Име: 12.02.2022-Kosmetska kandila-SVETI GRIGORIJE PECKI-PROSLAVLJEN U PECARSIJI;Опис: Емисија-Косметска кандилаТип: audio/mpeg
У архипастирској бесједи Високопреосвећени Митрополит Јоаникије је казао да је Св. Григорије нови свештеномученик Пећки, који је пострадао крајем 17. и почетком 18. вијека, и био сабрат ове свете обитељи, имао у срцу и уму, у мислима, исту ону вјеру који је имао и Свети Григорије Богослов.
“А Григорије Богослов заједно са Светим Василијем и Светим Јованом Златоустом се прославља као један од највећих учитеља вјере послије Светих апостола. Његове бесједе о Светој Тројици до дан данас су непревазиђене и у сваком погледу био је велики. Велики у молитви, у посту, подвигу, али његова мисао је дубока, дубока вода православља. Био је пјесник, учитељ и велики борац за свету вјеру православну. А сабрат ове свете обитељи, као млади монах пострадао је за Христа веома одлучно. Било му је понуђено све од стране иновјераца, и положај и богатство, и све друге повластице овога свијета, само да промијени вјеру”, бесједио је владика, објаснивши да је он био толико угледан, да су иновјераци рачунали да ако се он потурчи, да ће и многи други православни Срби из Метохије и шире да промјене своју вјеру.
О Светом Григорију Пећком мало се зна из његовога земаљскога житија, осим за његово узвишено исповиједање вјере. Говорећи о Светом Григорију пећком, Митрополит је подсјетио да је он све понуђено одбио и то са великом одлучношћу и презиром према тим ласкавим понудама. А онда када и то није успјело, говори се, да су га насилно обрезали не би ли га на такав начин саблазнили.
“Међутим, он је имао обрезање срца и ума и није се дао саблазнити него је тада још храбрије почео да исповиједа вјеру у Христа и да сваку другу вјеру одбацује. И, наравно, то је разбијеснело тадашње иновјерце који су овдје имали власт и био је на свиреп начин погубљен”, казао је Митрополит и додао да се он показаон живим у Христу Господу и послије своје смрти, преко многих чудеса која је чинио.
На његов гроб, који је био у близини Пећке патријаршије, народ је долазио, прво православни, а послије су долазили и муслимани, налазили исцјељење од разних немоћи и болести. Многи родитељи су добили потомство молећи се Светоме Григорију.
“Дивни доказ његове светости јесте и то што је наш народ подигао једну скромну црквицу изнад његовога гроба, веома скромну. Али нажалост у новије вријеме, у 20. вијеку, и то понајвише наши Срби су се огријешили о Светога Григорија, наравно поједини. Јер су прво некако његов храм понизили, ставили га у засјен некиих зграда па му се није могло ни прићи како ваља. Касније су то поправљали, али послије рата су срушили ту црквицу. Наравно то је слутило на зло које нам се и догодило, није за нас страшно ако нашу вјеру прогоне или понижавају они који су друге вјере или окупатори, тога има у таквим приликама свуда, али за нас је страшно кад наш народ отпане од вјере и када почне да се гријеши о светињи и о светитеље”, оцијенио је владика.
Присјетио се и познате приче у Пећи, да се Свети Григорије Пећки јавио једноме рушитељу своје скромне црквице: Ако ти разрушиш мој дом и ја ћу твој разорити, па је, нажалост, тај несрећи човјек врло брзо изгубио сина јединца, што је била страшна опомена.
У овим временима када су настала нова страдања српског народа, Свети Григорије је коначно пројавио своју светост преко Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, пошто је и раније народ њега поштовао као светитеља.
“Било је доста свједочанства о његовим чудесима, да га је Бог наградио на небу изобилно благодаћу због његовог исповједања вјере и посебно због његовога мучеништво. Па је и његов спомен везан за овај празник Светог великога Григорија Богослова. Диван празник! Ево и ми смо се данас овдје сабрали око спомена новог Св. свештеномученика Григорија, сабрата ове светиње и њеног небеског покровитеља и заштитника православне српске Метохије. Нека свима буде срећан овај свијетли и велики празник, оба Света и велика Григорија, онога првог Богослава великога по уму и по борби за вјеру, а овога другога великога по исповиједању вјере, по страдању за вјеру и по безбројним чудесима која је учинио”, закључио је на крају свог архипастирског слова у Пећкој патријаршиј Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
Весна Девић
Фото: Жељко Драшковић
Свети Григорије Пећки – Хришћански траг
Свети Григорије Пећки живио је у вријеме српског ропства под Турцима, у XVII или XVIII веку, као сабрат свештене велике лавре Пећке патријаршије. Није знано да ли се у овој светој обитељи подвизавао као прост монах или је био свештенослужитељ, као што нису познати ни тачно мјесто нити година његовог рођења. Али његова миомирна жртва, којом је самог себе принио Господу на дар, није заборављена; његово одлучно и без двоумљења страдање за Христа остало је добро запамћено и сачувало се кроз вјекове до наших дана. Господ га је убрзо након његове мученичке кончине узвеличао даром чудотворства.
О новопросијавшем светитељу наше Цркве Светом Григорију Пећком, у емисији Хришћански траг ТВ Храм, говори отац Јустин Мреновић, сабрат Цетињског манастира, родом из Пећи.
Одлуком Светог архијерејског сабора од 3. маја / 20. априла 2018. године, Свети новомученик Григорије Пећки, заједно са Светим Василијем Пећким и Светом мученицом Босиљком Рајичић из села Пасјана код Гњилана – пострадали од Агарјана за време османлијске власти на Косову и Метохији због своје непоколебиве вере у Христа, прибројани су Сабору Светих и уписани у календар Српске православне цркве као мученици.
Свечано литургијско прослављење новопроглашених Светих мученика обављено је 27. априла / 10. маја 2018. године, на дан Спаљивања моштију Светог Саве у његовом храму на Врачару. На тај начин је потврђено њихово већ одавно постојеће молитвено поштовање у верном народу Косова и Метохије и Српској православној цркви.
Сијајући тврдом вером и непоколебивом надом из оних тешких времена која вери и нади никако нису била наклоњена, ови свети мученици и са њима многи други светионици рода нашег, верни сведоци Христови знани и незнани, као златне карике везују нас за светло и благодатно доба када смо се као народ присајединили Новом Израиљу и када смо постали његов равночасни и назидатељни део
„Овим прослављањем новопросијавших светих мученика Светој Апостолској Цркви се дарује велика хвала и духовна радост и њихове молитве су драгоцено заступништво пред Престолом Јагњета Божјег, Жртвованог за живот света.“ [Из саборске одлуке о њиховој канонизацији.]
***
Молитвама Светих мученика Твојих, Господе Исусе Христе, Боже наш, помилуј нас. Амин.