Двојац америчких дипломата са богатим искуством с Балкана из деведесетих година прошлог века највероватније ће постати тријада: бившем учеснику преговора у Дејтону, а садашњем америчком амбасадору Кристоферу Хилу и некадашњем блиском сараднику Мадлен Олбрајт Џејмсу Рубину, новоименованом шефу Центра за глобални ангажман придружиће се Џејмс О’Брајен.
Администрација председника Џозефа Бајдена предложила је О’Брајена за функцију помоћника америчког државног секретара за европска и евроазијска питања, а сматра се готово извесним да ће Сенат прихватити ово именовање чиме ће и званично ступити на функцију на којој га неки бивши приштински званичници већ жељно очекују.
Још један политичар из тима Мадлен Олбрајт, коју су Срби запамтили најмање по добру, О’Брајен је учествовао у преговорима у Дејтону, али и онима у Рамбујеу. Радио је у Стејт департменту од 1989. до 2001. године, у две администрације био је специјални изасланик америчког председника, а као виши саветник бивше секретарке Олбрајт, обављао је функцију првог заменика директора за планирање политика и председничког изасланика за Балкан.
Тренутно је шеф Канцеларије за координацију санкција при Стејт департменту, па не чуди што је у недавном интервјуу бивши министар спољних послова привремених приштински институција Петрит Сељими, говорећи с особитом радошћу о повратку О’Брајена на Балкан, споменуо као његову личну заслугу за увођење санкција директору БИА Александру Вулину.
“То показује да имамо дипломату са потпуним информацијама са Балкана и са снагом доношења одлука. О’Брајан је познат на ‘Косову’, срео сам га неколико пута, има личне пријатеље на Балкану, посебно у Тирани и Приштини”, рекао је недавно Сељими за “Албанијан пост”.
Како указује саговорник РТ Балкана Синиша Љепојевић, Џејмс О’Брајен нема посебне везе само са Тираном и Приштином, већ и са Београдом.
Новинар и дугогодишњи дописник из Лондона, говорећи о О’Брајановом ангажману у нашем региону деведесетих година прошлог века, каже да је он личио на некога ко има разумевања за проблеме Србије и Косова и Метохије.
“Имао је добре контакте са неким људима у нашем врху. Међутим, он је спроводио политику своје владе. После одласка Мадлен Олбрајт и њене екипе из Стејт департмента, О’Брајен је био директор Фондације Олбрајт за Европу и живео је у Паризу. И тада је одржавао контакте са властима у Београду, са људима одавде и после смене власти 2012. остао је у блиском контакту са неколицином људи из власти у Београду”, напомиње Љепојевић.
Он истиче да су то махом били тајни контакти, па их сама та чињеница чини интригантним, и додаје да све то показује да се ради о човеку који је врло добро упућен у све што се дешава на нашим просторима.
“У том смислу би он могао да буде условно речено много опаснији од других, због тога што веома добро зна односе, зна како да се приближи људима који су власт овде и самим тим да има извесну дозу обмане јер он ипак спроводи политику своје владе. А она је у основи антисрпска јер се темељи на независном Косову, притиску да се Србија још више приближи НАТО-у и елиминисању било каквог политичког значаја Републике Српске”, наводи Љепојевић.
У том смислу његов повратак у овај део света може да буде за Американце много ефикаснији од рада његових колега, додаје наш саговорник.
“Али што се тиче српског националног корпуса ту нема промене политике Америке. Она ће сигурно у наративу и стилу бити привлачније на изглед, али у суштини ту нема никакве разлике”, каже Љепојевић.
Он је подсетио и на О’Брајенову улогу у Рамбујеу 1999. где је присуствовао преговорима као члан америчке делегације. И она показује да простора за уважавање српских интереса када су у питању САД готово да уопште нема. Без обзира на тренутну пријемчивост саговорника.
“О’Брајен је требало да одржава контакте са неким људима из наше делегације. Колико знам, а био сам у Рамбујеу, он је чак имао одређеног разумевања у тим разговорима са нашим људима и покретао је иницијативу да се дође до неког договора. Међутим, те његове иницијативе нису биле прихваћене од стране Мадлен Олбрајт”, наводи Љепојевић.
