Београд и Приштина би ускоро требало да усвоје Декларацију о несталима. На жалост, судбина још 1.621 особе и даље је непозната, посмртни остаци још увек нису пронађени, међу њима су Албанци, Срби, Роми и многи други.
У овом тренутку, приче српских породица, које и даље трагају за својим најмилијима и даље остају у запећку, њихова молба да се међународне институције и косовске власти коначно посвете проналажењу посмртних остатака и њихових најмилијих наилази на зид ћутње. Од укупног броја несталих на Косову – 588 су неалбанци (већином Срби).
Слађана Ремиштар за Косово онлајн прича о супругу Ненаду који је отет 13. јуна 1998. године.
“Живели смо у селу Бича, општина Клина. Кренуо је тог дана на посао и на путу Клина-Ђаковица је киднапован. Био је саобраћајни полицајац”, почиње причу Слађана и наставља.
“Контактирали су ме из Специјалног суда, били су у септембру прошле године код мене да узму изјаву. Рекли су ми да постоји могућност да ће ме звати да сведочим. И данас ми је тешко да причам о томе, остала сам тада с бебом од четири месеца, ето мој син има 25 година, имам и две унуке, али ми је остао ожиљак на срцу док сам жива”, каже наша саговорница.
Што се тиче суђења лидерима ОВК пред Специјалним судом у Хагу, само поручује да свако треба да одговара за оно што је урадио.
“То нам на жалост не може вратити наше најмилије”, каже Слађана.
Гордани Ристић је 22. јуна 1999. године отет син Давор, који је дан раније напунио 28 година.
“Пошао је за Приштину из Косова Поља и киднапован је на путу. Не знам шта се десило с њим, свашта се причало где је одведен у Лапушник, Призрен… До данашњег дана нисам сазнала истину. Макар кости његове да ми врате да их сахраним. Давала сам и паре посреднику, нудила кућу ако ми сина врате. Једног младића су тако вратили из Косова Поља назад родитељима који су исто дали паре, али они су за разлику од мене имали и добре везе. Долазили су и инспектори из УНМИК-а код мене док сам била у Косову пољу, али ништа. Сада сам добила и писмо из Специјалног суда у коме сам одбијена, случај мог сина неће бити уврштен у суђењу Тачију и осталима јер је киднапован 22. јуна 1999. године. Како су ми објаснили постоји група А и група Б за суђење, а мој син не потпада под ту групу где су Тачи и остали”, говори Гордана тешким гласом.
Она се овом приликом осврнула и на недавни састанак који су имали са шефом косовске Комисије за нестала лица Андином Хотијем.
“Рекао нам је да имају податке о локацијама где би могли да буду посмртни остаци наших најмилијих, али да без одобрења Куртија не могу да откривају те локације нити да почну потрагу”, каже Гордана.
