Хапшење Срећка Софронијевића из Звечана прошле суботе на прелазу Брњак због наводно почињених кривичних дела из 2021. године, која је Косовска полиција одмах окрактерисала као “рушење уставног поретка Косова”, још једном су подстакла лицитирања колико Срба има на списковима Приштине за хапшење под сумњом да су “угрозили уставни поредак” и шта све може да се крије иза ове формулације.
Казне запрећене за ово кривично дело, према Кривичном законику Косова, иду до десет година затвора, а искусни правници, саговорници Косово онлајна, кажу да се “урожавање уставног поретка” у пракси показало као веома растегљив појам до те мере да Срби више ни не знају због чега могу да буду оптужени.
Пре две године, вршилац дужности командира Северне полицијске станице Горан Живковић рекао је да на списку особа које се сумњиче за кршење уставног поретка Косова има 58 имена, а према подацима које је прошле недеље изнела Српска листа тај број сада прелази 80 и на списку су, како тврде, и лекари, привредници, политички представници српског народа, директори јавних институција и установа.
Некадашњи судија Вишег суда у Косовској Митровици Никола Кабашић каже за Косово онлајн да нико не зна колико је Срба на списку косовских власти за хапшење за кривично дело “напад на уставни поредак Косова”, јер је свако учешће Срба у било каквом протесту против неке одлуке владе Косова аутоматски проглашавано за напад на уставни поредак.
“Да ми имамо посла са неком развијеном европском демократијом и развијеним правосуђем знали бисмо да ће на крају овакве оптужбе бити одбачене јер се на крају крајева то коси са нашим правом на окупљање и на јавно изражавање мишљења. То су европски стандарди, али нажалост на Косову је све исполитизовано”, каже Кабашић.
Он подсећа да је, када су Срби изражавали своје незадовољство блокадом путева 2022. године, министар унутрашњих послова Џељај Свечља излазио са оптужбама да је реч о нападу на уставни поредак.
“Један од услова људи на барикадама био је да се ставе ван снаге све евентуалне скривене оптужнице о којима се причало да их Косово има. Чак су и пет земаља Квинте гарантовале председнику Вучићу да нико од учесника ненасилног отпора неће бити процесуиран, али као што видите у случају Срећка Софронијевића, то није тачно и нису се држали тога. Да је реч о политичкој инструментализацији јасно је, јер је Срећко рањени цивил, рањен у грудни кош с леђа док је био у свом дворишту. Није се крио, био је све време доступан правосудним органима и могли су сваког тренутка да са њим обаве разговор. Мало је чудно што га након две и по године од тог догађаја спектакуларно хапсе и крећу са овом истрагом”, каже Кабашић.
Велики број Срба, како наводи, ухапшен је на протестима маја прошле године у Звечану када су албански градоначелници уз помоћ полиције ушли у општинске зграде на северу и када је дошло до конфротације грађана са полицијом и Кфором.
“Тада је велики број Срба био ухапшен или због напада на новинаре или због кршења уставног поретка, држани су у притвору по неколико месеци па пуштени да се бране са слободе уз високе износе јемства које су морале да плате њихове породице. Ти процеси су и даље активни и у фази су истраге, а оптужница ни пресуда нема”, каже наш саговорник.
Чланом 114 Кривичног законика Косова, како објашњава, одређено је кривично дело “напад на уставно уређење Републике Косово” и има три облика.
“Најблажи облик, за који је прописана казна до пет година затвора је када неко насиљем или претњом да ће применити насиље угрози уставни поредак тзв. Републике Косово. Под теже облике спада када неко применом насиља или претњом да ће применти неку силу пружи активан отпор успостављању поретка Републике Косова и ту је казна најмање пет година, а највећа казна од 10 година затвора је за онога ко на насилан начин или претњом да ће применити насиље угрози независност Косова. Значи, све је везано за територијални интегритет, суверенитет и на крају независност Косова, али из ове формулације ви не знате које су то радње које неко може да изврши да би потпао под удар закона по питању ових норми. Тако да се свако деловање Срба – активан и пасиван отпор кроз демонстрације, прављење барикада, подводи под члан 2 или 3, па и протести против одлука Владе, иако су оне и саме незаконите као што је експропријација, могу да се сматрају угрожавањем уставног поретка”, истиче Кабашић.
О нападу на уставни поредак Косова, указује наш саговорник, могло би да се говори и у случају високих представника владе или министара.
“Када кажу да је Косово међуфаза у крајњем циљу уједињења Косова и Албаније, да будем ироничан, шта је то него напад на уставни поредак Косова? Онда би они требало да одговарају јер негирају државност Косова и границе. Ако заиста специјални тужилац жели да спроводи закон једнако према свима, требало би да покрене поступак и према њима”, указује Кабашић.
Поводом изјаве председника Србије Александра Вучића после хапшења Софронијевића, да ће сви који крше уставни поредак Србије бити хапшени и процесуирани, Кабашић каже да треба направити границу шта је подложно процесуирању.
“Ако не волимо оно што се према нама ради, ако нам се гуши слобода говора и право окупљања, питање је да ли ми можемо да поступамо као недемократска земља. С тим што, опреза ради, има и те како великих напада на уставни поредак Србије, али ми морамо да направимо ту границу која је врло танка између права на слободу изражавања и начина процесуирања. Некада су једноставно у питању само политичке изјаве које не треба да буду процесуиране него су део демократског миљеа и процеса којем сви тежимо”, каже Кабашић.
