У Француској се сутра гласа за нови парламент, а ванредни избори које је председник Емануел Макрон расписао чим су стигли лоши резултати његове коалиције на изборима за Европски парламент, односно, након тријумфа деснице, доживљавају се на различите начине – као Макроново коцкање са француском демократијом, као дефинитиван крај Макронизма било да нову владу формира левица, било десница, док је сам председник Макрон у финишу изборне трке поручио да би грађански рат могла да изазове и победа крајње левице и победа крајње деснице.
Први круг избора је сутра, али се пре другог, заказаног за 7. јул, неће знати ко ће предводити нову француску владу. Према анкетама у првом кругу ће десничарско Национално окупљање бити неприкосновено са око 36 одсто гласова, друго место се прогнозира левом савезу Народном фронту (27 до 29 одсто), док би Макронови центристи остали трећи (19 до 22 одсто). Ако ниједан блок не освоји апсолутну већину у игри је и техничка влада.
Највећа пажња, међутим, поклања се анализама које ће промене у Француској, у ЕУ и ван ње донети ако премијер постане председник Националног окупљања Жордан Бардела (28).
Виша научна сарадница у Институту за политичке студије Александра Колаковић каже за Косово онлајн да је апсолутна већина коју би освојила партија деснице само један сценарио.
“Треба имати у виду резултате избора у другом кругу, да у њега улазе сви они који остваре више од 12,5 одсто гласова и да се ту ствара простор за финални резултат. Већа је вероватноћа да ће доћи до тога да Национално окупљање има највише посланика у парламенту, али да неће моћи да формирају апсолутну већину како тренутно показују анкете и истраживања”, каже Колаковић.
За све партије деснице иначе, како напомиње, па тако и у Француској, понавља се образац да после избора, када дођу на власт, делимично или потпуно одустају од прокламованих циљева које су навели у току кампање. Већ се сада код Националног окупљања, истиче она, види дистанцирање од Русије.
“Трудећи се да се приближи гласачима са центра, партија Марин Ле Пен значајно се одрицала неких идеја које су раније биле доминантне, па је осим за неке антисемитске, истицано дистанцирање и од Русије. Ту се посебно истиче Бардела својим говорима који каже да неће допустити Русији да угрози националне интересе Француске и да је она то радила у претходним месецима и годинама, и на простору Африке. Рекао је и да не би, рецимо, слао додатне трупе и било какве трупе у Украјину али да је отворен да се Украјини помаже сегмент одбране. Ту видимо једну велику разлику у односу на раније када је реч о том главном полу спољне политике који онда одређује и све друге. И то није неко превелико одступање од онога што је у ствари спољна политика Емануела Макрона”, напомиње наша саговорница.
Без обзира на то ко ће бити водећа снага у француском парламенту после избора, каже Колаковић, не треба очекивати нека већа одступања од приступа који је Париз до сада имао према дијалогу Београда и Приштине. Она подсећа да Француска има председнички систем и да је председник тај који је задужен за спољнополитичку трасу којом се та земља креће.
“Велике силе, а Француска себе сматра великом силом, веома се држе својих агенди и уверења, трасирања спољне политике, и политичке промене које се дешавају пре би се осетиле на унутрашњем политичком плану него на плану спољне политике. Дијалог Београда и Приштине се одвија у европском формату. Имамо француско-немачки предлог који је прошао кроз оквир европског формата и ти главни преговори се воде у Бриселу. Видимо да се ситуација након недавних европских избора, иако је дошло до раста деснице, у смислу самог руководства ЕУ није значајније изменила. Имамо останак на челу Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, имамо и нека друга лица, али је то групација истих политичких снага”, наводи Колаковић.
За све партије деснице иначе, како напомиње, па тако и у Француској, понавља се образац да после избора, када дођу на власт, делимично или потпуно одустају од прокламованих циљева које су навели у току кампање. Већ се сада код Националног окупљања, истиче она, види дистанцирање од Русије.
