Покрет за одбрану Косова и Метохије

Џозеф: Срби, угледајте се на друга Тита

Фото: OSCE/Hasan Sopa

„Треба да се коначно реши кључни проблем, а то је Косово. Све је почело на Косову и на Косову треба да се заврши. У том тренутку ће и Србија пронаћи своје место у западном поретку“

Узрок проблема на Западном Балкану је што Србија не прихвата западни поредак и њено одбијање да се определи да ли је на Западу или Истоку, оцењује Едвард Џозеф, предавач на Универзитету Џонс Хопкинс у Вашингтону, у интервјуу за Радио Слободна Европа (РСЕ).

„Једноставно треба укинути бенефите које Србија ужива одлажући да се изјасни. Кључни разлог за овакву њену тактику је Косово. Она не мора да се определи све док је косовско питање нерешено. Неко ће рећи да може да настави такву политику јер Русија и друге земље неће признати Косово“, истиче Џозеф.

„Међутим, решење овог питања у великој мери зависи од Запада. Русија, Кина и други ту не могу ништа да ураде. Ако ЕУ заузме јединствен став, онда ће читава ова замршена прича бити завршена, јер ће Косову бити отворен пут за чланство у НАТО-у. У том случају ће доживети крах стратегија Србије изолације и слабљења Косова“, сматра Џозеф који је учествовао у међународним мисијима у БиХ, на Косову и Северној Македонији.

По његовом мишљењу, тада ће и председник Србије Александар Вучић бити принуђен да реформише своју политику зато што ће се наћи у стратешком шкрипцу, пошто не може да категорички одбаци европске интеграције и мораће да озбиљно преговара о косовском питању доносећи одлуке које је Србија одлагала још од пада Слободана Милошевића – да ли је на Западу или Истоку!

„Притом је веома важно нагласити да Србија није несврстана. Србија не седи ’на две столице’. Она ’седи на руској и кинеској столици’. Тито је био поборник несврстаности. Он никада није промовисао совјетски модел већ ’трећи пут’“, каже Џозеф.

Како коментаришете договор Београда и Приштине о привременим регистарским таблицама, који је постигнут након вишедневних тензија?

– Овим споразумом две стране уз посредовање Мирослава Лајчака нађен је излаз из ћорсокака, али је то такође разоткрило и шири проблем.

Прво, колико сам схватио, споразумом предвиђа реципроцитет између Србије и Косова. Уместо да само Косово мења таблице, сада ће обе стране уместо њих добити налепнице. То је реципроцитет. Косово ће уклонити јединице специјалне полиције, али оне више нису потребне сада када су Срби прихватили нове аранжмане.

Ово је брже решење – али исти крајњи резултат – као 2011. године, када је Косово такође послало јединице специјалне полиције. У оба случаја, то је на крају довело до тога да Србија прихвати нови статус кво на граници.

Друго, Вучић је направио једну од својих највећих грешака, претеривањем са театралном употребом тенкова и довођењем руског амбасадора. Широм Европе људи могу видети слику – чак и ако не знају много о Балкану – руског амбасадора поред највиших српских војних официра. Вучић је тиме доказао да Србија под њим уопште није несврстана, већ да је прихватила и следи вредности и агенду Русије и Кине.

Проблем је што се Запад и даље претвара да је стање другачије. Погледајте опсервације председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен на састанку са Вучићем у четвртак, „хвалећи кораке које Србима предузима у реформама и владавини права“.

Гледајте, можете се понашати дипломатски без повлађивања. Ви знате боље од мене да ли су кораци које је Вучићев режим предузео у погледу реформи и владавине права вредни „похвале“? Ово је још један пример легитимисања тог режима. Вучић је то управо искористио – твитујући о историјској посети фон дер Лајен и њеним похвалама.

Зашто повлађујемо политичару који предводи режим „институционалне екстракције“, како га назива професор Душан Павловић, односно системске корупције како у циљу личног богаћења тако и јачања политичке моћи. Одговор је опет због Косова – то је извор наше слабости и разлог зашто прихватамо Вучићеву шараду о прикључивању ЕУ.

