Изгледи да јачање деснице у појединим европским земљама и њихово окупљање пред изборе за Европски парламент наредне године значајније утичу на решавање косовског питања нису велики, али те странке, имајући у виду њихов хришћански идентитет и поштовање према Србији и српском народу, показаће више разумевања за Србе и српско културно наслеђе на Косову, сматра Петар Ћурчић из Института за европске студије.
“Где год да је до сада десница побеђивала, а говорим о земљама које су признале независност Косова, то није у великој мери утицало на промену става тих земаља по важним питањима, без обзира на то што те странке имају веће или мање симпатије према хришћанском наслеђу на Косову или критички однос према НАТО пакту. Мислим да те земље које су признале једнострану независност Косова неће променити свој став, али можемо да кажемо да неке од тих странака, поготово имајући у виду њихов хришћански идентитет, показују поштовање према Србији и Србима. Имајући у виду и да су сада околности веома тешке, поготово са константним притисцима које влада косовског премијера Аљбина Куртија врши према српској заједници на Косову, мислим да десне странке могу да покажу више разумевања, поготово према српском културном наслеђу на Косову”, каже Ћурчић за Косово онлајн.
Он наводи пример Мађарске, која је признала независност Косова и где је десна влада Виктора Орбана показивала разумевање према српским интересима очувања и заштите културног наслеђа, пре свега цркава и манастира.
“У случају пријема Косова у Унеско показивали су резервисанији став. Мислим да то може бити занимљив простор сарадње који можда неће суштински променити ставове тих земаља, али на неки начин ће оне имати разумевање према српској заједници”, наводи Ћурчић.
Крајње десничарске странке постале су последњих година доминантни политички фактор и формирале власт у бројним чланицама ЕУ, од Мађарске преко Италије до Словачке, а партије са префиксима “конзервативне” и “националистичке” оствариле су одличне резултате на недавним изборима у Шпанији, Холандији, као и регионалним у Немачкој и Аустрији. Лидер италијанске партије Лига Матео Салвини, који је и вицепремијер у десничарској влади Ђорђе Мелони, организовао је пре неколико дана у Фиренци скуп европских партија деснице како би се договориле о заједничком наступу на изборима за Европски парламент, следећег јуна.
“У случају десничарске владе Ђорђе Мелони која је недавно била у посети Београд, италијански корпус у Кфору чува један од најважнијих културних објеката на КиМ, манастир Високе Дечане. Мислим да ту може бити једна врста простора за сарадњу”, каже Ћурчић.
Истиче да, међутим, нису све странке деснице а приори наклоњене Србији. Наводи да популистички лидер Герт Вилдерс, чија је Партија слободе на недавним изборима у Холандији добила највише гласова, али недовољно да сама формира владу, “колико год буде показивао антиисламски сентимент неће суштински мењати политику своје земље према Косову у случају да постане премијер”.
“Он је 2010. мањински подржао владу Марка Рутеа па Холандија није променила одлуку о признању независности Косова. Србија је тада добила ону веома неповољну одлуку Међународног суда правде о Косову. Наравно, Холандија не утиче на одлуке МСП, али донекле је било индикативно да се све то дешавало на њеној територији”, наводи Ћурчић.
Када је реч о јачању деснице у Немачкој, пре свега Алтернативе за Немачку (АфД), наш саговорник указује да је то специфична, антиестаблишмент странка која “кокетира са националним и конзервативним ставовима, али има и једно врло снажно лево крило”. Напомиње да је АфД показивала изузетно критичан однос према немачком признавању независности Косова, али сматра да у случају да ова странка партиципира у влади, они неће суштински променити политику Немачке, иако можда показују знатно више симпатија према Србима у односу на друге странке.
