Норвежанин Јоханес Солберг захваљујући пријатељима, пре пар година дошао је у Србију. Фасциниран гостопримством, културом и традицијом, одлучио је да постане православац. Он и супруга Луција одгајају шесторо деце у духу православља, па су чак на свом имању изградили црквицу, пишу Вечерње Новости.
По образовању теолог, желео је да посети Србију и види, како каже, другу страну медаље, а пут у Србију и посета Косову су му променили не само духовна уверења, већ и пословни живот. Наиме, он има фарму аутохтоне српске расе свиња мангулица у југоисточној Норвешкој, у близини границе са Шведском.
“Доживели смо велико гостопримство и уживали у богатим историјским сведочанствима у Србији. Запањило ме је колико се српски народ борио и колико је великих жртава поднео да би сачувао своју веру. Велика је разлика између читања о догађајима у књигама и доживљаја ових културних споменика и светиња на врло конкретан начин. Ту посебно мислим на путовање Косовом и Метохијом, где су се могли видети јасни трагови прогона и репресије над Србима. Оно што је у том контексту на мене заправо оставило највећи утисак јесте када смо прешли такозвану границу између Србије и Косова. Одједном сам осетио као да сам у потпуно другом свету, са арапским именима, великим хотелима, џамијама…. Био је шок за мене да видим како се хришћанска култура на агресиван начин покушава избрисати. То ме је изузетно растужило”, прича овај Норвежанин.
Са друге стране, пажљиво бира речи када жели да пренесе својеврсну радост коју је доживео у манастирима које је у друштву српских породица посетио на Косову. Оно што се види на први поглед и оно што је осетио окружен манастирским зидинама показало му је фасцинантну разлику између онога што опстаје из уверења и онога што се намеће и то је оно што носи као најважнији утисак из Србије.
“Имам неколико добрих пријатеља из Србије, који ми много значе. Наша породица припада Српској православној цркви. Мене, дакле, интересује историја Србије, не само као стручна студија већ и на личном плану. Такође мислим да је важно истраживати и искусити културу, људе, историју. Норвешка ‘истина’ о томе шта се дешавало у такозваним балканским ратовима увелико је обележена њеном припадношћу НАТО. Осећам јаку потребу да и сам видим и сазнам шта се заиста догодило. Са мном је у посети Србији била и најстарија ћерка, тада је имала 17 година. Такође, желим да наша деца добију друге импулсе од онога што нам се сервира путем медија у нашој земљи. Посебно ми је драго што сам добио позив и одржао предавање на Универзитету у Нишу, уједно сам имао прилику и да посетим дивне људе и светиње у Србији. Професионално и приватно сам изабрао такав пут и врло сам задовољан”, каже теолог Солберг.
Он и супруга Луција упознали су се када су имали по 16 година. Обоје из добрих хришћанских породица, у протестантском контексту.
“Искусили смо у то време да је протестантска лутеранска црквена заједница којој смо припадали изгубила ослонац у односу на морална питања. Водиле су се бескрајне расправе о питањима о роду и положају хомосексуалаца у цркви и сличним стварима. Поред тога, лутеранска протестантска црква у Норвешкој је снажно повезана са државом и организована је према демократским принципима. Док сам проучавао историју хришћанства, прво сам разматрао римокатолицизам, међутим, моја будућа супруга Луција ми је на добар начин помогла да поставим критична питања о римокатоличкој теологији. Било је неколико тачака у њиховим учењима које је постало немогуће да прихватимо. После неколико година трагања, коначно смо наишли на Православну цркву и хвала Богу на томе! Бити православни хришћанин је, наравно, изазов, али ми чврсто верујемо да је ово права вера и црква Христова и да нам Бог то показује сваког дана”, каже Солберг за “Новости”.
Јохан и Луција су родитељи шесторо деце, најмлађи Андреас има годину дана, Сесили четири, Суниву шест, Олав 15, Петра 17 и Марија 20 година.
“Хвала Богу да су сва деца верници и активно учествују у сабрању и на литургији. Доживљавамо да деца могу да јачају и воде једни друге на добар начин када их има много. Било нам је важно да увек водимо децу у цркву. Као родитељи, ми увек дајемо предност одласку у цркву, деца то виде и опонашају. Осим тога, упражњавамо молитву и код куће. Мислимо да је најважније молити се за децу и научити их да се моле. Учимо их и да посте, од малих ногу, како би искусили благодети живљења у ритму између поста и празника. Такође желим да напоменем да, од када смо у православљу, имамо своје молитвено место и иконе у свакој просторији куће”, објашњава Солберг.
У протеклих пет година уз помоћ добрих пријатеља Срба, на њиховом имању изграђена је и црквица и велика им је радост када, осим њих, литургијама присуствују и наши људи који живе и раде у Норвешкој.
“Желим да истакнем колико је православље важно у Норвешкој, важно да за основу имамо хришћанско предање из једне православне земље. Вероватно је тешко живети хришћански у атеистичком и секуларном друштву, а да се не ојача импулсима јаке духовне културе. Српски народ може да се осврне на стотине година у којима се вера преносила у најтежим околностима. Код нас Норвежана је православље младо, већина нас је прешла из протестантизма. Зато су нам потребни добри духовници, али и односи и контакти са матицом у Србији. Желео бих да изразим своју захвалност што сам део Српске православне цркве, као неизоставни део српског народа”, каже на крају разговора овај Норвежанин.
Он планира и унапред се радује поновној посети нашој земљи, јер верује да ће доживети нова духовна искуства. Са друге стране, наши људи радо свраћају на имање, неки да би се помолили у црквици, а неки и да помогну у узгоју свиња. Поносни су што у Норвешкој постоје људи који су препознали лепоту наше земље, њене квалитете и што су у тој земљи коју су изабрали живот упознали људе који воле Србију и са којима могу, нарочито у време хришћанских празника делити радост и пренети им неке од обичаја који се везују, нарочито за најрадоснији празник Ускрс.
Почетак са 25 црних мангулица
И у пословном смислу везани су за Србију – на својој фарми, имању његових предака, узгајају мангулицу. Са овим послом су кренули пре четири године и како наш саговорник каже, осим што је заинтересован за српску историју, импресиониран је био и српском храном.
Имам пријатеља који је увезао неке свиње из Аустрије и Мађарске, укључујући и црну верзију мангулице која потиче из Србије. Касније сам упознао кувара који је желео да започне сарадњу са мном на продаји меса мангулице у Норвешкој, посебно ресторанима. Тако сам купио 25 црних мангулица које сам узгајао. Имамо и црвено-беле мангулице у стаду. Сада смо заједно са мојим пријатељем куваром основали удружење за узгој мангулице у Норвешкој, да обезбедимо здраву и добру генетику, а циљ је да се сви одгајивачи могу овде организовати. Тренутно имамо око 200 свиња на фарми и достављамо месо и кобасице у више ресторана, као и у неке малопродајне објекте. Квалитет меса ове расе је фантастичан, а потражња је све већа – прича наш саговорник.
(Вечерње новости/Косово онлајн, 24. 04. 2022)