Овогодишње новогодишње и божићне празнике у косовским затворима дочекаће 28 Срба, од чега су осморица правоснажно осуђена. Према подацима Канцеларије за КиМ, расте тенденција хапшења и политичких прогона Срба на Косову, а број хапшења Срба приметно се повећао од марта 2021. године, од како је на место премијера Косова Аљбин Курти.
Као новогодишња “честитка”, пред Нову годину дошла је информација заменика директора Регионалне полицијске управе у Северној Митровици Ветона Ељшанија да је од 1999. године до данас у овом делу Косова расписано укупно 165 потерница, од чега се због различитих кривична дела трага за 111 особом – 76 је српске националности.
“Као и свугде на Косову, сваки регион има људе који су на потерницама. Ми имамо 111 људи, који се траже на целом северу Косова, од 1999. до сада. Потернице су издате због кријумчарења, крађа, убиства… Може да буде да неко од њих има две или три потернице, зато је број нарастао на 165 потерница, али број људи који се траже је 111. Није то нешто необичајно. Пећ, на пример, има више од 630 потерница”, поручио је Ељшани за Косово онлајн.
Помоћник директора Канцеларије за КиМ Игор Поповић истиче за Косово онлајн да расте тенденције хапшења и политичких прогона Срба на Косову, а ова владина институција чини све да свим ухапшенима помогне, укључујући и обезбеђивање правне помоћи. Према његовим речима, Нову годину и божићне празнике у затворима на Косову дочекаће 21 Србин против којих се воде политички мотивисани судски поступци и још седморица оних који су правоснажно осуђени пред судовима локалних самоуправа на Косову и већ издржавају затворску казну.
„По нашим подацима, по политички мотивисаним хапшењима је 21 лице у притвору. Имамо, нажалост, и седам особа која су већ правоснажно осуђена пред судовима привремених институција самоуправе. Имамо и пет лица која су ослобођена након издржане казне и 16 особа која су била притварана и бране се са слободе. То су наши подаци за лица која су хапшена, баш из неких политичких разлога“, навео је Поповић.
Указује да се број хапшења Срба приметно повећао од марта 2021. године од како је на место премијера Косова дошао Аљбин Курти. Тенденције хапшења и политичких прогона, како каже, временом само расту.
„Имамо стална хапшења, имамо политички мотивисане прогоне, Приштина стално врши притисак на њихово правосуђе да људе стално задржава у притворима. Имамо велики број лица која су, нажалост, хапшена за наводне ратне злочине. Они имају ту тенденцију да су сви Срби ратни злочинци, да су Албанци претрпели некакав геноцид, тако да се хапсе људи који су годинама тамо живели или су као расељена лица обилазили своја имања. Они се на основу изјава лажних сведока налазе по притворима, изложени су великим притисцима и у албанској јавности третирају се као наводни криминалци, иако су они у суштини политички затвореници“, рекао је Поповић.
Према његовим речима, расељени Срби јужно од Ибра хапсе се приликом обиласка својих некадашњих домаћинстава, док су на северу хапшења углавном због изражавања незадовољства услед узурпације општина од стране Албанаца.
„Хапсе се људи јужно од Ибра који обилазе те средине одакле су Срби протерани, а имамо и велику тенденцију да се хапсе људи на северу зато што изражавају политичке протесте због узурпирања њихових локалних самоуправа због доласка тзв. албанских градоначелника који су изабрани са промилом процента албанског становништва. Они су једноставно бранили своје локалне самоуправе и сад се ти људи једноставно третирају као некакви терористи, иако су само изражавали своје легитимно право, људска права и права на слободу кретања“, појашњава он.
Говорећи о мерама које предузима Канцеларија за КиМ како би заштитила српске затворенике на Косову, Поповић је нагласио да се настоји да се сваком ухапшеном одмах обезбеди адвокат који ће га бранити током читавог поступка.
Трошкове одбране, додаје, сноси Канцеларија за КиМ.
Такође, нагласио је, Канцеларија за КиМ је у сталној комуникацији са представницима међународне заједнице како би се затвореницима обезбедио хуман третман у затворима и право да докажу да су невини.
„Пре свега настојимо да се тим људима обезбеди адекватна професионална подлога, да се ангажују адвокати, стручни људи који ће их у свим фазама поступка од момента притварања до извођења пред суд заступати и бранити и да се финансирају сви трошкови одбране. Такође, Канцеларија настоји да се пре свега анимирају међународне мисије, Еулекс, Унмик, Оебс, ЕУ да се писменим и усменим обраћањем стално подсећа да су ти људи хапшени по политичким мотивима, да су они невини налазе у затворима, да је потребно да се спречи њихово малтретирање, да се омогући да се ослободе из притвора и да се бране са слободе или да се дефинитивно ослободе и да у притвору не буду малтретирани, већ да имају адекватне здравствене услове. Једноставно, да не буду остављени на милост и немилост Куртијевом режиму“, истакао је Поповић.
Поповић каже да међународна заједница не реагује на задовољавајућем нивоу на апеле Канцеларије за КиМ.
„Ми добијамо одговор од међународне заједнице. Нажалост, од међународне заједнице, посебно Еулекса који је у једном моменту имао извршну функцију у правосуђу привремених институција самоуправе, добијамо углавном типске одговоре, а то је да је потребно независно правосуђе, редовни судски поступци… Они тврде да као мисија имају могућност надгледања, они ће надгледати, али да не могу да се мешају у тзв. косовско правосуђе. То је стварно нонсенс, не постоји никакво независно косовско правосуђе“, поручио је Поповић.,
Помоћник директора Канцеларије за КиМ указује да је реч о личном политичком прогону од стране Аљбина Куртија и његовог режима и оцењује да Пришина злоупотребљава и мисију Унмик, користећи је да се хапсе Срби по читавом региону.