Очигледно је спор око привремених регистарских таблица за аутомобиле само врх леденог брега. Шта је у њиховој позадини?

– Апсолутно сте у праву. Ово је последњи од пет примера у последње време погоршања односа у региону. Дакле, сада имамо затегнуту ситуацију са распоређеним тенковима и оклопним возилима на граници Косова и специјалном полицијом са друге стране.

Почетком овог месеца сукобили су се у традиционалној црногорској престоници Цетињу процрногорске и просрпске групације.

Ситуација се погоршава и у Босни и Херцеговини где су српски представници напустили институције због одлуке одлазећег високог представника о геноциду у Сребреници пре четврт века.

Ту су и тензије између Хрватске и Србије. Такође, узбуну је изазвао и такозвани словеначки нон пејпер у коме се предлаже подела Босне и Херцеговине и Косова. Из тога се може извући очигледан закључак да у регији не постоји поверење у стратегију Запада.

Дакле, ово што се дешава на северу Косова је само симптом и морамо се коначно суштински суочити са ситуацијом на Балкану и доћи до решења.

Позитивно је што постоји могућност да се пронађе излаз из овог ћорсокака, глиба сталних подела. Дакле, тренутна ситуација је озбиљна, део је тренда погоршања и мора се смирити. Међутим, са ширим и кључним проблемом се мора озбиљно позабавити и отарасити илузија.

Косовска влада потенцира да је њен потез о привременим регистарскм таблицама „реципрочан“ одговор на претходну одлуку власти у Београду да забрани косовске таблице у Србији. То је техничко питање, али ако говоримо о суштини проблема то је очито спор Београда и Приштине о статусу Косова, тачније да ли ће га Србија у неком тренутку признати, а што у овом тренутку није реално очекивати. Поставља се питање зашто је премијер Курти баш у овом тренутку повукао поменути потез?

– Ја могу да одговорим на то питање, али то је скретање пажње као претходно у случају инцидената на Цетињу да ли је одговорнији за њих Мило Ђукановић или Александар Вучић, затим на потезе Милорада Додика, Бакира Изетбеговића и Драгана Човића – и да на тај начин „јуримо сопствени реп“.

Када је реч о регистарским таблицама, на основу Бриселског споразума, одредба о њиховом коришћењу је истекла у септембру. Наравно да постоје политички разлози због којих је Курти поменуту меру применио на овај начин јер предстоје локални избори на Косову у октобру.

Такође, поставља се питање да ли је постојао разлог да Вучић оде предалеко и пошаље тенкове на границу, што је, као што сам рекао, смешна и театрална мера уз присуство руског амбасадора, као да ће Србија да нападне Косово које је под заштитом НАТО-а.

Сваки Србин који мисли да ће тако бити заштићен, треба да зна да ће то имати супротно дејство. Такав поступак не омогућава никакав кредибиитет Србији и показатељ је неодговорног Вучићевог понашања и његове отворене сарадње са Русијом.

Такође, то је бескористан потез јер је реч о конвенционалном оружју, пре свега тенковима. Наиме, Русија може да пошаље ову опрему Србији, али у случају било какве ескалације сукоба, НАТО би имао географску и сваку другу предност. Бесмислено је очекивати да у таквој ситуацији Русија може да подржи Србију.

У сваком случају, судећи по начину на који је спроведена поменута мера, очигледно је да није било адекватних консултација са учешћем КФОР-а, САД и ЕУ, што свакако не доприноси јачању поверења између власти у Приштини и косовских Срба. Међутим, овде је примењен принцип реципроцитета између држава, а Косово су признале САД и многе европске земље.

Наравно, Вучић, као и Курти, може да користи ово питање за скретање пажње са других проблема уочи избора у Србији идуће године. Такође, да понови тврдње да косовска страна није испунила обавезу из Бриселског споразума о формирању Асоцијације српских општина, тако да се наставља ово вишегодишње међусобно оптуживање.