О томе на кога све може да се односи порука српског председника, доцент на Правном факултету Универзитета у Косовској Митровици Душко Челић каже да су досад српске правосудне власти, пре свега тужилаштва, биле веома уздржане по питању кривичног прогона грађана Косова албанске националности који су били припадници паравојних и параполицијских формација.
“Нарочито оних који су последњих годину, две, били актери насилних дела, рекао бих чак и кривичних дела против Срба – упуцавања Срба, малтретирања Срба по више основа, злоупотреба у смислу системске дискриминације над Србима, насумичног хапшења Срба, провизорног одређивања притвора који је постао замена за кривичну санкцију. Дакле, ако бисмо тако тумачили, могли бисмо да видимо као осумњичена лица бројне припаднике албанских паравојних формација, па и њихових полицијских снага“, каже Челић за Косово онлајн.
Што се тиче оптужби против Срба на Косову за нарушавање косовског уставног поретка, он истиче да је данас сваки грађанин Косова српске националности потенцијални осумњичени за то дело, односно свако ко је био на протесту или барикади и ко ништа насилно није учинио.
“Апсолутно све што је противно било којој правној норми у том њиховом Уставу, од преамбуле па до завршних одредаба, косовске власти могу да тумаче као нарушавање уставног поретка. Ту не спада само оно класично што би се у државама дефинисало као нарушавање правног поретка, јединства власти, државних симбола, него готово све. Косовске власти данас, фигуративно да кажем, могу да подведу под нарушавање уставног поретка, а нажалост и подводе чак и протесте, који су политичке природе и ненасилни и који представљају елементарно људско и демократско право”, каже Челић.
Како сматра, нико не може да зна колико је људи на списковима осумњичених да су наводно нарушили уставни поредак Косова, јер, како истиче, Приштина тиме врло вешто манипулише у функцији застрашивања Срба.
“Један број људи је због тога морао да напусти територију КиМ јер просто не знају шта их чека ако евентуално потпадну под јурисдикцију Косова. Моје су претпоставке да на тим списковима, иако они тврде да не постоје тајни спискови и тајне оптужнице, а што није тачно, има више стотина, а можда и више хиљада људи”, каже Челић.
На сличан начин размишља и некадашњи тужилац Ненад Трифуновић који каже за Косово онлајн да је јасно да је једини циљ оптужница које се подижу против Срба за наводно кршење уставног поретка Косова да Срби напусте Косово и да се не врате они који би то желели.
„Очигледно је да смо сви ми на овај или онај начин угрожени, јер када дођемо у ситуацију да више не знамо због чега можемо да будемо оптужени, онда долазимо у позицију да свако ко је Србин буде крив зато што је Србин и православац и зато што смета некоме на овом подручју“, каже Трифуновић.
Он наводи да оптужнице против Срба очигледно нису аргументоване, да су насумичне и произвољне, и да су некада везане за ситуације када неки Албанац има имовински спор са Србином.
“Онда се одједанпут неко после 25 година сети да је тај човек учинио некакав ратни злочин и сви ми видимо врло јасно да је једини циљ тих оптужница да се тај човек елиминише са Косова и не само он него сви други који би желели да се врате или да они који су ту напусте Косово. Када погледамо статистичке податке, нажалост видимо да нас је све мање и мање, људи су збуњени и уплашени и за себе и за будућност својих породица”, истиче Трифуновић.
Како напомиње, када се говори о уставном поретку Косова, мора да се пође од Резолуције 1244, а имајући њу у виду, Устав Косова је, каже, “у озбиљном проблему” јер до проглашења независности Косова није дошло споразумом.
“Резолуција 1244 је ту врло јасна, да до будућег статуса Косова може да дође споразумом свих страна – српске, албанске и међународног фактора, а то значи великих сила које би у Савету безбедности такав споразум морале да потврде новом резолуцијом. Према томе, када говоримо о уставном поретку Косова, ту морам да ставим велики и озбиљан знак питања. Шта је уставни поредак Косова, да ли се он може тако назвати и да ли је у сагласности са Резолуцијом 1244?”, наводи Трифуновић.
Бивши тужилац је мишљења да је актуелна ситуација последица гашења српских институција на Косову, полиције, правосуђа и цивилне заштите.
“Сами смо себе довели у ту ситуацију јер смо пре тога имали врло мали број осуђујућих пресуда, 2002. године их је било две, 2015. пет или шест, а након гашења наших институција и уласком у косовске институције, у којима смо нажалост статирали, и које нису биле кредибилне, дошли смо у ситуацију да имамо хиперпродукцију таквих оптужница и бојим се да ће се то нажалост дешавати и у будућности”, каже Трифуновић.
Срећко Софронијевић, подсетимо, био је тешко рањен током акције Косовске полиције 13. октобра 2021. године у близини своје куће. Осумњичен је за кривична дела покушај тешког убиства, напад на службено лице, поседовање и неовлашћено држање оружја, позив на отпор и учешће у нередима. Све време након догађаја за који се оптужује живео је у својој кући у Звечану. Ухапшен је протеклог викенда на прелазу Брњак на ком је заустављен у колима у којима су била и његова супруга и деца. Основни суд у Приштини одредио му је притвор до 30 дана.
