Покрет за одбрану Косова и Метохије

Вести

Џејмс Кер Линдзи: Решити питање Косова, како би се прекинуло бескрајно ослањање Србије на Москву и Пекинг

Србија се не придружује резолуцијама Уједињених нација и Европске уније у осуди Русије и Кине и других аутократских земаља због репресије и кршења људских права зато што рачуна на њихову подршку у непризнавању косовске независности, и тако ће изгледа бити све док се не реши косовски проблем, каже за РСЕ Џејмс Кер-Линдзи, професор на Лондонској школи економије и стручњак за Западни Балкан.

Србија се није придружила санкцијама Европске уније против белоруских званичника због репресије над демонстрантима у тој земљи против режима аутократе Александра Лукашенка.

У претходне две године, како истиче РСЕ, у Уједињеним нацијама није била међу земљама које су осудиле кршење људских права Ујгура у Кини. Није то учинила ни када је реч о осуди људских права Рохиџа, муслиманске мањине у Мијанмару.

Београд гласа и против резолуције Генералне скупштине УН о стању људских права на Криму и у Севастопољу које осуђују кршење људских права на украјинском полуострву од стране Русије.

Овакав досије Србије кад је реч о неосуђивању репресије над људским и мањинским правима у Русији, Кини, Украјини, Мијанмару и другим земљама, Џејмс Кер-Линдзи у највећој мери види као последицу нерешеног косовског проблема.

“Мислим да је много тога у великој мери резултат косовског питања. Очигледно је да се Србија противи независности Косова, због чега се сада бори како би спречавала државе да признају Косово, али и да спречава Косово да се придружи Уједињеним нацијама.

И наравно, да би то могла да уради, с обзиром да ће Британија, Француска и Америка, које све признају независност Косова, подржати његову апликацију за чланство у УН, Србији је потребан руски и кинески вето у Савету безбедности који би спречио неопходне препоруке Савета безбедности да то питање оде на Генералну скупштину УН. У том смислу можемо видети да велики део спољне политике Србије води заправо до Косова као кључног питања”, каже Кер Линдзи.

Како видите то што Србија не осуђује гажење људских права широм света?

То свакако не изгледа добро, али мислим да постоји разумевање на многим странама да је то крајњи резултат позиције у којој се Србија сада налази због Косова. И све док Косово не буде одлучно и потпуно решено, Србији ће бити потребна подршка Русије, требаће јој подршка Кине. То не рефлектује добру слику о Србији, али, као што рекох, мислим да да постоји генерално разумевање да је то све део ситуације у којој се Србија налази. А то није проблем само Србије, то је проблем и Европске уније.

Зашто се Србија држи Русије и Кине?

Званичници ЕУ често упозоравају да Србија своју спољну политику мора да усклади са ЕУ. Упркос томе, Србија се и даље опире томе. Према последњем истраживању невладиног Центра за међународне и безбедносне послове (ИСАЦ фонд), Србија има знатно нижу стопу усклађености спољне политике са ЕУ од других земаља Западног Балкана. Од 91 спољнополитичке декларације које је Европска унија објавила током 2019. године, Србија је подржала само 52.

Да ли је Европска унија, према вашем мишљењу, превише неодлучна у осуђивању Србије због оваквих резултата?

У круговима Европске уније биће пуно разочарања због позиције са којом се Србија суочава. Знамо да се Србија мора прилагодити спољној и безбедносној политици јер је то део процеса њеног приступања ЕУ, али такође постоји разумевање зашто се то још не догађа.

Мислим да у ствари Европска унија у потпуности схвата да што би више изазова стављала пред Србију због тога, то би већа била вероватноћа да Србију још јаче гурне у руске и кинеске руке. Ако би Европска унија приморавала Београд да донесе одлуку, она би знала да Србија не може да приушти да антагонизује Русију и Кину – због Косова. Па се тако опет враћамо на тај изворни проблем.

Мислим да постоји генерално разумевање зашто је толико важно да се коначно и потпуно реши питање Косова, како би се прекинуло бескрајно ослањање Србије на Москву и, у извесној мери, на Пекинг.

Да су постојале неке друге околности, да није било питања Косова, а да је Србија радила ово што је радила, мислим да би онда Европска унија вероватно била много директнија и Србији би поручила – слушајте, ако желите да се придружите Европској унији, онда морате са њом да ускладите своју спољну политику.

Да ли је угрожена европска перспектива Србије?

Мислим да треба сагледати неколико аспеката. Европска унија сада заиста јесте забринута због могућности одступања од демократских вредности. Примите државе у своје редове, а затим оне постају све мање либералне и све мање демократске. Такви су случајеви Мађарске и Пољске.

Дубока забринутост Брисела у овом смислу постоји због тога што је ЕУ била веома успешна у томе да се земље квалификују и постану спремне за њене редове, али њене структуре нису показале успех кад је реч о спречавању појединих од примљених држава да скрену ка ауторитарним тенденцијама.

Из тих искустава је извучена лекција и Србија ће, као и друге земље-кандидати, бити под много већим надзором ЕУ. То, заправо, већ видимо на делу: процес проширења је постао много тежи и компликованији.

На другој страни, међутим, постоји разумевање да процес проширења ЕУ не може стриктно да се примени на Западни Балкан. Западни Балкан се види не као регион на који ће се ЕУ проширити, него као регион којим ће се Европска унија комплетирати, као део европске мапе. Тај регион је окружен земљама-чланицама ЕУ и наравно да ће бити примљен у Унију.

А кад је то тако, онда нема никаквог смисла примити Западни Балкан у Европску унију, а изоставити Србију, зато што је Србија изузетно важна земља тог региона, не само политички, него и економски, значајна је као чвориште саобраћајних веза широм региона. На све начине Србија је у средишту онога што мора бити укупна европска стратегија за Западни Балкан. И то је оно што компликује ствари. А мислим да постоји искрена жеља свих европских лидера да покушају да помогну Србији на путу придруживања Европској унији, иако постоји и забринутост због актуелног стања ствари у Србији.

Шта очекујете од администрације новоизабраног америчког председника Џоа Бајдена  кад је реч о Западном Балкану?

Имам извесне бојазни да би се под Бајденовом администрацијом могао догодити повратак многих старих гласова кад је реч о Западном Балкану. Начин да се постигне напредак у овом региону никако није повратак старих проалбанских или просрпских гласова. Оно што региону сада треба јесу политичари који нису ни просрпски ни проалбански настројени, већ они који ће подржавати интеграцију читавог Западног Балкана у Европску унију, који су спремни да покушају да пронађу разумна, спроводива и одржива решења за преостала питања у региону, попут проблема између Србије и Косова и Босне и Херцеговине.

Ако ЕУ и Сједињене Државе буду наступале руку под руку, буду сарађивале међусобно, у поштеном, непристрасном и уравнотеженом суочавању са тим проблемима, онда мислим да можемо видети неке невероватне ствари које ће се десити под Бајденовом администрацијом.

 

Извор: Косово онлајн 

Фото: Балканплус.нет

Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије

Став