Оптужница Тужилаштва Специјалног суда за злочине ОВК на више од 300 страна терети некадашњег председника Косова Хашима Тачија и још тројицу команданата и лидера ОВК Кадрија Весељија, Јакупа Краснићија и Реџепа Сељимија за ратне и злочине против човечности, укључујући нелегално притварање, мучење, убиства и нестанке од марта 1998. до септембра 1999. године.
У 10 тачака оптужнице детаљно се описују злодела почињена у 43 нелегална притвора ОВК на Косову и у Албанији над приближно 407 притвореника, од којих је најмање 102 убијено. Тужиоци су у допуњеној оптужници, почетком марта, објавили идентитет 75 жртава, од којих је 51 била српске националности. У притворима ОВК страдала су и 23 Албанца и један Ром. Идентитет још 27 жртава биће обелодањен током процеса.
Суђење у Хагу почело је у понедељак, извођењем уводних речи тужилаштва, које Тачија и још тројицу бивши челника ОВК терети да су као чланови удруженог злочиначког подувата (УЗП) подржавали и помагали злочине, па чак и у некима лично учествовали.
Оптужени лидери ОВК и њихови адвокати одбрану су засновали на две тврдње: да нису били чланови удруженог злочиначког подухвата, односно да су злочине чинили појединци, а не руководство ОВК, као и да ОВК није била добро организована војска, па самим тим није постојала ни јасна командна одговорност. Другим речима, поручили су да није било никакве војске и да они нису били никакве вође. Признали су да је било злочина, али да их нису починили они.
Међутим, тужилаштво у оптужници износи низ аргумената који говоре против ових тврдњи.
Очигледан умишљај да спроведу циљ удруженог злочиначког подухвата
Тако тужилаштво наводи да докази указују на то да су осумњичени “деловали у оквиру заједничког умишљаја да се изврше кривична за која се терете, од затварања, мучења, прогона до убиства људи, а која су била обухваћена заједничким циљем УЗП”.
Наводи се да је њихов умишљај био очигледан на основу личних изјава осумњичених, изјава за јавност Главног штаба ОВК или руководства Привремене владе Косова, као и прописа, структура, директива и наређења које су састављали, издавали или одобравали осумњичени, па и на основу и њихових индивидуалних поступака.
Тужилаштво тврди и да је циљ УЗП био да се “заузме и оствари контрола над целим Косовом путем противправног застрашивања, злостављања, насиља над противницима и њиховог уклањања”. Осим тога, сматра тужилаштво, због организованог начина спровођења УЗП, посебно обрасца застрашивања, затварања, злостављања и убијања противника, свако кривично дело из оптужнице, било је објективно предвидива последица остваривања заједничког циља УЗП.
Пропратни материјал указује на то да су осумњичени могли да предвиде да било које од кривичних дела за која их терети оптужница може бити извршено приликом остваривања заједничког циља УЗП. Измежу осталог, наводи се у оптужници, “осумњичени су одржавали или имали сазнања о обавештајним и полицијским структурама које су биле задужене да идентификују, истраже и неутралишу противнике”. Осим тога, даље се тврди у оптужници, “осумњичени су били спремни да преузму ризик да ће можда бити извршена кривична дела, што се може закључити и на основу њиховог знања да се регрути ОВК распоређују на положаје иако су прошли минималну обуку уз занемарљиве или никакве информације о обавезама на основу међународног хуманитарног права”.
“Мада је било општепознато да се на Косову врше кривична дела над противницима, оптужени су наставили да подржавају насиље над противницима и лично учествовали или допринели извршењу кривичних дела. И постоји добро утемељена сумња да су Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи извршили кривична дела из оптужнице, будући да су могли предвидети да су та кривична дела могућа последица остваривања заједничког циља УЗП”, каже се у оптужници.
