Косово није само појам, није само географски простор на југу Србије, није само мит. Косово је за српски народ све. Оно је његова култура, традиција, религија, историја, судбина.
Велики Матија Бећковић је рекао: „Косовска битка је једина битка која траје вековима, а остало су туче“. Заиста је тако. Косовска битка је вековна борба за слободу, борба за опстанак српског народа. Косовски завет, темељ и бит српске националне свести, који представља српски савез са Богом, у основи је ове борбе. Борба је вековна и вечита.
Љубав према слободи, отаџбини, народу, истини и правди била је снажнија од бројних угњетача и узурпатора. Због ових светлих и светих идеала Србин никада није поклекнуо ни пред каквим силницима, нити царевима. У вековној косовској бици боримо се против ропства, свемоћи и тираније светских моћника. То је борба Давида против Голијата. Свети кнез Лазар, који је започео борбу и отворио косовску епопеју, није се освртао на бројност и надмоћност непријатеља који је дошао да покори српске земље и српски народ. Непознати раванички монах пише како “подиже се Амурат цар персијски са мноштвом Агарена, да није било могућно избројати их, да смо били према њима као мала река према мору. А када опколише и насупрот наше земље стадоше, није више било могућно склонити се, јер је ишла звер као ‘лав ричући, тражећи да прогута’ стадо Христово и отачаство наше без трага да остави”.
Сећање на мученичко страдање Лазара и његових војника очувало је српски народ у вековима ропства. Почетком 19. века пробудило га је и васкрснуло српску државу. Мисао обнове српске државе, изгубљене на Косову, водила је и Карађорђа, оца модерне Србије, који је повео устали народ против зулума крвожедних дахија, а потом тукао и јаке султанове војне снаге. Косово је била звезда водиља у стварању самосталне српске државе, која је својим недрима требало да обухвати сав српски народ. Тада Срби улазе у вртлог сложених међународних односа где „велики једу мале“, али упркос томе они и њихови предводници следе своју националну идеју, лишени страха.
Када је 1912. године куцнуо час освете Косова, хиљаде и хиљаде српских војника са усхићењем хита на свету земљу да као Лазареви војници освете његову смрт. Косовска идеја не трпи уцене и ултиматуме, и то су Срби показали 1914. када нису дали да буду понижени. Тада су заратили са далеко већом и моћнијом Аустро-Угарском, да би из наметнутог рата изашли као победници, остваривши вековни сан уједињења. А када је светско зло устало да покори читав слободан и демократски свет, Срби су били први који су одбили да буду слуге новог поретка који је градио Трећи Рајх. Двадесет седмог марта 19141. године Срби су, тргнути Kосовским заветом, стали на пут Хитлеру поручивши му „боље гроб, него роб“. Патријарх Гаврило Дожић је овај судбоносни догађај дочекао речима:
„Пред нашу нацију у ове дане судба је поново била ставила питање: коме ће се приволети царству? Јутрос у зору на то питање дат је одговор: приволели смо се Царству Небеском, то јест царству Божијем истине и правде, народне слоге и слободе. Тај вечни идеал, ношен у срцима свих правих Срба и Српкиња, чуван и разгореван у светилиштима наших православних храмова и исписан на нашим народним крсташима барјацима, јутрос је освануо чист и светао као сунце, очишћен и опран од прашине, навејане на њ, и од сваке мрље.
Главни носилац тог народног идеала од јутрос је постао наш млади Краљ Петар Други Карађорђевић, син Витешког Краља Мученика Александра Првог, достојан потомак славног Вожда Карађорђа, онога Карађорђа који је први дигао оборени косовски крсташ-барјак за слободу балканских народа.“
И сами смо сведоци, а неки од нас и учесници последњег косовског боја када смо бранећи земљу, историју и достојанство, ушли у рат са највећим војним савезом икада виђеним у историји човечанства. Малена СР Југославија се нашла у рату против моћног НАТО пакта. Сукоб са НАТО кликом као део вековне косовске битке одвија се и данас када они свим снагама раде на стварању и легализацији сателитске, лажне „Републике Косово.“
Наћи ће се неки злонамерник који ће рећи да су Косовски завет и Косовска битка оставили за собом велике жртве, да није требало да се замерамо великима итд. Они морају знати да се слобода осваја и да слободе нема без страдања. А они које је народ изабрао да данас бране слободу и на светској политичкој сцени бију битку за очување Косова и Метохије, а који говоре како смо слаби и усамљени у тој борби, морају да знају и схвате да у борби Давида и Голијата, победу односи Давид, јер се бори за праведну ствар и има Бога за савезника. Нико не би смео да се заварава мишљу да је изабран да оконча битку која је вечита и реши „косовско питање“ како би нашу децу растеретио тог бремена. Морао би једино знати да се из ове битке може изаћи или као херој, или као издајица. Свако има слободу избора.
Фото: лична архива
