Без Срба међу 100 нових нотара на Косову, цивилни сектор и заменик омбудсмана осуђују и траже ревидирање одлуке
Косовска министарка правде потписала је током протекла два дана укупно 100 решења о именовању нових јавних бележника на Косову. Њихова решења објављена су на сајту министарства правде, а списак примљених нотара објавио је и косовски институт за обуку. На том списку нема српских имена, иако су, како је данас навео заменик омбудсмана – и они учествовали на конкурсу и испите положили. Укупно их је пет, кажу из српског цивилног сектора на Косову, а и они као и Сентић траже да се одлука ревидира.
„У нашој земљи је додато 100 нових нотара, у ком случају сам данас потписала решења за њихово именовање“, саопштила је још пре четири дана Аљбуљена Хаџију, косовска министарка правде.
Најавила је да ће они бити објављени почетком ове недеље на сајту Министарству правде.
Само је шест оних чије је именовање одбијено, поручила је тада Хаџију, и то због, тврди, неиспуњених услова.
Похвалила се да је овај процес нотарског испита био „најтранспарентнији и најпрофесионалнији“ до сада, те да је ова институција коначно и одговорила на потребе грађана.
Иначе реч је о конкурсу из априла ове године, који је трајао две недеље, за 100 слободних позиција за јавне бележнике на целом Косову. Пријаве су се подносиле до 17. априла.
Шта је од докумената било потребно за конкурисање, као докази који показују да кандидат испуњава законске услове: Уверење о држављанству, уверење од Суда да није лишен пословне способности, изјава под заклетвом подносиоца захтева/пријаве о личном и професионалном интегритету, која се мора доставити оверена од стране нотара, затим диплома Правног факултета по четворогодишњем програму или мастер студијама, чију копију треба доставити оверену од стране нотара, а у случају да је кандидат завршио факултет у другој земљи, кандидат мора понети нострификовану диплому и одлуку Министарства просвете, науке, технологије и иновација Косова, које се морају доставити оверене од стране нотара. Потребан је био доказ радног искуства у правној области након дипломирања у складу са чланом 4 став 1 Закона бр. 06/Л-010 о јавном бележништву, који се мора доставити у оригиналу или у норатизованој копији, затим уверење о положеном јавно бележничком испиту, издато од стране министра правде, које је било потребно доставити у копији овереној од стране нотара. Тражен је био и доказ да кандидат није осуђиван правноснажном пресудом за кривично дело, који се доставља у оригиналу или у копији и стање на банковном рачуну за последњих шест месеци или други доказ да је кандидат финансијски способан да оснује јавно бележничку (нотарску) канцеларију, односно да обезбеди одговарајуц́е просторије и неопходну опрему за обављање нотарске функције.
На списку примљених нема Срба
Косовско министарство правде у понедељак је и изашло са подацима о примљеним кандидатима, сада новим нотарима на Косову.
Објављено је решење за сваког од њих, од 15. јула, и са потписом министарке правде, Аљбуљене Хаџију.
Списак ових истих кандидата потом је објавио и косовски институт за обуку.
Међу 100 примљених кандидата, према овим подацима, нема имена ниједног припадника српске заједнице на Косову, иако има оних који су примљени у или из општина у којима већину чине Срби, укључујући и са севера.
Сентић: Веома забрињавајуће, било је много квалификованих кандидата који су положили нотарски испит
„Потпуно је неприхватљиво да међу 100 именованих нотара нема ни једног Србина. Било је много квалификованих кандидата који су положили нотарски испит и учествовали у конкурсу за именовање у општинама са српском већином“, поручио је заменик косовског омбудсмана, Срђана Сентића.
Осим што је порука коју косовска влада овиме шаље српској заједници, истакао је, веома забрињавајућа, потпуно се занемарила и сама потреба за нотарима међу истом заједницом:
„Чак и да су сви српски кандидати били именовани, и даље би постојала потреба за још нотара из српске заједнице“.
Оваква одлука, указао је, продубљује неповерење према институцијама, које су:
„Декларативно отворене за српску и остале заједнице“.
Посебно је указао да ово долази у светлу формирања Комисије за интеграцију невећинских заједница, за шта је одлука донета на седници косовске владе пре само седам дана.
Сентић тражи да се одлука ревидира и то, истакао је, по хитном поступку.