Додаје се да су шефови ОВК располагали су средствима везе, попут курира, воки-токија и сателитских телефона, захваљујући којима су били у свакодневном контакту са припадницима ОВК у оперативним зонама. Све горе наведено се одвијало током инкриминисаног периода, стоји даље у оптужници, у ситуацији у којој је било општепознато да припадници ОВК врше злостављање цивила, укључујући отмице, затварања, премлаћивања и убиства. Такође, наводи се да је Тачи имао више састанака са представницима међународне заједнице на којима је експлицитно упозорен на злочине које врше или су извршили припадници ОВК. Из тога следи да је Тачи знао или имао основа да зна да његови потчињени намеравају да изврше кривична дела или су их већ извршили, сматра тужилаштво.
Тужилаштво наводи и доказе да ОВК, иако је почетно функционисала попут герилске организације, у периоду за који се осумњичени терете за злочине, била “организована наоружана група са довољним нивоом организације да би контролисала територију, планирала и спроводила оружане нападе и друге одбрамбене и нападачке војне операције”.
“ОВК је имала Генерални штаб, била је организована у оперативне (под)зоне и издавала је политичке декларације и саопштења у којима је излагала политику. Најмање од априла 1998. године, па и током периода на који се односи оптужница, припадници ОВК су управљали локацијама – од којих су многе биле давно успостављене базе и упоришта – у и око којих су стотине противника заточене, малтретиране и убијане од стране чланова УЗП. Најмање од јуна 1998. ОВК је имала званичног портпарола и разна писана правила и прописе”, каже се у допуњеној оптужници.
Координирали операцијама, пружали помоћ и моралну подршку злочинцима
Тужилаштво износи и неке конкретне догађаје у којима су учествовале вође ОВК.
“У јуну 1998. године, Тачи и Весељи лично су у правцу Главног штаба ОВК одвели двојицу противника које су у штабу у Дреновцу ухапсили, испитивали и у једном случају тешко претукли чланови УЗП. Присутан је био и Сељими. Ти људи никада више нису виђени нити се чуло за њих”, пише у оптужници.
У јулу 1998. године, непосредно након напада јединица ОВК на Ораховац и околна села, током којег су заробљени српски цивили, више чланова Генералног штаба ОВК, укључујући Тачија, Весељи и Сељимија били су присутни, учествујући и координирајући операције.
“Након што су одређени притвореници отети у и око Ораховца и других локација, пребачени су у бившу полицијску станицу у Малишеву крајем јула 1998, идентификовано је да је Краснићи био присутан на лицу места и да је једном приликом посетио просторију у којој су заточеници били затворени”, пише у оптужници.
У августу 1998. Сељими је био присутан током испитивања противника заточеног у Ликовцу, наводи се у оптужници. Додаје се да су “почетком септембра 1998. у оперативној зони Дукађини, Тачи и Сељими предузели кораке да застраше и потврде доминацију над јединицама повезаним са ЛДК, укључујући ‘Оружане снаге Републике Косово’ (ФАРК) повезане са владом у егзилу”.
“У октобру 1998. године, у Јабланици, Сељими је претио новинару и активисти за људска права, оптужујући га да је критиковао ОВК”, пише у оптужници.
Тужилаштво сматра да су осумњичени кривично одговорни за помагање у извршењу кривичних дела, односно да су “радње чињења и нечињења осумњичених представљале практичну помоћ, подстицање или моралну подршку у вршењу тих кривичних дела”.
“Конкретно, осумњичени су учествовали у формулисању и одобравању изјава за јавност Главног штаба ОВК као и прописа, структура, директива и наређења усмерених против противника, лично учествовали у неким од кривичних дела и обилазили бројне локације где су почињени злочини и пружали различите облике практичне и моралне подршке. Будући да су сва четворица осумњичених били на високим руководећим положајима у ОВК и чланови Главног штаба ОВК, чија је власт била широко призната, њихов поменути допринос је имао значајан утицај на извршење кривичних дела”, наводи се у оптужници.
Каже се и да су лидери ОВК били задужени за политичку, логистичку, финансијску и војну подршку, да су редовно упућивали извештаје Главном штабу ОВК и одржавали редовне контакте са командантима зона, као и састанке с представницима међународне заједнице.
Бројни докази командне одговорности лидера ОВК
У случају Хашима Тачија, тужилаштво подсећа да је он био један од оснивача Главног штаба ОВК и његов члан током целокупног инкриминисаног периода.
