Покрет за одбрану Косова и Метохије

Шта стоји иза одлуке Приштине да подигне прву оптужницу у одсуству за ратни злочин?

Извор: Н1/Косово онлајн

Прва оптужница у одсуству за ратни злочин, које је Специјално тужилаштво Косова подигло у Основном суду у Приштини против српског војног резервисте, а за наводно сексуално насиље током рата на Косову, упозоравају саговорници Косово онлајн, још један је опасан потез Приштине, притисак на расељене да одустану од повратка, али и додатно застрашивање косовских Срба.

Наши саговорници наглашавају да је готово извесно да ће у наредном периоду бити на стотине оваквих оптужница и упозоравају на опасност од озбиљног кршења људских и свих осталих права Срба. 

Адвокат Горан Петронијевић каже за Косово онлајн да ће властима у Приштини механизам суђења у одсуству „служити као још једна врста наставка политике застрашивања и протеривања Срба са Косова и спречавања повратка оних који су избегли“.

„Са друге стране, очекујем да ће у неком догледном периоду, ако је судити по њиховим изјавама како им је Хрватска узор у односу на понашање према Србима, радити исто што и Хрватска ради, а то је једно врло озбиљно нарушавање тог принципа кажњавања, односно злоупотреба судских поступака и злоупотреба потерница. То значи да сви ти људи које они означе као потенцијалне кривце, који се нађу на потерницама неће смети да изађу из Србије. Једном речју, направиће од Србије гето“, упозорава Петронијевић.

Он указује да косовски правосудни органи теоретски могу подићи оптужницу у одсуству против сваког припадника снага безбедности Србије који се налазио на било којој дужности на територији Косова и Метохије у време 1998-99. године.

Петронијевић наводи и да су Приштини овакве оптужнице у одсуству потребне зато што су примљени у Еуропол и зато што ће у наредном периоду покушавати да постане и члан Интерпола. 

„То ће онда подразумевати да као чланица Интерпола Приштина може да расписује потернице и потраге за одређеним лицима. Интерпол на потпуно озбиљно различит начин третира обичне полицијске потраге, поготово када се ради о полицији Косова, с обзиром на нерешена политичка питања, и оптужнице које су потврђене од стране суда. Тужилачка оптужница значи један степен вероватноће да је одређено кривично дело извршило одређено лице, а потврђена оптужница значи још већи степен вероватноће. То је степен вероватноће који ни Интерпол неће моћи да игнорише“, објашњава Петронијевић.

Он нема дилему да је подизање прве оптужнице у одсуству од стране косовског правосуђа изузетно опасна ствар.

„Ово је упалило озбиљно црвено светло, ово је аларм нашем преговарачком тиму у вези са прихватањем евентуалних услова да се Србија не противи пријему Косова у друге међународне организације осим Уједињених нација. Ово што сада Приштина ради је припрема за завршетак етничког чишћења Косова, протеривање Срба, спречавање повратка и затварање у оквиру граница Србије великог броја људи које буду означили као оптужене, а касније и окривљене у тим поступцима“, каже Петронијевић.

Адвокат Дејан Васић каже за Косово онлајн да не може да оцењује како ће неки потез у правосуђу да се рефлектује политички, али очекује да ће у наредном периоду бити „на стотине оваквих оптужница“.

„Косово је у фебруару добило нови Закон о кривичном поступку који предвиђа суђење у одсуству. Овај институт није нешто што је ново, а да ли ће Косово овај механизам користити да се на тај начин оптуже и осуде ратни злочини и евентуални починиоци тих ратних злочина остаће да се види у будућности“, наводи Васић.

Он нема дилему да „прва оптужница која је подигнута сугерише да ће у наредном периоду бити и више оваквих случајева“.

„У те поступке ми нећемо бити укључени јер то ће радити колеге које буде одредио суд по службеној дужности, ми нећемо знати ни ко су они који су оптужени ни да је суђење у току, нити ће оптужени то знати“, каже Васић.

И Адвокат Небојша Влајић сматра да је спровођење суђења без присуства окривљеног у случајевима оптужби за овако озбиљна кривична дела изузетно опасно.

„Потребно је да она власт која жели да спроводи суђење учини све да о томе обавести ономе коме намерава да суди у одсуству. Најмање што је дужна да учини јесте да обавести и позове окривљеног. Нисам сигуран да су власти на Косову то урадиле. Прво се позове окривљени, па ако се не одазове, онда стичу право да примене суђење у одсуству. Али судити неком у одсуству а пре тога га не обавестити о томе је кршење људских права“, објашњава Влајић.

Додаје да ово потврђује и постојање тајних оптужница иако су власти Косова то до сада негирале.

„Одакле је онда овај предмет ‚испао‘ него из неког таквог предмета, који је до сада вођен тајно. Ово је веома опасно јер сада могу да оптуже било кога и да му суде како год желе, јер нема никога ко ће се томе супротставити. Они ће наравно да поставе адвоката по службеној дужности, али питање је кога и колико ће се тај залагати”, каже наш саговорник.

На питање да ли је ово наставак политике етничког чишћења и прогона Срба са Косова, Влајић одговара:

„Не знам да ли је то део те политике, али дефинитивно неће допринети помирењу међу народима“.

Специјално тужилаштво Косова саопштило је јуче да је „окривљени Д.Р. као српски војни резервиста, током рата на Косову, кршец́и правила међународног хуманитарног права, током широког и систематског напада српских војних, полицијских и паравојних снага, на цивилно албанско становништво на целој територији Косова, знајуц́и за постојање таквог напада, уз употребу насиља и других нехуманих радњи, извршило је сексуално насиље над женом албанске националности, која је задобила телесне повреде као и тешке трајне психичке трауме“.

Окривљени Д.Р. је, додаје се у саопштењу, извршио кривично дело „Ратни злочин против цивилног становништва“ из члана 142. Кривичног закона Југославије, тренутно инкриминисано као злочин против човечности из члана 143. став 1. из става 1.7. Кривичног закона Косова.

(Косово онлајн, 04. 05. 2023)