Арсенијевић: Одлука дискриминаторна
На то да оваква одлука долази у јеку формирања споменуте Комисије, која би требало да ради на јачању интеграције невећинских заједница, посебно је указао и лидер Српске демократије, Александар Арсенијевић, који је први алармирао јавност списком примљених нотара.
„Господин Курти почео да спроводи стратегију своје владе о интеграцији мањина, коју је најавио прошле недеље. Данас објављени резултати за сертификацију нових нотара од стране косовског министарства правде. Замислите, ниједан Србин на списку од 101 изабраног нотара. Чак ни у српским срединама, иако је било српских кандидата“, навео је Арсенијевић на мрежи X.
Подсетили су на члан 61 из косовског устава:
„Члан 61 – Заступљеност при Запошљавању у Јавним Институцијама: Заједнице и њихови припадници имају право на правичну заступљеност при запошљавању у јавним органима и јавним предузећима на свим нивоима, посебно у полицијској служби у областима где живи дата заједница, уз поштовање правила у погледу способности и интегритета која се примењују за јавну администрацију.“
Српска демократија позвала је српске кандидате да поднесу жалбе на ову, истакли су, дискриминаторну одлуку.
Цивилни сектор: Петорица из српске заједнице конкурисали, забрињавајуће што нико од њих није именован
„Изражавамо озбиљну забринутост и протест поводом одлуке министарке правде Косова о именовању нотара, која међу 100 именованих нотара није укључила ниједног нотара из редова српске заједнице“, поручило је укупно осам српских Невладиних организација на Косову.
На Косову тренутно, располажу подацима, има десеторо српских правника који су положили нотарски испит на Косову.
Њих петорица, прецизирају, конкурисали су за места нотара у више општина на Косову и ни један није именован.
„Крајње је забрињавајуће да нико од њих није именован на место нотара ни у једној општини на Косову. Посебно је забрињавајућа чињеница да није именован кандидат из српске заједнице који је конкурисао за позиције у двема општинама на северу Косова, иако испуњава све услове и има завидно правничко искуство“.
Такође, истичу даље из српског цивилног сектора, необјашњиво је да поред неколико кандидата из српске заједнице који, посебно указују, имају богато правничко искуство, на место нотара у Грачаници, која је општина са српском већином, није именован нико од њих него кандидат из албанске заједнице.
Слична је ситуација, кажу, и у другим општинама које су обухваћене конкурсом.
Својом реакцијом не желе да оспоре квалификације кандидата из албанске заједнице, већ:
„Истичемо последице које могу настати искључењем кандидата из српске заједнице у наведеној одлуци и лошу поруку која она шаље српској заједници на Косову“.
Упозорили су да ће ово, сматрају, довести до нових проблема у смислу осигурања права припадника невећинских заједница на Косову, најпре због језика.
„Имајући у виду да из личног искуства знамо да нотари Албанци пружају услуге на албанском језику чак и у случајевима када су странке искључиво Срби. Иако им то омогућава Закон о нотарима (члан 32.1), оваквом праксом се ограничава право Србима на Косову да услуге добијају на српском језику, који је по Уставу Косова службени језик на Косову (члан 5.1 Устава Косова)“.
Шаље се порука да Срби нису добродошли у институцијама
„Наведена одлука се, нажалост, може тумачити као порука да Срби и припадници других невећинских заједница нису добродошли у институцијама и слободним професијама на Косову, па чак ни они који су у постојећим околностима, исказали жељу да кроз исте пружају услуге свим заједницама на Косову“, посебно истичу из српског цивилног сектора.
И они су позвали косовску министарку правде да њихов захтев за ревидирање одлуке о именовању нотара у општинама са српском већином – размотри.
Осим тога, позвали су и све међународне мисије и дипломатска представништва на Косову, као и организације цивилног друштва из већинске заједнице на Косову – да реагују у циљу:
„Спречавања даље ескалације тензија и раста неповерења невећинских заједница према косовским институцијама и Влади Косова. Очекујемо од свих актера да поступају у доброј вери и докажу прокламовану посвећеност стварању и одржању мултиетничког друштва на Косову“.
Потписници овог захтева су: Центар за заступање демократске културе АЦДЦ, Нова друштвена иницијатива НСИ, НВО Актив, Комуникације за развој друштва ЦСД, Институт за територијални економски развој – ИнТЕР, Омладинска Партешка Активност – ОПА, Удружење пословних жена „Авенија“ и НВО Санта Мариа.
