Одступајући од америчке политике, Трампова администрација држи ЕУ на маргинама (по страни), врши притисак на Косово и занемарује ерозију демократије у Србији.
Прошлог октобра, у време када је Балкан био уздрман и када су се распадале старе споне америчке дипломатије, Трампова администрација послала је новог изасланика који би покушао да реши један од најдужих територијалних спорова у Европи – сукоб између Србије и Косова који траје две деценије.
Ово је био неконвенционалан потез. Стејт департмент већ је имао специјалног изасланика за регион, а нови изасланик председника Трампа, Ричард Гренел (Рицхард Гренелл), такође је био на функцији амбасадора у Немачкој, где су се његов дрзак начин поступања и подршка десничарским личностима сукобили са дипломатским нормама.
Гренел је убрзо увредио и отуђио европске дипломате који су годинама напорно радили на Косову. Оптуживали су га да игнорише њихове напредније мировне иницијативе, подрива демократију на Косову и да не обраћа пажњу на растући ауторитаризам у Србији – савезнику Русије.
„Сумњам да на овај начин можете решити ситуацију као што је ова на Косову, на начин на који Гренел покушава то да учини“, рекао је Волфганг Петрич (Wолфганг Петритсцх), бивши изасланик Европске уније на Косову.
Именовање Гренела „имало је веома штетне последице за решавање питања Косова“, додао је он. „Са Гренелом, све је само конфузно“.
Почетком ове године, председник Трамп именовао је Гренела вршиоцем дужности директора националних обавештајних служби – иако Гренел није имао искуства са обавештајним службама и имао је репутацију партијског ратника – преузевши функцију која би требало да буде нестраначки посао.
Гренел више није на тој функцији, као ни на оној у Берлину, али још увек се нада постизању дипломатске победе на Балкану пре новембарских избора за председника који се може похвалити малим бројем оваквих достигнућа.
Прошле недеље, неколико дана пре спорних српских избора у недељу, Гренел је на Твитеру најавио изненадни састанак косовског председника Хашима Тачија и његовог српског колеге Александра Вучића 27. јуна у Белој кући.
Гренел је рекао да је састанак замислио као вежбу изградње поверења, која је за сада ограничена на трговинска питања, а која би могла да пружи платформу за мировне преговоре касније током године. Гренелови браниоци – демократе и републиканци, тврде да преговори никуд нису водили пре него што се Гренел прикључио и сматрају да је заслужан за за довођење две стране ближе ка постизању споразума.
Критичари су изразили забринутост да се посетом Белој кући награђују два човека чији их противници оптужују за подривање демократских институција и да стратегија једноставно неће бити успешна.
Некада део Србије, Косово је добило аутономију после НАТО бомбардовања 1999. године које је имало за циљ да заштити претежно муслиманско становништво Косова од етничког чишћења. Међутим, Србија никада није признала суверенитет Косова.
Донедавно су републиканска и демократска администрација биле непоколебљиве у гарантовању безбедности Косова и у томе су блиско сарађивале са европским савезницима.
Али под Трамповом администрацијом, сарадња с европским партнерима је нестала. Самит који ће следеће недеље бити одржан у Белој кући организован је без консултација са Европском унијом.
Гренел је покушао да реши спор тако што је тражио мало од Вучића, руског савезника, док је појачавао притисак на Косово и проширивао унутрашње пукотине.
„Заборавили смо ко је наш клијент“, рекао је Дејвид Филипс (Давид Л. Пхиллипс), стручњак за Балкан и саветник Стејт департмента током рата на Косову. „То није Србија, већ Косово, земља којој смо помогли да настане, коју водимо и штитимо“.
О паду демократије у Србији сведоче парламентарни избори у недељу, на којима се очекује да ће странка председника Вучића остварити убедљиву победу, јер је већина опозиционих странака бојкотовала гласање у знак протеста против Вучићеве аутократске политике.
Трампова администрација се нада да ће победа дати Вучићу простор за дисање како би се посветио решавању тензија са Косовом.
„Избори нису такмичење, то је јасно“, рекао је Марко Савковић, програмски директор Београдског безбедносног форума, политичке конференције која се у Србији одржава сваке године.
Међутим, након избора „очекује се да ће доћи до замаха“, рекао је он. „Али замах који води куда? Нико заиста не зна“.
Сједињене Америчке Државе углавном су вршиле притисак на Косово – не на Србију.
Како би приморао Косово да уклони таксе на српску робу, које је Србија назвала препреком дијалогу, Гренел је претио да ће повући америчку подршку Косову. Сједињене Америчке Државе су марта месеца замрзле помоћ намењеној Косову у вредности од 50 милиона долара. Исте недеље, истакнути републиканци предложили су повлачење америчких трупа са Косова.