– Управо тако. Наставља се међусобно оптуживање као што мачка јури сопствени реп – о Заједници српских општина, привременим таблицама, затим улози Ђукановића и Вучића, па Милорада Додика, Бакира Изетбеговића и Драган Човића, док се руски амбасадор осмехује, као и Владимир Путин и Си Ђинпинг.

Ако се жели зауставити малигни утицај Русије у региону, важно је да се схвати зашто се ситуација погоршава.

Зашто се ситуација погоршава?

– Сва ова на изглед нерешива питања – заправо су решива. Чак и веома мањкави Дејтонски споразум са три актера. То није само моје мишљење, већ за то постоје докази. Наиме, почетком 2000-их забележен је напредак у Босни и Херцеговини када је Педи Ешдаун био високи представник.

То потврђује и Охридски споразум између Македонаца и Албанаца, затим односи између Црне Горе и Хрватске. Ово није Авганистан већ део Европе са потенцијално кључним утицајем САД и ЕУ. Дакле, сви проблеми су решиви ако земље регије прихвате западни поредак. Не тврдим да је то једноставно и да ће се десити преко ноћи. Уколико се не прихвата западни поредак, или га као Бугарска искоришћава, онда нема решења.

На Западном Балкану само једна земља не прихвата западни поредак. Реч је о Србији и њеним повереницима у Републици Српској, затим Српској листи на Косову и тако даље.

То не значи да Срби немају оправдане притужбе на Косову и у Црној Гори, те да Курти и Ђукановић нису одговорни. Овде се не ради о било чијој кривици, већ разумевању зашто се све ово дешава. Ако се прихвати западни поредак онда је безбедност Западног Балкана под заштитом НАТО-а. Такође, да је цео регион када је реч о економији, трговини, правној регулативи и вредностима под окриљем Европске уније. У том случају су сви проблеми на Западном Балкану решиви, укључујући притужбе Срба у БиХ, Црној Гори и на Косову.

Међутим, ако се потенцира на стратешком партнерству са Русијом и Кином, ако се опонаша улога Мађарске и њен модел, онда ће ови проблеми истрајавати.

У томе и јесте суштина невоља на Западном Балкану, не да ли су оне начелно решиве, већ да у стварности Србија не жели да у потпуности прихвати западни поредак, не прихвата чланство у НАТО, те да, нарочито последних година, не само да „седи на две столице““већ све више нагиње ка Русији и Кини. Такође, Србија тежи чланству у ЕУ пре свега због економских погодности. Стога се поставља питање на који начин је могуће убедити Србију да направи компромис о коме говорите у ситуацији која траје већ скоро 30 година и може да потраје још најмање толико.

Истовремено, привлачност европских интеграција на Западном Балкану опада, нарочито у Србији. С друге стране, све је неизвесније чланство земаља регије у ЕУ не само због проблема са којима се суочавају, већ и замора од проширења у самом европском блоку, тако да је ово веома сложено питање.

– Да, али ако не успемо да раздвојимо та питања која одражавају стварност, ако се изгубимо у том сложеном оквиру, бићемо паралисани и Русија и Кина ће победити. Није тачно, то што се рекли, да Србија никада неће прихватити западни поредак.

Истина је да Србија, укључујући Вучића, никада није јасно предочила да ли је на Западу или Истоку. Притом је веома важно нагласити да Србија није несврстана. Тачно сте рекли да Србија „не седи на две столице“. Она „седи на руској и кинеској столици“. Тито је био поборник несврстаности. Он никада није промовисао совјетски модел већ „трећи пут“.

Шведска, Аустрија и Финска нису чланице НАТО-а, али прихватају западни поредак. Стога се не може рећи за Србију да је несврстана. Вучићев режим дели вредности руског и кинеског политичког система са манипулативном шарадом о жељи да се придружи ЕУ, као што сте рекли, само да би извукао што више економских бенефита, а Запад прихвата ту шараду.

Када је реч о проширењу ЕУ, поједине њене чланице се прикривају иза става Бугарске која блокира преговоре о придруживању Северне Македоније, затим других питања на Западном Балкану истичући како можемо да примимо земље које имају проблеме попут инцидената на Цетињу, понашања Милорада Додика, распоређивање тенкова на граници са Косовом.

