У селу Србобран од укупно седам становника српске националности, само браћа Милан (24) и Богдан (19) Симоновић представљају младу генерацију. Живот у Србобрану је посебан, нас двојица чинимо срце овог села, иако смо мала заједница суочавамо се са изазовима и градимо своју будућност овде, каже Милан Симоновић, преноси Радио Гораждевац.
Док Милан, студент мастер студија на Економском факултету у Северној Митровици, дели своје искуство о повратку из Горњег Милановца, послу у Осојану и страственом сређивању аутомобила, откривамо и трагове његовог путовања кроз свет борилачких вештина и аутомобилизма.
“Рођен сам у Горњем Милановцу, до 2009. сам живео тамо. Отац је одлучио да се вратимо, деда се вратио раније 2004. године, 2006. су му обновили кућу. Нама су обновили повратничку кућу 2009. године. Почео сам 4. разред у Осојану. Живим овде у Србобрану код Ђураковца. Тренутно живимо овде само ја и брат. Отац је преминуо у јануару ове године, мајка је 2018. у јануару, баба је 2019. а деда 2013. године. Тренутно смо ту ја и брат. Ја имам посао, брат нема”, рекао је Милан.
Немају планове за напуштање Србобрана. Овде сада и раде на очувању породичне традиције. Будућност је неизвесна, али тренутно смо посвећени овом месту и својим страстима, каже Милан.
“Тренутно смо ту, што кажу овде нам је све, овде нам је и отац и мајка и баба и деда. Тренутно не планирамо да идемо одавде. Сад каква је будућност то све зависи од времена какво буде. Тренутно смо ту где јесмо, радимо, радимо брат и ја и имање, тако да ту смо, немамо ништа друго нигде осим овде”, казао је Милан Симоновић.
Милан додаје да су аутомобили постали страст и излаз из свакодневнице.
“Сређујемо своје љубимце, југо и голф, уз радионицу коју смо сами основали. То је наша терапија и начин да одржимо живим дух породичног наслеђа. Што се хобија тиче тренирао сам кик-бокс и карате док сам студирао и ишао у средњу школу у Косовској Митровици. Сада тренутно су ми хоби аутомобили, да сређујем своје аутомобиле. Имам једног југа, ја и брат смо узели и голфа тако да ја и брат мало радимо механику и лимарију”, казао је Милан.
Милан додаје да у поселедње време веома слабо излазе када је ноћни живот у питању. Њихов фокус је сада највише на рестаурацији старијих аутомобила.
“Што се тиче младих особа у нашем селу, а да су Срби, њих нема. Има у суседном месту али нема у нашем селу Србобран, само смо ја и брат. Па у последње време од како сам дипломирао и од како сам завршио са Митровицом од марта слабо излазимо. Некад-некад што кажу ако се скупимо, друштво, одемо до Митровице али слабо. Већину времена у последње време проводим тренирајући сам ту, мало овај хоби аутомобилизам и то је то”, рекао је Симоновић.
Од каратеа у Горњем Милановцу, преко клубова у Митровици, до трећег места на тркама ауто слалом у Слатини – спортски дух га је пратио кроз цео живот. О спорту, губицима и поновним успонима Милан говори са сетом и поносом.
“Ја сам волео да пробам трке што се мојих аутимобила тиче али је то веома скупо и немам прави аутомобил за то. Један другар из Митровице, Албанац, ми је током дописивања предложио дисциплину ауто слалом, где се може возити и цивилно возило. Значи заобилажење чуњева, препрека у што краћем временском року. Он ми је рекао да то постоји у Слатини на аеродрому, било је пред крај године. Ја сам отишао својим југом, пријавио се за класу. Возио сам и освојио сам треће место”, дадаје Симоновић.
Милан са поносом прича и о медаљама које је освајао док је тренирао у Горњем Милановцу И Северној Митровици.
“Покојни отац и мајка су ме уписали, пошто сам био много хиперактиван док смо живели у Горњем Милановцу, са 4 године на карате. У клубу „Таково“ сам тренирао 5 година док се нисмо вратили, тамо сам освојио 2 медаље. Е онда није било услова за тренинг овде док сам био у Осојану. Онда сам одлучио кад будем уписао средњу у Митровици да ћу тамо да наставим да се бавим каратеом. Онда сам почео у карате клубу „Косовска Митровица“, имам пар медаља. После кад сам завршио средњу хтео сам да мало усавршим себе па сам уписао и кик-бокс, кик-бокс „Косовска Митровица“. Паралелно сам тренирао карате и кик-бокс. Освојио сам доста медаља”, додао је Милан.
Освајање трећег места на тркама ауто слалом представља само један од корака Милана према остварењу својих снова, а овај млади ентузијаста планира да настави истраживати свет аутомобилизма и унапређивати своје вештине. Србобран можда јесте мала енклава, али Милан Симоновић показује да велики успеси могу произаћи из срца малих заједница.
(Радио Гораждевац/Косово онлајн, 24.12.2023)