Дипломате из “О’Брајеновог круга” део су једног бирократског пројекта, то није политика Беле куће, напомиње Љепојевић и објашњава да је Бела кућа одобрила активност те групе бирократа из Стејт департмента, који су направили каријеру на несрећи у Србији и бившој Југославији.
Због чега баш О’Брајен, на то питање српске јавности дао је свој могући одговор: Америци се жури да реши оно што сматра отвореним питањима на Западном Балкану, пре свега оним у вези са Косметом, али и Републиком Српском. Тој брзини се нада и Сељими када помиње О’Брајенову снагу доношења одлука.
Америчкој администрацији се жури јер је следећа година изборна у САД, објашњава Љепојевић.
“Међутим, у основи они немају никакву јасну идеју шта би требало да ураде, изузев жеље да Косово буде у НАТО-у и да Србија буде у НАТО-у. Међутим, енергију притиска у овом периоду највише даје антируска политика. Амбиција је да се преко Косова, приближавања Србије НАТО- у и елиминисању Републике Српске као политичког фактора нанесе пораз Русији и они то и не крију, већ отворено кажу да би то био шамар Путину”, каже Љепојевић.
Како објашњава, журба САД је утемељена на томе да пораз у Украјини прикрију поразом, по њиховом мишљењу, Русије у српском националном корпусу јер Срби су етаблирани као природни руски савезници.
“Ако природни руски савезници напуштају Русију под америчком иницијативом онда се то тумачи као шамар Русији и победа Америке макар на малом простору. То можда звучи невероватно, али је заиста тако”, истиче наш саговорник.
На недавном саслушању у Комитету за спољне послове америчког Сената, упитан о ситуацији у БиХ О’Брајен се показао агилним да реагује и реши проблем “непослушног” председника Републике Српске Милорада Додика. Како је навео, председнику РС је јасно стављено до знања да је неприхватљиво то што ради и да ће бити јасних последица због тога.
“Имамо могућност да смањимо његову контролу над новцем”, рекао је О’Брајен уз опаску да не може све да каже јавно.
Политиколог Александар Павић каже за РТ Балкан да такви иступи показују да су САД сада изгледа заиста решене да пробају да коначно неутралишу Републику Српску која им је главни проблем јер не крије да жели добре односе с Русијом и Кином.
“Они желе да неутралисањем Додика обезглаве Републику Српску, а то што су и јавно то рекли, само је вид притиска на Српску, али и Србију. Међутим, то је притисак и на њихове европске вазале да треба да се удруже у том задатку јер је РС најмање пацификована од свих области с простора бивше Југославије”, напомиње Павић.
О’Брајен је пред члановима Сената образлагао и да су међународне војне снаге кључне за безбедност у БиХ и нагласио да би тамо могле бити ангажоване НАТО трупе уколико Еуфору не буде продужен мандат. За Павића је то још један доказ жеље Америке и Запада да наставе да учвршћују колонијални режим у БиХ чак 28 година након грађанског рата.
“Уместо да се БиХ осамостаљује, она и даље има колонијалног управника, уз то нелегалног, високог представника. Јасно је и да помињањем НАТО-а уствари прете чак и силом јер не могу да се помире с тим да једна мала Република Српска неће да им се покори. То озбиљно нарушава њихов имиџ”, истиче Павић.
За њега је именовање О’Брајена наставак америчке политике према нама из деведесетих година прошлог века и како истиче у том смислу Срби не треба ничему добром да се надају.
За разлику од тих времена, Американци данас и Европску унију посматрају као свог вазала, што она и јесте постала, додаје наш саговорник.
“Некада су мировне планове које би Европљани предлагали саботирали иза сцене, а данас их без задршке постројавају јер знају да нико од њених лидера, осим мађарског премијера Виктора Орбана, не сме да им се супротстави”, закључује Павић.
Јелена Чалија