“Трудећи се да се приближи гласачима са центра, партија Марин Ле Пен значајно се одрицала неких идеја које су раније биле доминантне, па је осим неких антисемитских, истицано дистанцирање и од Русије. Ту се посебно истиче Бардела својим говорима који каже да неће допустити Русији да угрози националне интересе Француске. Рекао је и да не би, рецимо, слао додатне трупе и било какве трупе у Украјину али да је отворен да се Украјини помаже сегмент одбране. Ту видимо једну велику разлику у односу на раније када је реч о том главном полу спољне политике који онда одређује и све друге. И то није неко превелико одступање од онога што је у ствари спољна политика Емануела Макрона”, напомиње наша саговорница.
Новинарка Ана Оташевић, сарадница Монд дипломатика, каже за Косово онлајн да су парламентарни избори у Француској доживљени као историјски, јер ће, према предвиђањима, први пут у оволико великом броју радикално-десничарске снаге ући у парламент, што ће променити карактер политичког пејзажа у Француској, а то ће, наводи, сигурно утицати и на политику која се води према Балкану и према Европској унији.
У којој мери, како додаје, остаје да се види, јер ће то зависити од тога да ли ће десница добити апсолутну већину.
Главна карактеристика странке која сада добија велику подршку Француза, Националног окупљања, како наводи, када је реч о спољној политици, је да се противе ширењу Европске уније.
“Ако је то једна од главних идеја – да је ЕУ противник националних политика, већ у томе се може назрети како ће се ова опција односити према даљем ширењу ЕУ, па и према дијалогу Београда и Приштине иако тај дијалог нема везе с њима јер њега воде европски представници. Не верујем да ће ова политика утицати битније на то како ће се једна форма дијалога која је успостављена одвијати убудуће. Не мислим да ће политичке промене у Француској битно утицати на овај дијалог зато што се он води на европском нивоу, али генерална тенденција може да доведе до тога да се разводни или релативизује чим европска перспектива није јасно зацртана и чим се доводи у питање. Марин ле Пен је пре десетак година када сам је интервјуисала, рекла да Србија нема зашто да уђе у Европску унију. Мислила је и на цео регион, наравно. То је идеја да је ЕУ тамница народа, да је антинационално настројена, да уништава идентитет народа”, каже Оташевић.
Она објашњава да су у политичком животу Француске деценијама уназад постојала два пола која су делила вредности Де Голове француске Пете републике.
“Сада се у ту традицију политичког живота пробила једна екстремна опција која би могла много да промени у смислу логике политичког живота каквог га познајемо, са неким мерама које су супротне Уставу или које су супротне европским законима. У европској политици је дефинитивно тенденција затварање, учвршћивање граница, страх и рекла бих неповерење према најближем окружењу у које убрајам и земље Балкана. То је суштина политике не само ове странке екстремне деснице у Француској, него и свих других”, наводи Оташевић.
Предстојећи избори у Француској, истиче, могу да доведу до кохабитације, што неки сматрају чак и пожељним јер је политика председника Емануела Макрона одбачена, а он је већ дуго неомиљен у Француској.
“Његова идеја макронизма, односно јаког центра који ће ујединити и леве и десне републиканске снаге је пропала и сада се политички живот конституише на другачији начин. Један од главних предлога Националног окупљања је да се уведу ‘дупле границе’, односно да се страним држављанима забрани слободно кретање унутар Шенгенске зоне, да се успостави много јача контрола на границама ЕУ, да се не дозвољава илегалним мигрантима да улазе и да се уопште приближе границама ЕУ како би тражили азил, што је противно и европским и међународним законима”, каже Оташевић.
Десничари ће, међутим, додаје, тек имати борбу у самој Француској да покажу да су способни да владају и да потврде свој легитимитет, а то ће пре свега покушати на темама које се тичу унутрашње, а не спољне политике.
