи чланству своје земље у ЕУ и истовремено одржава добре односе с Кином и Русијом“.

„Додуше, београдски моћник наглашава да је пријатељство с Русијом постало ’теже’ после смрти критичара Кремља Алексеја Наваљног, али у скоро истом даху одбија санкције према савезнику“.

Као доказ „цинизма“ Вучићеве политике наводи се да он поносно представља наоружање које набавља из Русије, док истовремено, према неким тврдњама, шаље оружје Украјини, пише ДW.

У тексту се подсећа на православне и културне повезнице Руса и Срба, али и на проруску пропаганду у српским медијима.

„Додуше, политички осовина Москва-Београд представља мање пријатељство, а више брак хуља из рачуна, како каже један дугогодишњи стручњак за Балкан који жели да остане анониман. ’Јасно је да Путин према Вучићу осећа само презир. То је више пута изразио’“, цитира лист тог неименованог стручњака.

Али, Вучићу треба Путин, наводи даље лист, због подршке по питању Косова, што Москва обилато користи за ширење утицаја.

Како пише лист, ни Вучић, ни косовски премијер Аљбин Курти (Албин), нису потписали споразум о нормализацији. Напетости не остају ограничене на расправе у рецимо Уједињеним Нацијама, већ се показују на терену – рецимо прошле године у Бањској или Звечану.

Политиколошкиња Јохана Дајмел из немачког Друштва за југоисточну Европу каже да се и Србија и Косово наоружавају. „Милитаризација у Србији храни се и медијски кроз непрестану Вучићеву ратну реторику“, наводи она за келнски лист.

Лист се пита да ли прети нови рат или „чак понављање акције НАТО“ од пре 25 година када је Србија бомбардована? „Не верујем да Србија хоће да анектира Север Косова“, каже пак Џејми Шеј, бивши портпарол НАТО.

„Тај корак би провоцирао сукоб с НАТО, који је на Косову стационирао 4.500 војника и заклео се да ће широм земље чувати мир и стабилност“, додаје Шеј.

У чланку се додаје да, „према експертима“, више треба бити приправан за провокације или коришћење марионета за распиривање сукоба. Ћеримагић каже да се то може одиграти „подршком локалним паравојним формацијама“.

Даља теза новинара је да ли Србија уз помоћ Русије „спрема касну освету“ Западу? Никола Буразер, политиколог из Београда, не мисли тако:

„Пре видим да националистички опортунисти попут Вучића користе фрустрацију Срба како би остали на власти. При томе кривицу пребацују на ’прозападне издајнике’ у земљи“, каже он.

Новинар констатује да, 110 година од почетка Првог светског рата, „балкански национализам поново прети да постане политичко буре барута“.

Буразер пак мисли овако: „Не мислим да Москва очекује нови рат на Балкану“.

„Владајућа несигурност и више криза које Запад мора да решава већ су добродошло скретање пажње. А Русија ће подстицати несигурност где год буде имала прилику“, закључује политиколог.

„Ако се не пробудимо, биће нових ратова“

На „ескалацију конфликта“ упозоравају стручњаци и према тексту бечког листа Стандард, наводи ДW.

Како пишу те новине, нови повод је позив Српске листе да се бојкотују референдуми за смену градоначелника четири северне општине (21. април) који би требало да утру пут новим изборима. Представници Српске листе напустили су изборне комисије.

„Уз позив на бојкот изјашњавања вероватно се неће постићи излазност од преко педесет одсто и албански градоначелници ће остати на функцијама“, пише аустријски лист. То је наставак саге која је почела, како тумачи новинарка, напуштањем косовских институција од стране Срба.

У тексту се цитирају ставови које је на Твитеру изнео Гералд Кнаус, први човек Европске иницијативе за стабилност, који пише о „катастрофалном поразу ЕУ“. Један од разлога је, каже, то што више нема веродостојне приступне политике ЕУ у региону.

„Све то од овога ствара најопаснији моменат на Балкану од 2001. године. Превише људи у ЕУ то још увек не види или се прави да не види. За разлику од тога, важни играчи у региону очекују ново насиље и спремају се за то. Ако се не пробудимо, биће нових ратова“, упозорава Кнаус.

Новинарка бележи да „Вучић стално прети“ да ће војска „умарширати“ и да у својим „хушкачким говорима тврди да су Срби на Косову тешко угрожени“.

Цитира се „аналитичарка Ивана Страднер“ која је недавно упозорила да Србија успешно вара ЕУ и Запад. Она упозорава да би Вучић и председник Републике Српске Милорад Додик на скупу најављеном за 5. и 6. мај могли да „прогласе“ „српски свет“.

Како оцењује „Стандард„, „Вучић и Додик годинама тесно сарађују и према Западу играју различите улоге, али следе исти пројекат. Вучић према Западу често игра умерену улогу, а Додик затеже ствари. Према сопственом становништву је реторика слична“.

(DW/КоССев, 13.04.2024)