“Главни штаб је био орган у чијем је саставу био веома мали број људи и функционисао је по принципу поделе задужења и одговорности међу члановима. Отприлике од јуна 1998, Тачи је такође био на челу Дирекције ОВК за информисање и Дирекције ОВК за политичка питања. На основу Прописа о дисциплини у ОВК, начелници дирекција су у суштини имали иста овлашћења као и команданти на највишим положајима. По оснивању Привремене владе Косова, крајем марта 1999, Тачи је постао председник владе, након што су команданти зона дали своје одобрење. Као председник владе, Тачи је такође био врховни командант ОВК и у том својству је 21. јуна 1999. потписао Изјаву ОВК о прихватању обавезе демилитаризације и трансформације”, наводи се у оптужници.
Пропратни материјал указује на то да је према прописима о дисциплини у ОВК, у својству начелника две дирекције, Тачи имао формално овлашћење, између осталог, да издаје похвале, унапређења, укоре, уводи и укида дисциплинске мере (укључујући притвор до 25 дана) или разрешава дужности припаднике ОВК. Он је руководио размештањем регрута ОВК на Косову у пролеће 1998, издавао наређења командантима у име Главног штаба ОВК у вези са оперативним питањима (попут координирања ланца снабдевања оружјем и муницијом) или другим цивилним и административним питањима.
“Тачи је лично интервенисао, заједно са другим члановима Главног штаба ОВК, приликом решавања спорова између команданата о подели одговорности и учествовао у именовању команданата. Пропратни материјал такође указује на то да је било видљиво да је Тачи био на водећем положају власти у ОВК и да су му се други чланови Главног штаба ОВК приклањали приликом доношења одлука”, стоји у оптужници.
Према пропратном материјалу, Тачи је у својству председника владе имао овлашћење, између осталог, да именује лица на кључне положаје у власти, попут министра одбране (директно подређеног председнику владе), начелника штаба ОВК, команданта националне гарде и начелника обавештајне службе (директно подређеног председнику владе).
“То показује да је Тачи имао стварну могућност да спречи вршење кривичних дела и казни своје потчињене у време када су та дела извршена. Пропратни материјал указује на то да је он био присутан на више локација на којима су извршена кривична дела за која се терети, укључујући у периодима наведеним у ревидираној оптужници”, каже се у документу.
Он је такође био сведок када су припадници ОВК злостављали жртве на терену. Тачи је имао сазнања и на основу информација из других извора, наводи се у оптужници. На пример, као члан Главног штаба ОВК и врховни командант, састајао се са командантима оперативних зона на терену. Извештаји су слати и Главном штабу ОВК, укључујући Тачију, а одржаван је и редован контакт са командантима зона.
“Као члан Главног штаба ОВК, начелник Дирекције за информисање, начелник Дирекције за политичка питања, као председник владе или врховни командант ОВК, Тачи је био дужан да спречи вршење кривичних дела на локацијама наведеним у оптужници и да казни потчињене за кривична дела која су извршили у инкриминисаном периоду. Међутим, у пропратном материјалу нема ничега што указује на то да је предузео неопходне и разумне мере које је био дужан да предузме као претпостављени. Напротив, повремено је одобравао радње својих потчињених својим присуством на лицу места и непредузимањем мера када је био очевидац злостављања жртава од стране припадника ОВК”, наводи се у оптужници.
Зато, констатује тужилаштво, постоји добро утемељена сумња да Тачи сноси кривичну одговорност претпостављеног за злочине против човечности и ратне злочине.
Весељи на најмање три локације учествовао у злочинима
И у случају Кадрија Весељија, тужилаштво износи сличне доказе по којима он сноси одговорност надређеног за почињене злочине. Наводи се да је као један од оснивача Главног штаба ОВК и члан Дирекције ОВК за политичка питања, а по оснивању Привремене владе Косова и начелник СХИК, обавештајне службе ОВК, Весељи имао иста овлашћења као и команданти на највишим положајима.
