Косово ће изгубити најјачу подршку у америчком Конгресу када заступник Елиот Енгел напусти Капитол Хил (Capitol Hill) у јануару након више од три деценије на функцији, пише Радио Слободна Европа.
Енгел, демократа, представља делове Бронкса (Bronx) део Њујорка (New York) са великим бројем и политички активним албанским становништвом. Од 1989. године био је главни у Конгресу за прикупљање подршке за признавање независности Косова од Србије која се десила 2008. године.
Његова подршка Косову током деценија учинила га је славним у већински етнички албанској републици, коју је препознало око 115 земаља света.
Косово је именовало улицу и аутопут у част Енгела, па чак издало и поштанску марку са његовим ликом.
Супротно томе, он је постао контраверзна личност у Србији, која још увек одбија да прихвати губитак своје бивше покрајине и лобира против њеног признања од стране међународне заједнице.
Али, Енгелов одлазак из Заступничког дома, где је недавно председавао Одбором за спољне послове доњег дома, можда неће бити повод да се Србија радује.
Разлози за повлачење
Енгел (73) је рекао да не планира да се повуче након изненађујућег пораза од директора школе у демократским предизборима овог лета. Рекао је да су га питали да ли жели да буде амбасадор или подсекретар у администрацији Џоа Бајдена (Joea Bidena) и да разматра своје могућности, постављајући питање хоће ли можда и даље утицати на америчку политику на Балкану.
„Постоји пуно различитих ствари које бих могао радити… Тренутно нећу доносити никакве одлуке, али, знате, размишљам о томе“, рекао је за Вашингтон Егземинер (Washington Examiner) почетком децембра. „Можда да радим нешто у администрацији… Неки људи су предложили да би можда могао бити амбасадор“.
Балканска страст
Иако Енгел не открива карте у вези са својим будућим плановима, недавно је показао где су интереси његове политике током једног од његових последњих саслушања у Одбору за спољне послове.
„Нисам знао да ћу развити страст према малом кутку Европе званом Балкан“, рекао је Енгел 8. децембра, на почетку саслушања које је сазвао како би дао препоруке долазећој Бајденовој администрацији о политици у региону.
„Неколико пута сам путовао у све земље западног Балкана, сусрео се са толико вођа са разних страна и заволео богату разноликост култура, етничких група и религија“, рекао је Енгел.
„Али, ниједно место није дирнуло моје срце више од Косова“, рекао је у уводу излагања које се често дотицало његове водеће улоге у америчкој политици према Балкану током деценија.
Енгелова одлука да одржи расправу о делу Европе који ретко заузима наслове у Сједињеним Државама у његовим одлазећим данима у Конгресу, усред непосредних забринутости због националне сигурности попут Кине, Русије, Ирана и Северне Кореје била је вредна пажње, рекли су поједини аналитичари.
„Саслушање је требало да зацементира Енгелово наслеђе на Балкану, посебно у односу на Косово“, рекао је Ден Вајдич (Dan Vajdich), који је покривао Европу и Евроазију за Сенатски комитет за спољне односе, а сада саветује Привредну комору Србије о привлачењу америчких инвестиција у Србију и западни Балкан.
Енгел је ушао у Конгрес баш у тренутку кад се Југославија насилно распадала по етничким линијама и кроз своје место у Одбору за спољне послове уронио је у бројне регионалне спорове, стекавши на крају репутацију балканског стручњака.
Био је међу првим америчким законодавцима који су 1998. године позвали администрацију Била Клинтона (Bill Clinton) да интервенише како би зауставили југословенске и српске снаге на Косову и био је најистакнутији заговорник у Конгресу за америчко признање независности земље деценију касније.
Енгел се наставља борити за правду за браћу Битићи (Bytyqi), тројицу Американаца албанског порекла који су се борили на страни косовских побуњеника, а које је након заробљавања убила српска полиција 1999. године. Њихове убице до данас нису процесуиране.
„Као што сви знате, Елиот (Elliot) је био највећи борац за Косово у Конгресу Сједињених Држава“, рекао је представник Кевин Мек Карти (Kevin McCarthy) републиканац из Калифорније, припадник мањине у Одбору за спољне послове, на саслушању Представничког дома 8. децембра.
Да ли су у изгледу будуће мисије?
Обзиром да Енгел вероватно гледа на место амбасадора, неки су нагађали да ли би балканска улога могла бити међу картама одлазећем законодавцу.
Постављање на Балкану вероватно ће се отворити почетком 2022. године, док амерички амбасадори на Косову и у Босни и Херцеговини досегну типично трогодишње ограничење рока за службу у некој земљи.
Бајденова администрација такође може именовати посебне изасланике у региону, укључујући и за преговоре између Србије и Косова.
Вашингтон је и даље усредсређен на решавање нерешеног спора између Србије и Косова око његовог признања, што би отворило врата за обе земље да се приближе чланству у ЕУ, а потенцијално чак и НАТО-у.
Вашингтон се такође залаже за уставну реформу у Босни и Херцеговини са циљем одржавања њеног територијалног интегритета усред претњи одцепљењем Републике Српске, босанскохерцеговачког ентитета са већинским српским становништвом.
Из Енгеловог кабинета нису одговорили на захтеве РСЕ да одговоре на питања да ли је заинтересован за место амбасадора и да ли је именован за специјалног изасланика на Балкану?