Ове интервенције погоршале су тензије између председника Тачија и тадашњег премијера Аљбина Куртија, што је за последицу имало уставну кризу и смену Куртијеве владе коју је заменила влада блиска Тачију.
„Косово никада није видело дипломату попут Гренела. Гренелов стил више личи на малтретирање, него на преговарање“, рекла је директорка Иницијативе за стабилност Косова Брикена Хоџа (Брикена Хоxха).
Супротно томе, Трампова администрација мало тога је рекла о кампањи Србије за блокирање чланства Косова у међународним организацијама и игнорисала притисак који је Вучић ставио на српску демократију.
У Србији се позив Вучићу у Белу кући види „као подршка његовим аутократским методама“, рекао је лидер опозиције Драган Ђилас.
Српски званичници, укључујући Вучића, нису одговорили на захтеве за коментар. Гренел такође није желео да коментарише, нити је то желео да учини било који други амерички званичник које је Њујорк Тајмс контактирао.
Велики Трампов присталица, Гренел је именован за изасланика прошлог октобра на његов лични захтев, што је запањило дипломате. Искусни стручњак за Балкан, Метју Палмер (Маттхеw Палмер), именован је на сличну функцију само месец дана раније.
Ово преклапање је довело до забуне међу савезницима око тога са ким треба сарађивати. Сличан приступ је Трампова администрација имала у Украјини, где су амбасадори сарађивали с тројицом гостујућих изасланика блиских Трампу.
Не рачунајући два састанка у Берлину са Тачијем, Гренел је раније слабо показивао интересовање за регион. Али сарадницима је рекао да је ту функцију делимично тражио јер је веровао да су европски напори у посредовању неадеквантни, стварајући празан простор који би он попунио.
Чак и пре него што је Гренел ступио на сцену, Трампова администрација одступила је од досадашње америчке политике. У лето 2018. године амерички званичници изразили су отвореност за нова решења српске и косовске мртве петље, укључујући прекрајање њихових граница.
Америка је дуги низ година одбијала да исцртава границе по етничким линијама, због страха да би то могло да распламса сукобе из 1990-их.
Међутим, 2018. године курс Стејт департмента се променио, након што је бивши амерички званичник рекао да је унутрашња одлука да се буде одлучнији на местима попут Балкана, како би се избегло губљење утицаја у односу на ривалске силе попут Русије и Кине.
Промена је забринула неке европске владе, али је делом извршена у координацији са званичницима ЕУ, који су у то време водили преговоре.
Потпуно раздвајање америчке и европске политике догодило се тек након Гренеловог именовања. Он је преотео вођење преговора од Европске уније и организовао самите и конференције за медије без учешћа блока.
Раније ове године, Гренел је посредовао у три мини споразума која је представио као напредак у обнови саобраћајних веза између Косова и Србије. У стварности, према копијама до којих је Тајмс дошао у посед, две земље потписале су одвојене документе са различитим текстовима.
Уговори нису били формални, већ само писма намере које су потписали мањи званичници. Дуплирани су постојећи споразуми о транспорту којим је посредовала Европска унија.
Током недавне политичке кризе на Косову, америчка амбасада је објавила твит у знак подршке парламентарном процесу који је довео до промене владе, док су се Француска и Немачка противиле томе.
Неки од Гренелових присталица рекли су да Тачи и његов српски колега Вучић тајно воде дијалог о мировном споразуму, хвалећи напоре САД. Иако формално репрезентативне фигуре, оба председника имају утицај који далеко превазилази њихове уставне дужности.
Иза кулиса постигли су споразум о условима будућег споразума, укључујући идеју о регулисању граница Косова, како кажу четири бивша америчка званичника, који су цитирали људе који су укључени у преговоре.
Разговори су застали када је Аљбин Курти дошао на власт, рекавши да право на дијалог припада њему, а не Тачију.
Један од четворице бивших званичника, Џејмс Р. Хупер (Јамес Р. Хоопер), рекао је да је Гренел иступио против Куртија из страха да би могао скренути са пута замах који су направили Тачи и Вучић.
Хупер, бивши стручњак Стејт Департмента за Балкан, рекао је да је Гренел схватио да се „прозор затвара, а он жели да споразум буде постигнут, ратификован и примењен“.
Гренел, Тачи и Вучић негирају да је коначни договор близу, а Гренел наводи да се о размени територија сада не разговара.
Вучић је ове недеље такође негирао да ће ускоро признати независност Косова.
„То се неће догодити“, рекао је он. „Нећемо то дозволити“.