“Као и Тачи, могао је да издаје похвале, унапређења, укоре, уводи и укида дисциплинске мере
(укључујући притвор до 25 дана) или разрешава дужности припаднике ОВК. Руководио је размештањем регрута ОВК на Косову у пролеће 1998, водио истраге, одлучивао о пребацивању и пуштање на слободу затвореника, и учествовао у решавању захтева да се Рамуш Харадинај дисциплински казни због начина на који се односио према својим војницима”, тврди се у оптужници.
Пропратни материјал такође указује на то да је Весељи, као особа на високом руководећем положају, имао власт и углед у ОВК.
“То показује да је Весељи имао стварну могућност да спречи вршење кривичних дела и казни своје потчињене у време када су та дела извршена. Пропратни материјал указује на то да је он био присутан на више локација на којима су извршена кривична дела, док је лично учествовао у извршењу тих дела на најмање три локације”, каже се у оптужници.
Он је такође био очевидац злостављања жртава од стране припадника ОВК на терену. Имао је сазнања и на основу информација из других извора.
“На пример, као члан Главног штаба ОВК, Весељи се састајао са командантима оперативних зона на терену. Извештаји су слати и у Главни штаб ОВК, укључујући Весељију, а одржаван је и редован контакт са командантима зона. Важно је истаћи да је као начелник обавештајне службе, Весељи, заједно са другим члановима Главног штаба, имао непосредан приступ информацијама у погледу идентификовања противника које су стизале директно од припадника у оперативним зонама. Штавише, у јулу 1998, Весељи је, заједно са Тачијем, присуствовао састанку са представницима међународне заједнице на коме је експлицитно упозорен на злочине које врше или су извршили припадници ОВК”, тврди се у оптужници.
Тужилаштво каже и да Весељи не само да није предузео неопходне и разумне мере да спречи злочине или казни починиоце, што је био дужан као претпостављени, него је “повремено одобравао радње својих потчињених својим присуством на лицу места и непредузимањем мера када је био очевидац злостављања жртава од стране припадника ОВК”.
Сељими лично одобравао злостављања
У случају Реџепа Сељимија, Тужилаштво наводи да је он такође био један од оснивача Главног штаба ОВК и остао његов члан читаве 1998. године и током 1999. Од јула јула 1998. био је на положају главног инспектора Главног штаба, а почетком априла 1999, Тачи га је поставио за министра за јавни ред у Привременој влади Косова.
“Као главни инспектор, Сељими је био задужен да оцењује спремност јединица ОВК у оперативном смислу као и да утврђује да ли постоји мањкавост у дисциплини, о чему је извештавао надлежног команданта. Уопштено гледано, Сељими је све време сматран особом од ауторитета у ОВК, која је најчешће обилазила команданте на терену и један је од малобројних чланова Главног штаба ОВК који је остао на Косову до краја оружаног сукоба, кад је већина других била у Албанији”, наводи се у оптужници.
Сељими је, између осталог, имао овлашћења да уводи и укида дисциплинске мере или разрешава дужности припаднике ОВК, да учествује у именовању команданата, да учествује у истрагама у вези са питањима дисциплине, да спроводи испитивање о разлозима хапшења и разоружавања појединаца и да доноси одлуке о пуштању затвореника на слободу. Он је такође радио на учвршћивању политичког ауторитета Главног штаба. Осим тога, Сељими је учествовао у образовању структура унутар зона, вршио координацију између оперативних зона, учествовао у регрутовању и обуци војника, и Главном штабу је подносио извештаје о збивањима у зонама.
То показује, констатује тужилаштво, да је Сељими имао стварну могућност да спречи вршење кривичних дела и казни своје потчињене у време када су та дела извршена.
“Заправо, сматрало се да је Сељими и био присутан на терену, укључујући у зонама Дукађини, Дреница, Паштрик, Неродимље, Шаља и Лаб. Сам Сељими је признао да је знао да припадници ОВК држе затворена лица која нису борци, барем у периоду пре 28. новембра 1998, иако није знао тачно место где су били затворена. Он је такође био очевидац злостављања жртава од стране припадника ОВК на терену или је одобравао такво злостављање док је учествовао у испитивањима”, истиче се у оптужници.
И не само да ни Сељими није предузео неопходне и разумне мере које је био дужан да предузме као претпостављени, већ је, наводи се у оптужници, и он “повремено одобравао радње својих потчињених својим присуством на лицу
места и непредузимањем мера када је био очевидац злостављања жртава од стране припадника ОВК”.
