Повлачење НАТО из Авганистана могло би да убрза процеса такозване „балканизације“ КФОР-а у којој би чак две трећине њихових оперативних снага могле да чине војници земаља бивше Југославије и непосредног окружења.
Тај процес је заправо већ започео а најдаље је од свих отишла Хрватска која је своје на Косову повећала са једног тима од два транспортна хеликоптера на читаву пешадијску чету. Прошле године је и Мађарска повећала контингент у овој мисији.
Да регион добија све значајније место у КФОР-у указује и недавно постављење мађарског бригадног генерала на чело ове мисије. Тиме се по први пут једна земља из окружења нашла на тој функцији.
Упркос протоку од 20-ак година од последњег сукоба, Србија и даље инсистира на томе да се број припадника КФОР-а не смањује додатно, јер у међународним снагама види заштиту за преостало српско становништво.
То се видело и приликом недавне ескалације ситуације на административним прелазима Јариње и Брњак, после одлуке Приштине да уведе реципроцитет по питању признавања аутомобилских таблица.
Тада је и српски председник Александар Вучић изјавио да ће у случају евентуалног напада и покушаја прогона Срба, званични Београд дати КФОР-у рок од 24 сата да среди ситуацију, пре реакције Србије.
Без обзира колико је такав развој ситуације уопште реалан, и сама изјава у том правцу сведочи да је Београду веома важно да се КФОР одржи на садашњем нивоу, упркос општој тенденцији смањивања броја међународних снага на тој територији, које су са почетних 50.000 сведене на око 3.800 људи.
У том смислу се назире решење које би предвиђало да евентуални додатни одлазак војника из западних земаља буде надокнађен повећањем војника из околних земаља. То је постало могуће након њиховог повлачења из Авганистана и што је већ присутно у плановима појединих држава еx YУ.
Еx YУ земље имале су запажено присуство у Авганистану са више стотина војника у тој земљи у сваком тренутку, а усвојена политика на нивоу НАТО „заједно унутра – заједно напоље“ довела је до тога да сада имају „вишак“ миротвораца на располагању.
Први импулс у том правцу дала је северни сусед Србије – Мађарска. Та земља ће од Италије у новембру преузети команду над међународним снагама, као прва земља региона којој је то омогућено.
Како је раније најавила Балканска безбедносна мрежа, италијанског генерала Франка Федеричија у улози команданта КФОР-а заменио мађарски бригадни генерал Ференц Кајари. Та земља такође има 397 војника и старешина на Косову.
На другом месту налази се Хрватска. Та земља је дуго на Косову имала одељење од два транспортна хеликоптера из фамилије Ми-8/17 и тим који је опслуживао те летелице. Прошле године донета је политичка одлука да се то присуство значајно увећа па се сада на Косову налази пешадијска чета са 142 припадника.
Армија Северне Македоније је у новембру прошле године повећала присуство на Косову на 44 припадника, док се од новембра ове године у Владиним документима предвиђа додатно увећање на 65 људи.
Јужни суседи се на Косову налазе у саставу Регионалне команде Запад и задужени су за заштиту Високих Дечана код Пећи. Иако је било одређених планова да Македонци на Косово доведу 115 људи, заједно са Националном гардом Вермонта, од тога се у међувремену одустало.
Ипак, и садашњи планови о повећању ротације на 65 људи звуче доста амбициозно ако се има у виду да војска те земље у Либану има три војника, у Централноафричкој Републици двојицу а у БиХ само једног.
Војска Црне Горе до сада је имала два припадника оружаних снага у КФОР-у, од чега је један стално боравио у Скопљу. Сада се планира повећање броја људи на ниво пешадијског вода (30 људи), што је дупло више људи него што је та земља икада слала преко границе (око 15 људи у Авганистан).
Црна Гора је планирала да то повећање снага спроведе већ претходног пролећа али је такав развој ситуације спречен.
Званичан разлог био је пандемија корона вируса и чињеница да Скупштина Црне Горе није усвојила овогодишњу буџет све до половине јуна, али се у јавности помињало и противљење званичног Београда, које додуше никада није јавно саопштено.
Румунски начелник генералштаба Даниел Петреску недавно је открио за Балканску безбедносну мрежу да та земља не намерава да смањи контингент у КФОР-у али и да их у догледно време неће ни повећати. Према званичним подацима Букурешт има у тој мисији 57 војника,
Једина војска региона чији планови донекле одступају од општег тока јесте Словенија, која планира поступно смањивање броја својих људи на Косову.
Словенија је дуго времена имала значајну улогу у КФОР-у јер је на Косову имала више од 220 људи. То је велика бројка ако се има у виду укупно бројно стање словеначке војске и чињеницу да је у свим међународним мисијама укупно имала око 300 људи.
Начелник Генералштаба Словеније генерал-мајор Роберт Главаш рекао је за ББМ да ће то смањење броја људи бити постепено и да је оно мотивисано жељом да се оствари веће ангажовање у корист снага НАТО и ЕУ високе готовости.
Босна и Херцеговина са својим несвакидашњим војним устројством и чињеницом да на својој територији и даље има ЕУФОР за сада није у комбинацији за присуство у међународној мисији на Косову.
У овом моменту међународне снаге на Косову чине 28 нација са 3.802 припадника. Међутим, главне оперативне снаге чине мађарски Тактички резервни батаљон, који се сматра кључном снагом за заштиту становништва и спречавање насиља и још две тактичке групе ранга батаљона других снага.
У КФОР-у предњаче Американци (660), Италијани (628) и Турци (330), али још неке земље Балкана имају осетно присуство. Тако Грчка има 111 људи, а Албанија и Бугарска заједно још 55.
Уколико се спроведе очекивано пребацивање војних снага тих држава на Косово, ускоро се, заједно са постојећим снагама, може догодити да два од укупно три оперативна батаљона чине снаге из бивше Југославије и региона Балкана, што ће заиста омогућити балканизацију КФОР-а.
(Балканска безбедносна мрежа/Војкан Костић/КоССев, 25. 10. 2021)
