Уколико политичке партије на Косову не постигну консензус по питању кандидата за председника државе, највероватније следе нови избори, оцењују аналитичари Доника Емини и Артан Мухаџири, пише Радио Слободна Европа.
Наводе да ће, узимајући у обзир дешавања у последњих неколико месеци на Косову, већина парламентарних политичких партија, осим покрета Самоопредељење, покушати да постигне политички договор како би се избегли избори.
Питање избора новог председника Косова је све актуелније јер председница Скупштине Косова Вјоса Османи функцију председнице државе може да обавља најдуже шест месеци.
Османи је дужност преузела 5. новембра када је Хашим Тачи поднео оставку јер су Специјализована већа против њега потврдила оптужницу за ратне злочине и злочине против човечности.
За сада је Алијанса за будућност Косова (АБК), која је део владајуће коалиције, једина партија која је у јавност изашла са конкретним именом за кандидата председника – предложен је њихов лидер Рамуш Харадинај.
Раније је Иса Мустафа, лидер Демократског савеза Косова (ДСК), партије која је на челу владајуће коалиције, изјавио да ће почетком децембра бити организован састанак са представницима политичких партија на коме ће се разговарати о позицији председника. Како је рекао, “боље решити то питање сада”, него ићи на ванредне изборе. Ова партија још није прихватила Харадинаја као кандидата будућег председника. У међувремену, и опозициона Демократска партија Косова (ДПК) је саопштила да ће понудити свог кандидата за председника, и да ће гласови те партије ићи једино њиховом кандидату.
Како до председника?
Извршна директорка организације ЦивиКОс из Приштине, Доника Емини, за Радио Слободна Европа наводи да је питање избора председника Косова увек било осетљиво и да је управо избор председника био пропраћен неком врсте кризе.
Тренутно је, каже, питање избора новог председника Косова још сложеније јер је Влада крхка, док између Демократског савеза Косова, Алијансе за будућност Косова и Демократске партије Косова постоји политичко ривалство. Ипак, Емини наводи да су већ послати неки сигнали о могућем постизању договора, односно да се ДСК одрекне позиције председника Косова будући да су на челу владе. Да би Влада Косова опстала, потребна је подршка веће политичке партије, у овом случају Демократске партије Косова, каже она. Та партија, међутим, није објавила кандидата за председника.
“Јасно је да чак ни унутар странке (ДПК) нема кохезије, компромиса у односу на кандидата ДПК за председника. Чињеница да је Закон о економском опоравку усвојен (гласовима ДПК) и усклађен са ДСК, даје назнаке да их могу подржати (Владу Косова), али само ако ДПК добије место председника. На другој страни је Харадинај, који је себе прогласио кандидатом за председника. То је његово право као лидера политичке странке, али то узрокује унутрашње проблеме. Ипак мислим да се овај проблем може решити, јер ни АБК, ни било којој другој партији која је тренутно против Самоопредељења, не одговарају нови избори“, наводи она.
Политички аналитичар Артан Мухаџири сматра да ће питање избора председника бити део великог пакета политичких споразума, у контексту потенцијалних коалиција, имајући у виду да ни једна политичка партија не доминира.
Није реално да Харадинај постане председник
Он оцењује да ће политичке партије морати да постигну компромис како би се пронашло решење по питању избора новог председника. Мухаџири подсећа да је ДСК до сада био конструктиван, те да је позвао политичке партије на разговоре.
“Тврдње Рамуша Харадинаја да ће бити председник државе су нереалне јер немају (АБК) јаку позицију међу политичким спектром, посебно у Скупштини Косова. Што се тиче ДПК, она је дестабилизована због одласка0 Весељија у Хаг. Они тренутно нису јединствени да одлучују о имену кандидата за председника”, сматра Мухаџири.
Званичници Демократске партије Косова већ су упозорили да њихови посланици у Скупштини Косова неће гласати за кандидата за председника кога предложе партије из владајуће коалиције.
То је за РСЕ потврдио и портпарол ДПК Авни Битићи.
“Неколико пута смо јасно ставили до знања да је бесмислено као опозиција да гласамо за кандидата који долази из владајуће коалиције. Ако странке које су парламентарна већина захтевају наш глас, онда предлог мора да буде из ДПК. Демократска партија Косова има много имена која би била погодна за кандидата за председника земље. Међутим, имајући у виду да не постоји сагласност са другим парламентарним странкама, нисмо дошли до фазе да неког кандидујемо или предлажемо имена“, нагласио је он.
Са друге стране, премијер Косова Авдулах Хоти је 3. децембра на једној конференцији за новинаре рекао да ће ускоро бити организован округли сто на коме ће политичке партије разговарати о проналажењу решења по питању избора новог председника.
“Сада свака од политичких партија има одређени став. Видећемо који су предлози политичких партија. Знамо предлог АБК-а. Сада је на реду ДПК. Верујем да ће наредних дана бити организован округли сто и видећемо како ћемо даље “, рекао је Хоти.
Хоти не искључује могућност ванредних избора
Уколико се на тај начин не постигне договор, Хоти није искључио могућност ванредних избора. Он је, међутим, категорично негирао опцију подношења оставке на место председника Владе Косова.
Доника Емини сматра да би, зарад демократије, требало да буду одржани нови избори.
“То је зато што говоримо о избору председника, о осталим унутрашњим и спољним процесима кроз које пролази Косово, као и о проширењу коалиције по други пут, односно промена власти без избора је тежак ударац за демократију. Међутим, узимајући у обзир околности на Косову, вероватније је да ће доћи до приближавања ставова ових политичких партија како би се избегли избори, јер они не одговарају ниједној од тих партија“, наводи Емини.
Такође, политички налитичар Артан Мухаџири оцењује да већина парламентарних партија не жели ванредне изборе јер се налазе у сложеној ситуацији, те немају гаранције да могу да победе на изборима.
„Дакле, мислим да ће учинити све што је потребно да се решење потражи изван изборног процеса. Ако доминирају политичка тврдоглавост и уски интереси, онда бисмо сигурно требали изаћи на биралишта и разјаснити политичке моћи сваке странке, а затим започети нови процес. Међутим, такав приступ повлачи многа питања, јер ће све зависити од изборног резултата. Посебно ДПК и ДСК имају много дилема и знакова питања”, каже он.
На основу Устава Косова, председник се бира у Скупштини на петогодишњи мандат тајним гласањем. За избор председника потребно је две трећине гласова од укупног броја посланика, односно 80 од 120.
У случају да се председник не изабере у прва два круга, организује се трећи круг гласања када од два кандидата председник постаје онај који је добио већину гласова свих присутних посланика. У случају да се ни тада не изабере председник (услед недостатка кворума на пример), Скупштина се распушта и расписују се нови избори који морају да буду одржани у року 45 дана.
Извор: Kosovo-online
Фото: Репортери.нет