Краснићи добијао извештаје о затвореницима
Јакуп Краснићи је био члан Главног штаба ОВК од краја 1996. или почетка 1997, а током 1998. био је члан Дирекције ОВК за политичка питања, начелник Дирекције за локалну самоуправу, а од јуна те године био је званични портпарол ОВК. У новембру 1998, Краснићи је такође званично постављен на дужност заменика команданта ОВК. Кад је командант био одсутан, он га је замењивао и преузимао сва овлашћења и дужности. Истовремено је наставио да буде један од политичких представника ОВК и њен портпарол. На овим функцијама, по правилницима и устројству ОВК, суштински је имао иста овлашћења као и команданти на највишим положајима, наводи тужилаштво.
“Краснићи је био задужен да у име Главног штаба преноси сва наређења, упутства и информације, па су сходно томе, команданти зона били у вези са Главним штабом и координирали свој рад посредством Краснићија јер је он био једини члан Главног штаба који је био познат у јавности. Истакнути положај Краснићија, као јединог општепознатог члана Главног штаба ОВК, обезбедио му је поштовање и уважавање припадника ОВК и представника међународне заједнице”, пише у оптужници.
И Краснићи је, тврди тужилаштво, имао иста овлашћења као и остали оптужени, укључујући “издавање налога за хапшење једног припадника ОВК, издавање налога да се затвореници пусте на слободу, и учествовање у одлукама о именовању команданата и других високих руководилаца”. То му је, кокнстатује се у оптужници, давало стварну могућност да спречи вршење кривичних дела и казни своје потчињене у време када су та дела извршена. Такође, има доказа да је и он био присутан на више локација на којима су извршена кривична дела за која се терети.
Пропратни материјал, наводи се у оптужници, указује на то да је он лично посетио више локација на подручјима под контролом ОВК, укључујући Ликовац, Јабланицу, Малишево, Клечку, оперативне зоне Шаља и Лаб, као и Кукеш, у Албанији. Поред тога, Краснићи је учествовао на више састанака команданата зона са члановима Главног штаба на којима су дата наређења за затварање колаборациониста и оснивање затвореничких објеката за те потребе.
“Краснићи је примао извештаје команданата зона о исходу војних операција, укључујући о заробљеним лицима или како поступити с њима. Он је такође лично био упозорен да се врше кривична дела, укључујући киднаповања, убиства и нестанци лица. Осим тога, као члан Главног штаба ОВК и с обзиром на посебну улогу коју је имао као портпарол ОВК, састајао се и одржавао близак контакт са командантима оперативних зона на терену”, стоји у оптужници.
Ни за Краснићија, сматра тужилаштво, нема ничега ничега што указује на то да је предузео неопходне и разумне мере које је био дужан да предузме као претпостављени да спречи злочине и казни починиоце. Напротив, као и остали оптужени и Краснићи је повремено одобравао радње својих потчињених својим присуством на лицу места и непредузимањем мера када је био очевидац злостављања жртава од стране припадника ОВК.
“Краснићи је такође присуствовао низу састанака између команданата зона и чланова Главног штаба на којима је наређено да се колаборационисти приведу и да се у ту сврху оснују затворенички објекти”, наводи се у оптужници.
Тужилаштво подсећа на чињеницу да је руководство ОВК увело полицијске и обавештајне структуре у циљу откривања противника и вођења истраге о њима. Неки од противника су били наведени у изјавама Главног штаба ОВК, а неки су били стављени на спискове наводних колаборациониста и осумњичених лица, те су у складу с тим против њих предузимане мере.
“Осим тога, старешине ОВК које су имале овлашћење за ослобађање затвореника и одлучивали су о њиховом ослобађању на основу информација које су добијали од својих подређених који су непосредно учествовали у хапшењу, односно затварању лица. Осумњичени су били свесни да је у току вршење насиља по одређеном обрасцу. Поврх тога, у неким случајевима лично су учествовали у хапшењу и затварању противника или су били присутни на местима где су противници злостављани, закључује се у оптужници.
