Више од пет година је прошло од када је косовски уставни суд донео одлуку у корист манастира Високи Дечани у вези са 24 хектара земље, а коју косовске власти још увек нису спровеле. Након што је председник косовске скупштине раније овог месеца оптужио косовски уставни суд да „не штити устав“, министар просторног планирања и инфраструктуре, казао је данас да би примена одлуке изазвала „ланчане последице“.
Косовски Уставни суд потврдио је још маја 2016. године власништво манастира Високи Дечани над 24 хектара околне земље и шуме.
Да и даље „не постоји воља“ да се одлука спроведе, потврдио је данас Аљбурн Аљиу у емисији „Приме“ на РТК.
Казао је да је реч о земљи која је поклоњена манастиру за време Милошевића.
Алију сматра да би примена одлуке косовског уставног суда изазвала ланчане последице.
„То би одмах било урађено и са црквом у универзитетском комплексу у Приштини, која је такође насилно грађена у време Милошевића“, подсетио је Аљиу на још један спор који се води између СПЦ и институција на Косову око власништва земљишта.
Раније овог месеца и председник косовске скупштине, Гљаук (Глаук) Коњуфца, казао је да не постоји спремност да се одлука о земљи Високих Дечана спроведе, али и да судије које су одлучивале у овом случају нису браниле косовски Устав.
Казао је да он лично не жели да одлука икада буде спроведена, али и подсетио да међународна заједница не дели његов став.
Подсетимо, косовски Уставни суд потврдио је 2016. године власништво манастира Високи Дечани над 24 хектара околне земље и шуме, међутим, косовске институције још од тада одбијају да ову одлуку спроведу.
Са друге стране, представници земаља Квинте и других држава и организација већ годинама учестало позивају косовске институције да одлуку спроведу.
Такође и Епархија рашко-призренска се често оглашава, подсећајући на то да се ради о „коначној и неопозивој“ одлуци, и да њено неизвршавање „само додатно показује правну угроженост манастира“.
Иначе, манастир Високи Дечани који се од средине 2000. година налази под заштитом УНЕСЦО-а, ове године је уврштен и на листу седам најугроженијих европских споменика културе.
Управо је један од разлога за такву одлуку организације Еуропа Ностра било и неспровођење одлуке о повраћају земље.
Међутим, и одлука да се манастир нађе на листи угрожених европских споменика за 2020. годину, наишла је на снажан отпор и тешке критике највиших косовских званичника, који упорно тврде да манастир није угрожен.
