Након што је у претходној години затворено више српских институција на северу, 15. јануара ове године, косовске власти су започеле исту акцију и јужно од Ибра у већински српским срединама.
Затворене су поште, центри за социјални рад и општине које су на Косову функционисале у српском систему.
“То је довело до тога да се услуге које се пружају грађанима измештају ван Косова, конкретно на прелазе, што је додатно отежало и закомпликовало живот, како онима који раде у тим институцијама и који морају да путују на посао, тако и самим грађанима”, наводи за Радио Ким политиколог Огњен Гогић.
Хапшења, оптужнице и пресуде
Годину за нама обележила су и привођења због истицања српских симбола, певања родољубивих песама, али и због сумње на извршење дела тероризма, попут напада на канал и Ибар- Лепанац. Приведени су и протерани српски полицајци са пребивалиштем на Косову. Током ове године, осморо људи, од којих седам српске националности, осуђено је за ратне злочине. (Слађан Трајковић, Драгиша Миленковић, Зоран Вукотић, Живојин Нешић, Милош Плесковић , Шаћир Лутвија , Часлав Јолић, Славиша Филић) За иста кривична дела подигнуто је неколико оптужница.
“Било је много спорних случајева од стране полиције и правосудних органа. Разне оптужбе за ратне злочине и притворски предмети који се одуговлаче доводе у питање владавину права и поштовање људских права. Лично највише памтим догађај када је шесторици мушкараца, за које се претпоставља да раде за МУП Србије, одузето држављанство и они су депортовани са Косова, уз забрану повратка. То је, по мом мишљењу, без преседана када је реч о кршењу људских права и владавине права, где је министар унутрашњих послова себи дао дискреционо и арбитрарно право да, без икаквог поступка и на основу гласина, донесе тако далекосежну одлуку и да људе који су рођени и цео живот живе на Косову, без икаквог основа, отера из њихових кућа и на крају раздвоји породице. То је, можда, најдрастичнији пример кршења људских права који је забележен”, додаје Гогић.
Изборна и изгубљена година
Година 2025. остаће упамћена и по кризи у парламенту и неуспеху у формирању институција након фебруарских парламентарних избора. Немогућност албанских партија да се договоре око формирања владе довела је до нових избора.
Дана 28. децембра грађани су по четврти пут изашли на биралишта, након што су претходно у октобру два пута гласали и на локалним изборима. Срби на северу после три године поново су преузели четири општине – Северну Митровицу, Звечан, Зубин Поток и Лепосавић.
“Сведоци смо да смо ове године имали чак четири изборна циклуса, а да за то време нисмо имали ни једну функционалну владу. Друго што је значајно јесте да смо, после три године, имали повратак српских представника у институције на северу. Из политичког угла, то су два најважнија догађаја: непрекидан изборни процес и повратак Срба у локалне институције у једном од три сектора – политичком”, каже за Радио Ким Бобан Симић из НВО ЦАСА из Северне Митровице.
Новинар и главни и одговорни уредник АТВ, Лејарт Хоџа каже да је 2025. година изгубљена. Он подсећа да то потврђују и Европска комисија и шеф Канцеларије ЕУ на Косову Аиво Орав.
“Ово је „црна рупа“ од године, а проблем је што је то већ друга таква година у периоду од пет година. Имали смо пандемију 2020. године, што је такође била „црна рупа“, а сада и ову. За малу земљу са милион и по становника, то је превише. Ово је нешто што Косово није смело да дозволи себи. Партије могу да тврде да ће имати раст или пад неких процената али је ово била година без нових школа, боница, бољег судства, без базена, без стадиона, ауто путева, баш без ичега”, каже за Радио Ким Љеарт Хоџа.
Политиколог Огњен Гогић такође ће 2025. годину памтити по четири изборна циклуса и политичке кризе у Приштини.
“То је једна дубока политичка криза међу албанским партијама која је постала и криза институција и криза Уставног поретка Косова, па и буџета на крају. Мени је несхватљиво да су албанске партије толико могле да дозволе себи да су њихове разлике толико непремостиве, да не могу да се договоре макар минумум да дозволе функционисање институција на Косову. Као што им је поручио бивши амерички амбасадор у Србији Хил поручио – „Хтели сте независност, независност значи да ви сами доносите одлуке и сами решавате своје проблеме“, а ово је показало да на Косову изгледа нема довољно капацитета да Косово управља само са собом. Ово показује да очигледно треба неко са стране да управља институција. Врло је забрињавајућа порука коју су они послали пре свега својим бирачима, а пре свега та криза није надомак решења”, каже Гогић.
