Бранко Лукић, дугогодишњи адвокат у Хашком трибуналу, бранилац команданта ВРС, генерала Ратка Младића коментаришући три године од подизања оптужнице и првог појављивања Хашима Тачија пред Специјализованим већима Косова у Хагу, упозорава да је овај суд већ сада суочен са озбиљним проблемом заштите сведока, али и намером да након Срба, и Албанци буду осуђени за удружени злочиначки подухват.
Лукић каже да треба пружити прилику Специјалном суду на који начин ће окончати кривичне поступке.
„Треба пружити прилику овом суду да се види шта ће и како ће да се ради. Дужина трајања самог поступка је уобичајена за рад међународних трибунала тако да не бих приговарао по том основу, Али, као проблем видим, а то смо видели и пред Трибуналом који је судио за злочине почињене у бившој Југославији, да је у предмету Харадинај тужилаштво било онемогућено да изводи доказе пошто је више од 40 сведока елиминисано. Ми знамо да је и пред овим Трибуналом вођен поступак против Хисни Гуцатија који је осуђен на више од четири године и видимо да је 18. октобра пуштен на условну слободу. А он је одавао податке о заштићеним сведоцима, заштићеним документима. Дакле тај суд није успео да заштити сведоке. Имајући у виду чињеницу да су сведоци раније убијани то је велика претња за све сведоке који треба да учествују у поступку против Тачија. Не само да је контрола суда у пуном обиму успостављена од стране америчког тужилаштва него имамо и чињеницу да сами Албанци са Косова контролишу сведоке или их елиминишу или их застраше. Људи не смеју да сведоче. Мислим да ће бити великих проблема у самом поступку Тачију. Видимо да је поново ухапшен Албанац, Киљај који се појавио пред судом 4. новембра. Дакле, наставља се иста пракса. Како ће тужилаштво моћи да изведе доказе, да докаже њихову кривицу у светлу тога да нису у могућности да изведу сведоке јер су елиминисали или су невољни да сведоче због страха за своје породице. То видим као највећи проблем у раду овог Специјалног суда за Косово“, каже Лукић и додаје да одбрана Хашима Тачија изводи свој оптимизам да ће се ускоро наћи на слободи уверена да тужилаштво у фази изношења доказа није успело да докаже ни једну од тачака оптужнице.
Лукић наводи да је за њега изненађење пуштање на превремену слободу Хишни Гуцатија који је фебруара ове године правоснажно осуђен на 4,3 године управо због кривичног дела одавања идентита потенцијални сведока у процесима пред Специјалним судом.
„Он се вратио на Косово као покајник. Међутим, не верујем да ће да престане да ради оно што је већ радио. Видимо да је цела мрежа већ на терену која застрашује сведоке. То је признао и сам Специјални суд његовим хапшењем. Мислим да ће баш великих проблема да имају. Адвокат који брани Тачија је рекао да ће покушати да ослободи Тачија одмах након завршетка поступка тужилаштва. Након извођења доказа, постоји део поступка – међупресуда, где је одбрана у могућности да не изводи своје доказе. У предмету Харадинај тужилаштво се надало да ће да произведе доказе макар преко сведока које доведе одбрана, али пошто ништа нису успели да докажу, одбрана није изводила сведоке, већ је тражила ослобађање одмах након фазе тужилачког извођења доказа. Видимо да сада ту намеру има и одбрана Тачија. Очигледно је да адвокат сматра да тужилаштво није успело ништа да докаже“, сматра Лукић и наводи да је највећа сличност у раду некадашњег МКСЈ и Специјалног суда у покушају да се и Албанци окриве за удружени злочиначки подухват – кривично дело за које се судило комплетном војном и политичком врху Србије и Републике Српске.
„ Сличност је што покушавају да оснаже ту монструозну теорију по којој су суђени сви Срби у Трибуналу, теорија заједничког злочиначког удруживања. То је стварно монструозна теорија и они покушавају да ту теорију оснаже кроз косовски суд јер ни један други суд који је основан након Трибунала за бившу Југославију, као што је Стални кривични суд, Суд за Лебанон или Суд за Црвене кмере у Камбоџи… Ннико ту праксу није прихватио. И зато је Хашки трибунал слепо црево међународне правде јер његова судска пракса не да не може, него не сме да се примењује ни пред једним другим трибуналом“, закључује Бранко Лукић.
