Група која је обучена и финансирана од стране Србије а пре свега по налогу руководства ове земље, извршила је акт агресије са јасним планом да изврши анексију Севера Косова, и да изазове дестабилизацију не само наше земље већ и целог региона, казала је данас косовска председница у годишњем обраћању у косовској скупштини. Она се у наставку свог говора осврнула и на дијалог Београда и Приштине, Нацрт статута за ЗСО, као и о Албанцима у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи.
Османи је у обраћању косовској скупштини, већи део говора посветила нападу који се одиграо крајем септембра у Бањској, као и наводној претњи коју Србија, за ову косовску председницу, представља.
„Напад 24. септембра је јасан показатељ да је Србију не занима ни трајни мир ни добро суседство, нити завршетак процеса дијалога са Косовом“, казала је Османи, додајући:
„Нажалост, данашња Вучићева политика је јучерашња политика Милошевића“.
Према речима косовске председнице, Бањска представља „само једну опомену“, те да „Србија неће одустати од мрачних планова“.
„Хегемонистичке акције нису престале, Бањска је била само једна опомена зато што Србија неће одустати од њених мрачних планова, у суштини, оваквим деловањем Србија напада целу Европу јер ради за интересе лоших фактора, али и фактора који имају за циљ да ударе и ЕУ и НАТО кроз дестабилизацију Балкана“.
Додајући да су „прошли ову опасност“ позвала је на јединство да би, истиче, остали „упорни пред Србијом“ и непоколебљиви пред „огромним безбедносним изазовима“.
Османи је поново позвала да се уведу мере Србији због Бањске, али и „напада на војнике КФОР-а и новинаре током маја“ јер, изостанак истих, каже – „само подстиче наставак употребе насиља“.
„Док се не поставе мере против Србије за чин агресије 24. септембра и напада на војнике КФОР-а и новинаре током маја, нажалост само се подстиче на наставак употребе насиља“.
Она се уједно захвалила Косовској полицији, као и косовским обавештајним агенцијама, наводећи да је догађај од 24. септембра „мотивисао косовску омладину“ да се прикључи Косовској полицији.
„Убили су једнога, али су мобилисали хиљаде момака и девојака из наше полиције, који су истог дана дали исту поруку – ‘Косово не одустаје‘, ‘Косово се не ломи‘ и ‘Косово ће бранити своје границе на сваком ћошку и по свакој цени’„, сматра косовска председница.
„Нико и ништа неће одвратити нашу републику од њених легитимних тежњи да прошири владавину закона на целој нашој територији. Нико и ништа неће одвратити нашу Републику од наших напора да ову државу учинимо безбедном, достојанственом за све њене грађане без разлике“.
Сматра да је, у борби против „српско-руске пропаганде и њихових напора да поткопају држављанство Косова“ – њена посвећеност била интензивна и непоколебљива“.
Османи се у свом говору осврнула и на дијалог Београда и Приштине, којим посредује ЕУ, наводећи да постаје – „све тежи“.
„То је због неконструктивности, опструкција и настојања Србије да изазове дестабилност, не само на Косову већ и шире“.
Истиче да је „недостатак равнотеже и равноправног третмана“, нанео штету дијалогу, те да се Косово, према речима косовске председнице, „и даље суочава са неправедним и несразмерним мерама које директно утичу на интересе грађана Косова“.
„Овакав неравноправан третман биће ударац на кредибилитет процеса дијалога и главна препрека за успех овог процеса“, закључила је Османи.
У наставку свог говора, осврнула се и на Нацрт статута ЗСО који је израдила „западна петорка“.
Она је и овом приликом поновила раније наводе да ће нацрт размотрити Уставни суд. Међутим, данас је позвала све „без обзира на странке“, да се заједно размотри ова документ када буде достављен, након чега ће, каже, бити прослеђен Уставном Суду.
„Наш заједнички циљ да обезбедимо пуну сагласност са Уставом Косова и да не дозволимо неку посредну власт власти, или неке друге аномалије које могу да угрозе унутрашње функционисање наше државе“.
Истовремено, Османи наводи да је на међународним скуповима покренула питање Албанаца из Прешева, Бујановца и Медвеђе, а који се, према Османи „свакодневно суочавају са дискриминацијом на националној основи“.
Уједно наводи да је затражила реакцију међународне заједнице, против, како каже „етничког чишћења овог дела где се бришу њихове адресе како би променили демографију“ – те да су „многи Албанци из ових општина без држављанства и могућности да остваре своја елементарна права“.
Предлаже да у новом закону за држављанство, постоје околности, односно олакшице, како би они добили косовско држављанство, након чега је позвала посланике да подрже овај предлог када он стигне у скупштину на изгласавање.