Роналд Нојман (Ronald Neumann), председник Америчке академије за дипломатију и бивши амерички амбасадор, рекао је за РСЕ да је очигледније да ће неко у рангу Енгеловог угледа бити постављен да води велику амбасаду у западно-европској престоници попут Лондона или Берлина, него на нижу позицију у балканском региону.
Какве реакције из Србије треба очекивати?
Јелена Милић, директорица Центра за евроатлантске студије у Београду, рекла је да ће Србија на то гледати као на неуспех, ако Енгел буде укључен у мировне преговоре Србије и Косова, због његових блиских веза са Приштином. Из истог разлога, она такође сумња да ће он позитивно утицати на регионална питања ако буде именован за амбасадора на Косову или у Босни и Херцеговини.
„Енгел не би био добра вест за преговоре између Приштине и Београда“, рекла је.
„Постао је превише пристрасан, превише једностран и потпуно је ван везе са оним што се догађа на терену у Србији. И даље гледа на Србију кроз призму деведесетих“, рекла је Милић.
Милић је истакла да саслушање у Дому 8. децембра то показује.
Енгел је нагласио неке недостатке Србије, укључујући њен неуспех у процесуирању ратних злочинаца, назадовање демократије за време председника Александра Вучића и блиске војне везе земље са Русијом. Законодавац је такође критиковао тренутну америчку политику према Косову која иде у прилог Србији.
„Пречесто имамо посла са Косовом као изданком дијалога са Србијом. Подржавамо наше билатералне везе до те мере да ми, Сједињене Државе, ограничавамо изборе Косова да не бисмо вређали Београд“, рекао је Енгел.
Многи аналитичари за Балкан у Сједињеним Државама кажу да је Енгел са правом нагласио та питања.
Али Милић сматра да је Енгел искривио перцепцију Србије и није признао неке „позитивне промене“ које су се догодиле током година, наводећи поштовање територијалног интегритета Босне и Херцеговине и оно што је назвала „сарадњом“ са Међународним кривичним судом за бившу Југославију (МКСЈ), упркос томе што Београд није Хагу изручио осумњичене за злочине.
Такође, рекла је како је Енгел умањио значај страдања 2.000 Срба током рата на Косову 1999. године.
Вајдич (Vajdich) је рекао да Енгелови коментари чине „политички тешким“ политичарима у Београду да се залажу за јаче везе са Сједињеним Државама, а Русија их користи у пропагандне сврхе за изградњу поделе између Србије и Запада.
„Руска порука је да вас Америка никада неће прихватити и све до чега јој је стало је Косово. И то ођекује код просечног Србина“, рекао је.
Нојман (Neumann) је рекао да би српска опозиција Енгелу била „германе“ у расправи о томе коме ће се придружити као изасланик за мировне преговоре.
„Ако је једна од страна врло негативна, то не би помогло раду посебног изасланика“, рекао је.
Јануш Бугајски (Janusz Bugajski), стручњак за Балкан из фондације Џејмстаун (Jamestown) у Вашингтону (Washington), рекао је да би Енгел и даље могао обављати посао у администрацији Бајдена на Балкану који није везан за мировне преговоре Србије и Косова, попут рада са европљанима на борби против руског и кинеског утицаја у региону. Енгел, истакао је, има велико искуство су трансатлантским односима.
„Постоји много могућности“ за Енгела у Бајденовој администрацији, од којих би неке биле „осетљивије према Београду“, рекао је Бугајски.
Има ли губитака за Косово?
Тања Доми (Tanya Domi), експерт за Балкан са Универзитета Колумбија (Columbia University), која је претходно радила на политици за балкан за Организацију за европску сигурност и сарадњу (ОЕБС), рекла је да не очекује да ће Енгелов одлазак ослабити америчку подршку Косову.
Енгел је, рекла је, можда постао толико гласан према питању Косова и другим балканским питањима, делом и зато што је пажња Беле куће према региону опала током током година.
То се променило на крају администрације Доналда Трампа (Donald Trump) именовањем Ричарда Гренела (Richard Grenell) 2019. године за специјалног изасланика за преговоре између Србије и Косова и потписивањем међусобног споразума у септембру о нормализацији економских односа.
Тај ће се тренд вероватно наставити и код Бајдена, који регион познаје из прве руке још из времена када је радио у Одбору за спољнополитичке односе Сената.
Доми је предвидио да ће се Бајден вероватно агресивније заузети за питања у регији Балкана од претходних председника.
„Елиот је био једини борац за Косово. Нико му није био раван“, рекао је Доми.
„Али то не значи да нема других који ће се појавити у Конгресу. Тај ће губитак надокнадити Бајденов Стејт Дипартмент (State Department) који ће се значајно усредсредити на Балкан“, рекла је Доми.
Енгела ће на месту председавајућег Одбора за спољне послове Дома замијенити Грегори Микс (Gregory Meeks), демократа из Њујорка (New York), који ће преузети председавање 6. јануара 2021. године, када се први пут састаје Конгрес који је изабран 3. новембра. 2020. године.
Припредио: Гојко Веселиновић
Извор: RSE према KoSSev (иако припада српском језичком стандарду, ијекавица из оригинала је из неког разлога уклоњена у тексту који користимо као извор)
Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије
Фото: Kosovo-online