Мислите на Немачку, Француску?

– Неке од кључних, не цела Европска унија. У међувремену је лансирана иницијатива „Отворени Балкан“ која би требало да реши све проблеме. Да ли је ишта у међувремену решено? Треба да се отарасимо те илузије. Пре годину дана је под покровитељством Доналда Трампа уз фанфаре потписан Вашингтонски споразум и неке од његових одредби су примењене.

Међутим, само неколико седмица касније односи између Београда и Приштине су се заоштрили и пали на најнижи ниво у последних неколико година – пре него што је Аљбин Курти постао премијер. У то време на челу Владе Косова је био Авдулах Хоти, толерантни економиста и најкооперативнији политичар кога бисте могли пожелети у Приштини.

Министар унутрашњих послова Србије Александар Вулин је увредљиво говорио о Албанцима, а затим почео да отворено заговара „српски свет“, што је неомилошевићевска политика. Дакле, треба се отарасити илузије да ће економски пројекти попут „Отвореног Балкана“ решити сложене политичке проблеме. Уосталом, само три земље су прихватиле ову иницијативу.

Међународна заједница је током 1990-их увела санкције Милошевићевом режиму. Сада поједине чланице ЕУ блокирају проширење на Западни Балкан. Истовремено, САД се након повлачења из Авганистана додатно фокусирају на Кину као приоритет у спољној политици, па је Западни Балкан и даље релативно ниско на агенди Вашингтона. Како у таквим околностима САД и ЕУ могу да утичу на српске власти да промене своју политику према региону која је мање више непромењива у последњих 30 година?

– Поменули сте Кину. С тим у вези се поставља питање ко је њен стратешки партнер на Западном Балкану? Србија. Пекинг настоји да преко Балкана пројектује своју моћ у Европи градећи инфраструктуру за то – почевши од преузимања луке Пиреј па на даље.

Погледајте какву улогу игра Кина током пандемије коронавируса у Србији. Тако је Вучић пољубио кинеску заставу. Пекинг шири свој ауторитарни модел и вредности у региону. Стога ако се САД фокусирају на Кину, оне не могу да занемаре Балкан где Кина, као и Русија, настоје да оснаже свој утицај. На пример, Вучић се обавезао Вашингтонским споразумом да ће диверсификовати снабдевање енергијом, а у међувремену чини супротно јер су односи Србије и Русије у том сектору ближи него икада.

Јасно је да не постоји панацеја, односно лако и брзо успостављање економских веза. Да је тако онда би се Косово или Црна Гора прикључили поменутом споразуму „Отворени Балкан“ јер је свима потребан новац. Међутим, они су скептични јер су проблеми у основи политички зато што, као што сам рекао, једна земља не прихвата западни поредак.

Стога је неопходно да се од Србије затражи да се напокон определи – не санкцијама и претњама. Једноставно треба укинути бенефите које ужива одлажући да се изјасни. Кључни разлог за овакву њену тактику је Косово. Она не мора да се определи све док је косовско питање нерешено. Неко ће рећи да може да настави такву политику јер Русија и друге земље неће признати Косово.

Међутим, решење овог питања у великој мери зависи од Запада. Русија, Кина и други ту не могу ништа да ураде. Ако ЕУ заузме јединствен став, онда ће читава ова замршена прича бити завршена, јер ће Косову бити отворен пут за чланство у НАТО-у. У том случају ће доживети крах стратегија Србије изолације и слабљења Косова. Истовремено, утицај Русије и Кине у Уједињеним нацијама о овом питању изгубиће значај.

С друге стране, то ће приморати не само Вучића већ и сваког будућег српског лидера да се стратешки определи. У таквој ситуацији једина разумна опција је да озбиљно преговара и прихвати Косово као независну државу која поштује сва мањинска права, укључујући и успостављање одрживе Заједнице српских општина. На тај начин би Србија прихватила западни поредак јер је источни поредак више не може заштитити.

