Истраживач Института за европске студије Петар Ћурчић оценио је да је одлазећа европска администрација покушала да оствари искорак у процесу нормализације односа Београда и Приштине, али да и поред одређених успеха није било задовољавајућих резултата.
“Чини се да је Европска унија покушала да оствари одређене искораке у процесу нормализације односа. Међутим, општи контекст и наравно тешка позиција коју Србија има пре свега због несарадљивости Албанаца, није могла да оствари задовољавајуће резултате”, изјавио је Ћурчић за Косово онлајн.
Према његовим речима питање односа ЕУ и Косова не сме да се посматра изоловано већ у односу на општи међународни контекст и подсећа да је администрација на чијем је челу била Урсула фон дер Лајен била суочена са низом парарелних процеса и ефеката, од кризе корона вируса, почетка руске интервенције у Украјини, константног мигрантског притиска, до све затегнутијих односа између САД и Кине.
“Косовско питање мора да се уклопи у односу на све ове феномене. Мени се чини да је питање Косова зависило од стратешког троугла, ако говоримо о Европској комисији, између Урсуле фон дер Лајен, Жосепа Бореља и Мирослава Лајчака. Такође не треба заборавити и битну улогу коју су Немачка и Француска имале у процесу Охридског споразума, тражења неке нове динамике у односима између Београда и Приштине. То чак није толико питање Европске комисије колико је питање националних држава, односно две водеће у ЕУ, Немачке и Француске”, истакао је Ћурчић.
Међу питањима која још чекају разрешење, наглашава, јесте и процесуирање одговорних за злочине над Србима на Косову.
“Ефективно, неке ствари су урађене. Не треба заборавити да је у току и процес који се води за ратне злочине. То је све низ питања која и даље остају отворена, али јесу позитивни сигнали имајући у виду и српске жртве на територији Косова и Метохије и што и даље немамо починитеље тих злочина. То су све питања која остају отворена у будућности”, наводи Ћурчић.
Он сматра да ће будући однос ЕУ према Западном Балкану, а посебно према питању дијалога Београда и Приштине највише зависити од самодефинисања односа након избора за Европски парламент, али не само тих избора.
“Треба подсетити да ће избори у Немачкој бити већ наредне године и они ће битно утицати на целокупни процес проширења”, сматра Ћурчић.
Оцењује да предстојећи избори за Европски парламент отварају “две димензије”.
Прва је питање проширења, а друга задовољење српских националних интереса.
“Тренутни раст деснице који се одвија, али пре свега европских конзервативаца и реформиста који су предвођени италијанском премијерком Ђорђом Малони и распад групе Идентитети отвара ново питање да ли ће европски конзервативци и реформисти бити део наредне управе. Уколико се то деси, можда, а имајући у виду пословично добре односе које је Србија имала са Италијом, посебно од доласка премијерке Малони, можда би могло да поспеши тај процес”, закључио је Ћурчић.