„Приштина нема могућности да изађе пред Интерпол, а дешава се да те потернице које расписује објављује преко Унмика и долази до Интерпола тако да наши људи буду хапшени по Црној Гори на основу неких потреница из Приштине. Имали смо случај два лица која су хапшена у Црној Гори у септембру ове године, срећом ти људи су ослобођени, али нажалост такве ствари се дешавају због тог деловања Унмика“, казао је Поповић.
Адвокати који су свакодневно у контакту са ухапшеним Србима истичу да тим људима најтеже пада одвојеност од породица и то што често не знају због чега су оптужени.
Адвокат Дејан Васић пред косовским судовима тренутно заступа седморицу Срба који су у притвору Посебног одељења Специјалног суда у Приштини, односно у затвору у Подујеву.
Сви су оптужени због кривичног дела “ратни злочин” због чега су адвокати, каже Васић за Косово онлајн, организовали правне тимове који их бране.
“Ми смо узели себи за задатак да се тим људима обезбеде правни тимови који ће их бранити. Био је једноставно превише јак притисак на појединицима да те сложене предмете заступају и бране. Отприлике, седморица њих који су сада у притвору су углавном са кривичним делом ратног злочина”, каже Васић.
Он објашњава да је незахвално рећи коме је од притворених Срба најтеже зато што је сваки суочен са озбиљним проблемима, а најтежи им је што су многи у затвору невини и што немају контакт са породицом.
Он је истовремено подсетио да се породице налазе у истоветно тешкој психолошкој ситуацији зато што немају адекватних информација о томе шта се дешава са члановима њихових породица које су у затвору.
Васић апострофира да је Слађан Трајковић јако тешког здравственог стања, Гаврила Милосављевића породица дуго времена није била у могућности да посети, а да је породица Жарка Зарића очекивала да ће бити пуштен и заједно са њима прославити Нову годину у селу Љубождра, где је, истиче Васић, све ове године славио са комшијама Албанцима.
“Драгиша Миленковић је практично на 15-ак километара ваздушном линијом од своје куће ни крив, ни дужан у притвору. Како је тим људима, само њихова душа зна”, рекао је Васић.
Говорећи о правном поретку на Косову, наш саговорник истиче да су држава и право одувек били искључива и једина сила.
“Некада се та сила спроводи кроз формалне поступке, а некада кроз поступке који не маре за формалности. Сада је, не само Косово, већ читав свет дошао у тај стадијум да се више не мари ни за какве формалности, право, међународне норме. Чини ми се да нико никога не зарезује и да је сад бива нормално да се воде ратови, бомбардују и страдају цивили и друге ствари које сугеришу да у суштини тај правни поредак и систем до те мере угрожен да готово и не постоји”, казао је он.
Адвокат Љубомир Пантовић који је један од бранилаца ухапшених косовских Срба каже за Косово онлајн да је боравак у затвору тежак сам по себи, а посебно када је реч о Србима у косовским затворима који немају вере и наде у будућност и не верују правосуђу које им суди.
“Прилично често обилазим моје брањенике у притворима и оне чак који су на издржавању кажне, има и таквих. Један дан у затвору је дуг као година, и можете да замислите са којом жељом они очекују свог браниоца да са њим попричају, питају има ли шта ново, шта се дешава са предмету и има ли наде за њих. Једноставно, они су у тешкој ситуацији, у притвору, потпуно лишени слободе. Имају два пута месечно посете чланова породице. Браниоци могу неограничено да посећују своје притворенике, само се за прву посету узима дозвола од суда, а касније можемо сваког дана да их обилазимо. То су људи који су и очајни, немају вере и наде у будућност. Наравно, не верују ни правосуђу који им суди, али ви сте ту као бранилац да их охрабрите, да им улијете неко самопоуздање. Ја рачунам да прилично успевам у томе. Тешко је бити у сваком затвору, а овде посебно”, истиче Пантовић.
Он као кључни проблем апострофира дуг период истраге до подизање оптужнице.
“Као прво, сам закон је такав да истраге за тешка кривична дела до подизања оптужнице могу да трају до 12 месеци. То је прилично дуг период. За тежа кривична дела која су правно и чињенично сложенија и обимнија, та истрага може да се продужи још за шест месеци. Значи да истрага, кривични поступци до подизања оптужнице могу да трају и до годину и по дана, што је јако дуг период, али на жалост такво је законско решење. Један дан у затвору је много, а не 12 месеци. Један мој колега је недавно за медије рекао да када се тиче тежих кривичних дела и кривичних дела са међуетничким предзнаком онда у правду на Косову верују само они који су необавештени или који имају искривљену представу о стварности овде”, каже Пантович.
Говорећи о стању и расположењу Срба у притвору против којих још није подигнута оптужница, Пантовић каже да их често обилази и да се труди да им подигне морал.
Али истиче да поред затворених Срба, ови божићни и новогодишњи празници тешко падају и њиховим породицама.
Наш саговорник истиче да се труди да им увек буде на располагању и помогне у сваком тренутку.
“Исто као што ваш брањеник од вас очекује неко охрабрење и вест, наду, исто важи и за чланове њихових породица, и они су наравно заинтерсовани шта ће бити и каква су предвиђања. Морате заиста и са њима разговарати у свако време и бити им при руци, спремни да их охрабрите, и наравно да им пренесете шта се дешава у сваком предмету и са њиховим чланом породице који је у затвору. Тај сегмент њиховог посла није занемарујући, морамо да будемо у контакту непрекидно и са брањеницима који су лишени слободе и са члановима породице”, поручио је Пантовић.