Наравно, у овом тренутку четири чланице ЕУ плус Кипар не признају Косово. Међутим, оне то и не морају формално да ураде. Ја сам разговарао о томе са експертима из свих ових земаља који истичу да је довољно да оне учине неке позитивне кораке према Косову, што би ослабило полугу коју Београд има у преговорима са Приштином, а који су у суштини блокирани.

Због тога се јављају проблеми попут овог са привременим регистарским таблицама или са Заједницом српских општина јер Србија нема разлога и подстицаја да се постигне решење пошто њени интереси нису озбиљно угрожени све док Косово није у потпуности признато.

Стога се Србија у својој спољној политици фокусира на убеђивање европских земаља, затим на Блиском истоку и другде да не признају Косово. С једне стране потенцира на имиџу Косова као средишту криминала, мафије и трговине дрогом, а, истовремено, уз помоћ Русије – блокира његово чланство у Интерполу, организације чија је улога борба против међународног криминала.

Зато није суштина проблема у привременим регистарским таблицама или у томе шта раде Ђукановић и Додик, већ у позицији Београда. Читава прича је почела 1987. због Косова и око тог питања ће се и завршити када се Србија определи, а на то ће бити принуђена када изгуби користи од одлагања да то учини, што ће се десити са променом става преосталих пет чланица ЕУ које још нису признале Косово.

Шеф грчке дипломатије Никос Дендијас је изјавио летос да је независност Косова легална, што је потврђено одлуком Међународног суда правде. Истовремено, један од дојаена грчке дипломатије, бивши амбасадор у Вашингтону Александрос Малијас изјавио је пре неколико дана да је признање Косова од стране Атине неизбежно. Он је навео као разлог стратешки интерес Грчке да се приближи албанском фактору чиме би се довела у питање доминација Турске.

Истовремено, нова Влада Словачке не страхује превише због мађарског питања у својој земљи. Истина, у Румунији постоје таква страховања око мађарског питања, али може добити подршку Запада. Најтврђа је позиција званичног Мадрида, али би промене у ставовима осталих земаља извршиле додатни притисак на њега да преиспита своју позицију.

То свакако изазива забринутост у Београду због чега министар иностраних послова Србије Никола Селаковић у последње време одлази у посете многим земљама, укључујући и Иран настојећи да оснажи односе са њим што је у супротности са западним интересима, како би их убедио да не признају Косово.

Шта би та промена у ставовима ових земаља тачно подразумевала, ако није реч о формалном, пуном признању Косова и како би се то одразило на позицију Србије?

– Као што сам рекао, у региону постоји један проблем, а то је да једна земља не прихвата западни поредак зато што не мора да се определи и из такве позиције извлачи користи, укључујући могућност да изолује Косово. То је била и тактика Бориса Тадића као и Александра Вучића, мада је он успоставио другачије односе са Русијом и Кином, те ауторитаризам на домаћем плану.

На тај начин задржава све полуге моћи над Косовом, а то је при том ништа не кошта. Довољно је да одржава шараду о интересу да постане чланица ЕУ. То чини тако што се њени представници појављују у Бриселу претварајући да су заинтересовани за европске интеграције. ЕУ у овом тренутку не може да изврши притисак на Србију око признања Косова јер она о томе не жели да разговара.

Шта би подразумевала промена односа ових пет чланица ЕУ према Косову, а да при том то не значи његово пуно признање?

– Не ради се о бинарној опцији, тачније да Мадрид призна Косово или ништа. Влада Шпаније може да прилагоди политику према Косову почевши признањем његових докумената.

Истовремено, Словачка би могла да омогући отварање привредног представништва у Братислави, а Атина да подигне ниво сарадње коју је већ успоставила са Приштином. Као што сам рекао, наговештаји промена приступа ових земаља према Косову изазивају нервозу у Београду.

А шта ако Србија на такав промену и притисак реагује одустајањем од чланства у ЕУ, које је иначе упитно и због других разлога, укључујући и замор од проширења?