Политичка криза утицала је и на животни стандард грађана. Многима су касниле плате, буџет није био усвојен, док су у исто време расле цене.
„Инфлација расте и нико се овим свакодневним темама није бавио јер су се бавили предизборним обећањима, а обећања нису теме. Да не причам о овоме што се дешава са електричном енергијом, па колико смо штетили околини, не само димом из Термоелктране, него и свим осталим начинима којима штетимо. Изгубљена година и црна рупа која ће да нас кошта убудуће и последице ове године биће присутне још неколико година“, песимиста је Љеарт Хоџа.
На констатацију да је 1. јануара ове године Косово добило визну либерализацију, те да је крајем године најављено укидање казнених мера ЕУ, Хоџа наводи да је тиме „исправљена неправда“.
„Без обзира на грешке и на мањак воље политичара да се баве том темом, ипак је била неправда да грађане држиш изолованим. Та визна либерализација дала је могућност људима да се мало више крећу и да се цела ова депресија мање осећа. Пошто се више крећеш, путујеш, па се срећеш са људима, породицом, онда је стање мање депресивно и мање ружно него што би требало због штете коју је политика начинила, не само превременим изборима, него мањком воље да се дође до неког трајног и стратешког решења. Они су због политичких калкулација као таоце држали цео процес интеграција у ЕУ који је врло важан“, каже новинар.
Песимистичне прогнозе за 2026.
Да ли ће 2026. година бити боља? Наши саговорници нису оптимисти.
„Биће тешка година што се економије тиче, то што сада знамо је да ће струја да поскупљује, да се наставе проблеми са снабдевањем а после онда са ценом. Ако слушамо то што политичари обећавају, биће бољих плата у јавном сектору, али то ће значити да људи више троше за елементарне ствари, неће ту доћи до неког пораста животног стандарда али то доказује да економија уопште није у добром стању“, наглашава Љеарт Хоџа.
Забринутост због најављене примене мере о возилима и Закона о странцима
За Србе предстоји период неизвесности када је реч о школству и здравству у српском систему, као и примени Закона о странцима и уредбе о управљању возилима са српским регистарским таблицама на основу овлашћења, кажу наши саговорници.
“То се односи на велики број здравствених и просветних радника, као и на студенте, али и на људе који иначе живе овде, који су, рецимо, засновали бракове и дошли из централне Србије. То питање је остало да виси и биће, заправо, пренесено у следећу годину на решавање. Такође, постоји и питање управљања моторним возилима, односно важења дозвола за управљање моторним возилима. То је такође нерешено питање које је прилично узнемирило Србе јесенас, а није решено и пренето је у следећу годину”, каже политиколог Огњен Гогић.
Бобан Симић из НВО ЦАСА дели исту забринутост.
“Одређене одлуке доносе се на централном нивоу – укључујући безбедност, издавање докумената и примену Закона о странцима – што може бити веома осетљиво, посебно за невећинске заједнице. Због тога се очекује да изазови потрају и током 2026. године”.
Болно питање интеграције школства и здравства
Ове године покренуто је и питање интеграције српског школства И здравства у косовски систем. Почело је изјавом америчке отправнице послова Ане Пратипати, да би се касније ову тему проширили и Ненад Рашић бивши министар за заједнице и повратак, али и вршилац дужности премијера Аљбин Курти. За Србе на Косову су институције образовања и здравства кључне, па се међу становништвом шири страх од могућности интеграције у косовски систем.
“Отворило се ове године и питање интеграције здравственог и образовног система. То је, по мом мишљењу, нешто што најдрастичније погађа свакодневни живот Срба. Ако се то питање буде отварало на неадекватан начин или ако буде било форсирања да се те институције интегришу или затворе, то може довести до озбиљног погоршања услова живота у српским срединама, а да не кажем и до егзодуса. Тако да је, за Србе, ова година била тешка. Било је много неизвесности. Оно што је најгоре јесте то што се све то преноси у следећу годину и Срби не могу мирно да је дочекају, јер многа питања и даље висе над њиховим главама”, закључује Огњен Гогић.
Тема интеграције школства и здравства тренутно је у стању мировања, а питања примене Закона о странцима и уредба о управљању возилима могла би доћи на ред већ 15. јануара када се завршава “Информативна кампања” коју је новембра отпочело Министарство унутрашњих послова.
Избор нове владе, па избори за председника
Очекује се такође да ће након последњих избора бити формирана влада, с обзиром да је Покрету Самоопедељење Аљбина Куртија неопходно још пет гласова за састављање владе. Ипак, многи предвиђају нову политичку кризу већ на пролеће, када на дневни ред дође избор председника. Вјоса Османи већ најављује кандидатуру.
Зорица Воргучић
