Одлука о пребацивању затвореника из Данске на Косово изазвала је реакције и противљења низа организација за људска права и правних стручњака који сматрају да није могуће на Косову испоштовати и провести законе какви се примјењују у Данској, пише Ал џазира.
Скупштина Косова ратификовала је у четвртак споразум о давању у закуп Данској затвора у граду на југу земље Гњилану, у којем се очекује да ће казну служити око 300 данских затвореника.
Скупштина је на седници по убрзаној процедури усвојила нацрт закона о споразуму са Данском са 86 гласова за, седам против и без уздржаних. Претходно је Влада Косова усвојила Нацрт закона о ратификацији уговора између Косова и Данске који предвиђа коришћење казнено-поправне установе у Гњилану за извршење казни данских држављана за што ће Данска издвојити 200 милиона евра.
Министри правосуђа Косова и Данске потписали су споразум 2022. у Копенхагену, након што је у децембру 2021. године потписано писмо намјере за трансфер 300 затвореника из Данске у Гњилане.
Према Уговору, Данска неће слати на Косово затворенике осуђене за терористичке акте, ратне злочине и затворенике с дијагностикованим озбиљним менталним поремећајима који захтевају медицинску његу изван затвора. У уговору је прописано да се казна издржава према данским правилима и у складу с међународним обвезама Данске. Затвореници ће стога казну служити по условима који углавном одговарају условима у затворима у Данској.
Данска је раније објавила да су њихови затворски капацитети 100 одсто попуњени, јер је број затвореника порастао за готово 20 одсто од 2015. године.
Оваква одлука Данске изазвала је реакције и противљења низа организација за људска права и правних стручњака који сматрају да није могуће на Косову испоштовати и провести законе какви се примјењују у Данској.
УН-ов Комитет против мучења (ЦАТ) у децембру прошле године проценио је планове данске владе да пребаци 300 депортираних затвореника у затвор у Гњилану, због недостатка средстава у данским затворима. Извештај одражава забринутост комитета због могућих кршења људских права и саветује данску владу да откаже своје планове.
Придржава ли се Данска Конвенције о забрани мучења?
ЦАТ прати придржавају ли се земље попут Данске Конвенције о забрани мучења. У извештају се наводи како држава треба осигурати да се свим притвореним особама од почетка притвора осигурају све темељне законске гаранције, како у закону тако и у пракси. То укључује право на адвоката са загарантованом поверљивошћу током приватних састанака, укључујући приступ бесплатној правној помоћи. Такође укључује право на свеобухватне информације о њиховим правима, разлозима хапшења и свим оптужбама против њих, на језику који разумеју и на приступачан начин.
То подразумева и право да се одмах након хапшења могу обратити сроднику или другој особи по сопственом избору у вези с лишењем слободе. У случајевима када је ово право ограничено из легитимних разлога повезаних с истрагом која је у току, таква би ограничења требала бити утврђена законом, временски ограничена с одређеним максималним трајањем и подложна судској ревизији и независном одобрењу надређеног службеника.
Комитет је у извештају изразио забринутост због потенцијалних последица које би трансфер могао имати на приступ затвореника здравственој нези и посете породица. Иако је држава најавила да ће изнајмљени затворски објекти подлећи данском закону, још увек постоји ризик од потенцијалних дела мучења или злостављања од стране затворског особља.
Постоји неизвесност о томе како ће се насиље почињено ове природе истраживати и како ће се то надзирати. Комитет такође изражава забринутост због потенцијално дискриминаторне природе овог режима, од којег се наводно очекује да разликује третман затвореника на темељу националности и породичне ситуације.
Извештај закључује да би се данска држава требала суздржати од изнајмљивања затворских објеката на Косову и осигурати да особе лишене слободе не буду дискриминисана због своје националности или породичне ситуације.
Држава такође треба осигурати свим затвореницима приступ здравственој заштити и жалбама под једнаким условима. Такође се не смеју наметати неразумна или дискриминирајућа ограничења на њихово право на одржавање породичних веза током боравка у затвору.
Забринутост за људска права
Као један од разлога противљењу слања затвореника из Данске на Косово организације из Данске и света наводе тај што Косово није чланица УН-а и Савета Европе и стога није везано међународним правом према УН-овој Конвенцији о забрани мучења или Европској конвенцији о људским правима. Из Светске организације против мучења такође су жестоко критиковали овај споразум.
“Данска је кључни играч на међународном нивоу када је реч о вођењу борбе за људска права и темељно право на заштиту. Имају прилику дати добар пример остатку света, али управо сада воде се најгорим примером”, каже Хелена Сола Мартин, политичка саветница у организацији.
“Илузорно је мислити да можете провести овај пројекат без кршења међународних обавеза Данске. То једноставно није могуће. Не можете осигурати да се затвор води од А до Ж према данским стандардима. Поготово не када се Данска одрекне дијела своје јурисдикције на Косову”, каже Сола Мартин.
Истиче како су то појединци осуђени према данском закону који своју казну морају служити према данским правилима на данском тлу. Када их одлучите послати, Данска у пракси покушава прекршити своје међународне обавезе.