– То није тачно. Александар Вучић не може да приушти одбацивање европских интеграција јер две трећине спољнотрговинске размене Србије отпада на ЕУ. Српска економија не би могла да опстане ако рачуна само на чланство у Евроазијској економској унији предвођеној Русијом и економске везе са Кином.

То је све безначајно у односу за зајмове, донације и друге бенефите из ЕУ као и приступ европском тржишту. Дакле, претварање Србије у “Белорусију на Балкану” није опција за Александра Вучића нити било ког српског лидера.

То значи да Запад има стратешку полугу у односу на Србију, али је не користи, због чега долази до свих проблема о којима смо говорили, укључујући ауторитаризам у Србији, нефер изборе и системску корупцију. Да ли сте икада чули да амерчки амбасадор у Београду или високе европске дипломате говоре о корупцији у Србији?

С друге стране, то се често помиње у Албанији, Босни и Херцеговини, Северној Македонији и Косову. Западни званичници стално указују на проблем владавине права и корупцију у овим земљама. Истовремено, никада не помињу реч корупција у разговорима са Вучићем због полуге коју Београд има у односу на Приштину и сматрају да им је неопходан за решење косовског питања, па не желе да захладе односе са њим.

То је политика којом се показује слабост, узрок је овакве ситуације у региону и крхкости демократије у Србији. Због тога треба радити на променама које сам помињао, јер ће тада и Александар Вучић бити принуђен да реформише своју политику зато што ће се наћи у стратешком шкрипцу, пошто не може да категорички одбаци европске интеграције и мораће да озбиљно преговара о косовском питању доносећи одлуке које је Србија одлагала још од пада Слободана Милошевића – да ли је на Западу или Истоку!

Ја мислим да је чак и за српске националисте у интересу да њихова земља буде на Западу. Наиме, између Србије и Русије нема потпуног поверења. То показује и одлука званичног Београда да омогући исти степен дипломатског имунитета службеницима руског хуманитарног центра у Нишу као што имају припадници НАТО-а и америчке армије. Српске власти знају да тај центар може бити коришћен за шпијунирање њихових активности и не желе то да дозволе.

Да ли ће Запад заоштрити курс према Вучићу у односу на досадашњи однос према њему о коме сте говорили?

– Надам се да хоће јер слике са тенковима на граници Косова и руским амбасадором показује да досадашња политика води препуштању Западног Балкана утицају Москве и Пекинга. Очекујем да ће европски званичници увидети да не даје резултате политика ласкања Вучићу као политичком и економском лидеру региона, да је Србија “извозник стабилности у региону”, како би га придобила за споразум о Косову.

У Србији, па и у другим земаљама регије, све је снажније уверење да оне неће ући у ЕУ у догледној будућности, имајући у виду замор од проширења, о чему је пре неки дан писао и Ројтерс позивајући се на европске званичнике. У случају Србије то би значило мањи подстицај да учини компромис око косовског питања.

– Вучићу се не жури да уђе у Европску унију. Он свакако жели економске бенефите, али не и да прихвати вредности и спроведе реформе које чланство у европском блоку подразумева. С једне стране, он не одбацује категорички приступање Србије Европској унији, али у овом тренутку то суштински не жели. То потврђује чињеница да Србија није отворила ново поглавље у приступним преговорима скоро две године.

У том контексту, погрешно је помињати замор од проширења. Дугорочна стратегија ЕУ је интеграција Западног Балкана. Да би се то остварило потребно је да се реше политички проблеми у региону. Када у европском блоку виде тенкове на граници на Косову, нереде на Цетињу, понашање политичких лидера у БиХ – јача одбојност према пријему земаља регије.

Зато треба да се коначно реши кључни проблем, а то је Косово. Све је почело на Косову и на Косову треба да се заврши. У том тренутку ће и Србија пронаћи своје место у западном поретку као поносна држава заједно са осталим поносним државама.

Аутор Драган Штављанин

Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије

(Радио Слободна Европа/Нови стандард, 01. 10. 2021)

 

Покрет за одбрану Косова и Метохије

ПОДРЖИТЕ

Поделите:

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on email
Email
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on pinterest
Pinterest
Share on print
Print