“У овој кампањи је спољна политика готово ван радара, мада две теме значајно утичу на политички живот у Француској, а то су рат у Украјини и израелски напад на Газу. То је оно што поларизује Французе. Балкан се не помиње, проширење се не помиње, видимо на питању Украјине да је питање проширења ЕУ геополитичко питање. Главна порука гласачима су питања која су везана за безбедност грађана – утисак да Французи нису безбедни у својој земљи, да мигранти готово доводе у питање њихов опстанак ако слушамо партије крајње деснице, па и Национално окупљање. Ако њих слушамо, Француској прети озбиљна опасност да изгуби свој идентитет, да Французе ‘поједу’ мигранти, неке друге вере, цивилизације, културе. То су главне теме и на чему добијају поене”, истиче наша саговорница.
Што се тиче спољног плана, она каже да је ту Француска данас уздрмана, да је њена међународна улога ослабљена, да она неће имати улогу какву је желела да има јер је Макронова идеја да се наметне као лидер после Ангеле Меркел доживела колапс.
Уколико десница буде имала премијера, и према оцени председника удружења „Сви Срби у Паризу“ Саше Пешића то ће више утицати на унутрашњу него на спољну политику Француске, али он указује да у Националном окупљању Србија може имати много већу подршку него што је то случај са странком председника Емануела Макрона.
Србија, како наводи, има генерално добре односе са Француском и последњих година ти односи су све јачи, посебно у економији.
“Емануел Макрон, откад је дошао на власт, чини ми се да није ништа толико урадио да би побољшао положај Срба на Косову и српско питање у вези са Косовом и Метохијом. Што се тиче Националног окупљања, ту можда има и више храбрих и више пријатељски наклоњених политичара. Посланици из Националног окупљања у Европском парламенту су говорили о веома тешком положају Срба на Косову и Метохији, Тјерија Маријанија, Жан-Лена Лакапела, тако да у Националном окупљању генерално Срби могу имати сигурно много већу подршку него што је то случај са Емануелом Макроном и његовом странком”, каже Пешић за Косово онлајн.
Он, ипак, напомиње да парламент у Француској нема утицај на спољну политику, али да је за очекивати велики притисак у вези доношења неких озбиљних спољнополитичких одлука.
“Према француском Уставу председник именује премијера, а на предлог премијера именује и министре, тако да би у случају да Национално окупљање победи и да добије већину у Скупштини, то био додатни притисак за Макрона који је изјавио да хоће да остане на власти до 2027. године. Што се тиче спољне политике у вези са Косовом и Метохијом, сигурно је да би француски председник и министри били изложени притиску, али ће они и даље доносити одлуке за које мисле да су добре за Француску. Сигурно ће по неким питањима морати да разговарају са, како анкете овде говоре, будућим премијером Жорданом Барделом и са људима из Националног окупљања”, каже Пешић.
Странка десног крила Национално окупљање, како истиче, добила је велику подршку гласача оног тренутка кад је престала да говори само о имиграцији и када је у свој програм укључила и економска питања, односно, све оно што обичног човека доста брине. Њихов успех на изборима за Европски парламент у Француској, према оцени Пешића био је очекиван због свега што се у Француској дешавало последњих година и по ономе на који начин је Емануел Макрон владао.
“Иако је он изузетно храбар председник, можда један од најхрабријих у новијој француској историји, његова политика је била мало арогантна према француском народу који га је на овај начин, рекордним успехом деснице на европским изборима, мало и казнио. Он се суочавао са великим бројем криза као што су жути прслуци, пензиона реформа, протести пољопривредника и велики протести прошле године дела популације која долази из имиграционих кругова после убиства дечака од стране полиције. Тако да је ово био један нормалан сплет околности јер владајућа странка у Француској све више губи на популарности”, наводи Пешић.
Подсећа да је у Европском парламенту један од посланика странке Националног окупљања Александар Николић и да ће из исте странке, после парламенталних избора у Француској највероватније у нови сазив ЕП ући и Андреја Котарац, такође Србин пореклом.
“Неки европски посланици ће вероватно бити изабрани за посланике у француском парламенту, што ће ослободити место за Котарца, да и он буде један од посланика Европског парламента”, напомиње наш саговорник.