Институт за људска права и достојанство довео је у питање како ће се шема проводити у пракси “под истим условима као у данском затвору” и у складу с међународним обавезама Данске.
Казнено-поправна служба Данске је пре потписа уговора посетила затвор у Гњилану и утврдила да, између осталог, да вода за пиће толико мирише на хлор да већина затвореника пије флаширану воду, те да затвор није одржаван.
Према Казненој служби, предуслов је да се, међу осталим, оснују кухиње у којима би затвореници могли кувати, те зграде за одмор и рад, како би услови били сличнији данским затворима. Стога затвор мора бити подвргнут опсежној обнови пре него што буде спреман за смештај данских затвореника.
Према првобитном плану, први затвореници осуђени на депортацију требали су почети издржавати казну на Косову почетком 2023. године. Дански министар правосуђа Петер Хумелгард у фебруару прошле године изјавио је да је тај план одгођен за отприлике две године.
“Може бити потпуно спреман у року од 21 до 26 месеци, након чега се тамо могу уселити први затвореници”, објаснио је.
У Амнести Интернешнал у Норвешкој, Гералд Кадор Фолкворд такођер сматра да је тешко видјети како ће Данска моћи испунити своје међународне обавезе на Косову.
Он је политички саветник у норвешком огранку Амнестија и пратио је процес када је Норвешка пре неколико година изнајмљивала затворске просторе у Холандији. Аранжман је на крају добио критике јер је норвешким властима било тешко задржати одговорност у холандском затвору.
Џералд Кадор Фолкворд истиче да је примарни разлог деловања јер су и Косово и Норвешка биле обавезне поштовати људска права, док је култура затворског система у Холандији и Норвешкој била врло слична. Овде је другачија ситуација на Косову, јер они нису везани Европском конвенцијом о људским правима.
“Када Косово није обавезно придржавати се европских конвенција о људским правима, постоји опасност да стандард буде нижи за затворенике на Косову. Због тога је тешко видети како то провести без кршења права”, каже.
Иако Данска нема јурисдикцију у свим подручјима, влада је бранила договор који је Косово преузело у споразуму о испуњавању међународних обавеза Данске, чак и када су затвореници изван данске јурисдикције.
“Сврха великог и компликованог предлога закона који смо изнели је да морамо осигурати да права и дужности затвореника током издржавања казне у основи одговарају онима које имају затвореници осуђени на депортацију у затворима у Данској”, казао је раније бивши министар правосуђа Матиас Тесфај.
Страх од злоупотреба закона
Према садашњој и претходној влади, затвор на Косову требао би се користити искључиво за затворенике осуђене на депортацију. Но, закон тако допушта ширу употребу затвора, који је неколико организација и политичара од почетка критиковало да је на рубу кршења људских права.
“Није одлучено да то могу бити само они који су осуђени на депортацију. Могу бити и сви други. Неће бити противно ни закону, ни примедбама ни уговору да се неки други пребаце”, каже Петер Ведел Кесинг, професор међународног права и виши научни сарадник на Институту за људска права, за дански независни портал Алтингет.
Ева Смитх, професорица на Правном факултету Универзитета у Копенхагену, додаје како је забрињавајуће што се, према тексту министра и израђивача споразума, на Косово могу сместити и особе које нису осуђене на депортацију из земаља које нису чланице ЕУ.
Луис Халесков, професорица јавног права на Универзитету Аархус, у основи дели оцену да је законски могуће послати и данске држављане на Косово. Уз општу формулацију закона, она се позива на чињеницу да је затвореник једноставно дефинисан у уговору као одрасла особа која је осуђена на данску затворску казну.
“Другим речима, домаћи прописи нису ограничени на особе осуђене на депортацију, а текст може укључивати и друге особе осуђене на данску затворску казну које нису осуђене на депортацију. Далеко је теже са апсолутном сигурношћу одговорити хоће ли закон у пракси омогућити данским држављанима да казну служе на Косову“, казала је Халесков за Алтингет.
Према Институту за људска права, кључно је да затвореници не претрпе губитак права трансфером на Косово.
“Једно од врло великих питања које поставља овај предлог јест хоће ли данске власти и даље имати одговорност за људска права за затворенике, чак и ако нису на данском тлу”, каже директорица Института.
“Иначе бисмо могли доћи у ситуацију да затворски службеник с Косова туче затвореника или затвореника подвргава мучењу, а да затвореник није заштићен људским правима и да се може жалити, на пример, Европском суду за људска права, јер Косово није везано људским правима. У пракси ће то значити да затвореници ризикују губитак својих права на лету за Косово, осим ако власти не осигурају да буду заштићени обавезама данске државе у погледу људских права”, истиче Холцк.
Амнести Интернешнал је на позвао да будући споразуми између Данске и Косова јасно ставе до знања да ће затвореници бити под данском јурисдикцијом у сваком тренутку и на сваком месту.
(Ал Јазера/Косово онлајн, 26.05.2024)
