Уз домаћинство Српског националног форума (СНФ) а у коорганизацији Покрета за одбрану Косова и Метохије, Здравог друштва, Народне мреже, Српског демократског савеза, Удружења за одбрану ћирилице “Добрица Ерић”, удружења Јадовно 1941. и самосталних интелектуалаца из Републике Српске, Црне Горе, са Косова и Метохије и из остатка Србије, у Косовској Митровици је одржан вишедневни округли сто на тему: „Обнова вредносног оквира српског народа – Основе за стратегију српске културе и место Косова и Метохије у њој.“
Овим скупом започет је низ скупова које наведени коорганизатори планирају да реализују у сарадњи са ширим кругом других удружења, организација и самосталних интелектуалаца. Као исход овог процеса планирано је да произађе друштвени договор о обнови вредносног оквира српског народа који треба да буде формализован у облику Меморандума о обнови врлина српског народа, а који ће затим послужити као основ за дефинисање читавог законодавног, политичког и целокупног друштвеног оквира према тим врлинама и вредностима, односно према интересима српског народа а не према интересима страних и домаћих заступника неофеудалног и неоколонијалног концепта.
Скуп је одржан као почетни скуп у оквиру шире акције суверенистичких снага у Србији да се обновом вредносног оквира у српском народу започне друштвена трансформација која ће водити укидању колонијалног система који у Србији сада функционише.
Округли сто је отворен поздравним писмом академика Василија Крестића из којег издвајамо:
“Духовно јединство данас је једно од најзначајнијих питања српског народа. Да не би било забуне, истичем да под духовним јединством подразумевам свест о истој националној, верској, културној и цивилизацијској припадности, свест о истим тежњама, циљевима и интересима, без обзира на географске просторе на којима Срби живе и идеолошку и партијско-политичку припадност.
Сваки иоле објективнији и образованији посматрач национално-политичких кретања и збивања међу Србима у неколико протеклих деценија, мораће доћи до закључака који неће бити прожети оптимизмом. У многим областима живота, и на разне начине, међу Србима су испољене разлике које ваља уочити, о којима треба добро размислити и пронаћи начине и средства којима би се разлике, размимоилажења зауставила, а свест о јединству ојачала.
Обнова вредносног оквира српског народа у томе може значајно помоћи.”
Током скупа су представљена излагања већег броја учесника који су из перспектива сопствених експертиза сагледавали перспективу позиције Косова и Метохије у оквиру вредносног оквира српског народа.
проф. др Милош Ковић дао је историјски пресек кретања вредности и идеала међу Србима од средњег века, преко османске окупације, ратова за слободу до данашњих дана. Недостатак дијалога истакнут је као један од битних разлога данашњег стања у друштву. Обнова и редефинисање националног идентитета кроз повратак самосвести, обнову косовског завета, одбрану слободе, практични кораци које треба предузети били су кључне тачке излагања проф. Милоша Ковића.
Декан православно-богословског факултета у Фочи, отац Дарко Ђого у излагању на тему “Црква и обнова вредности у Срба” истакао је значај повратка врлина у српски народ дефинишући врлину као основу опстанка и напретка, дајући и низ предлога о унапређењу вредности у свакодневном животу Срба, издвајајући потребу укључивања Завета у обред крсне Славе, затим значај егалитарности у оквиру српског народа и улогу подршке Цркве за природну породицу и брак.
Проф. др Душан Крцуновић нагласио је улогу Петра Петровића Његоша у вредносном устројавању Срба и значај за будућност народа, истичући част и стид као основе формирања вредности на нивоу личности као и потребу интегрисања вредности у образовни систем, а наводећи да је неопходно да политика буде у служби културе а не обратно. Књижевник Славиша Павловић изнео је “Храброст и врлине као лек од заблуда” и неопходност чињеничног одређења према историји, а посебно према периоду комунизма. Адвокат Владан Глишић критички се осврнуо на политичку класу и њену неспремност да се бране вредности српског народа. Др Слободан Јанковић разматрао је повезаност међународних односа и вредносног оквира Српског народа. Редитељ Миљан Глишић говорио је о значају медија као простор за преношење основних културних и идентитетских вредности. Миодраг Којић је представио резултате Удружења за одбрану ћирилице „Добрица Ерић“, указујући на значај организованости и упорности за реализацију и заштиту националних вредности. Представник удружења „Јадовно 1941.“ Момчило Мирић поставио је пред скуп идеју о култури памћења о страдању Срба као вредности на којој бранимо свој опстанак.
Другог дана, скупу су се обратили учесници са Косова и Метохије. Најпре је професор Мирослав Милосављевић саопштио је запажања професора Владимира Димитријевића (који је из здравствених разлога био спречен да присуствује) о дигиталној реформи и кризи вредности која води ка нестанку школства у Србији. Проф. др Александар Ћорац је дао преглед места и значаја високог школства, науке и технолошког развоја за обнову вредносног оквира код Срба, док је проф. др Александар Ђикић представио како су и које традиционалне механизме Срби употребљавали за јачање својих вредности и опстајање кроз векове на простору Метохије. Скуп је окончан дијалогом који је уследио после надахнутих обраћања проф. др Митре Рељић и проф. др Валентине Питулић. Проф. др Митра Рељић је говорила о идентитету и интегритету језика као заштитника наших културних вредности, а проф. др Валентина Питулић о значају усменог предања за одбрану идентитета Срба на Косову и Метохији.
Поред радног дела, скуп је имао и свој духовни део, па су учесници обишли манастир Бањску и цркву Светог Димитрија у Косовској Митровици, као и запуштено српско православно гробље из 17.века, на Кукавичјем брду.
Скуп је завршен усвајањем одговарајућих закључака битних за обнову вредносног оквира српског народа, међу којима се издвајају предлози да је повратак ауторитета у све сегменте српског друштва од кључног значаја за повратак врлина и да издаја мора бити кажњавана.
Косово и Метохија, по Духовима, јун 2026.г.
Информативна служба СНФ
