Вест је ажурирана
Како је и најављено, помен жртвама бомбашког напада на аутобус Ниш експрес служен је данас у Лапљем Селу у цркви Свете Петке. Породица, пријатељи и локални званичници одали су пошту страдалој Мирјани Драговић. Више о томе у посебној вести.
Данас се навршавају 22 године од бомбашког напада на аутобус Ниш експреса, у месту Ливадице код Подујева у ком је погинуло 12, а повређене су 43 особе српске националности. Најмлађа жртва био је двогодишњи Данило Цокић. Годишњица ће, као и претходних година, бити обележена парастосом у цркви Свете Петке у Лапљем Селу.
Путници Ниш експреса су се из централне Србије, где су као расељена лица са КиМ били смештени, упутили тачно пре 22 године – 16. фебруара 2001. ка Грачаници на задушнице.
Активирањем нагазне мине на магистралном путу Ниш – Приштина, у селу Ливадице код Подујева, дигнут је у ваздух први из конвоја од седам аутобуса, у којима су путовали расељени Срби у пратњи шведских и британских јединица КФОР-а.
У нападу је на лицу места погинуло десеторо људи, док је касније још двоје подлегло повредама.
У нападу су, поред породице Цокић – Његоша, Снежане и малог Данила, погинули и Сунчица Пејчић, Живана Токић, Слободан Стојановић, Ненад Стојановић, Мирјана Драговић, Вељко Стакић, Милинко Краговић, Лазар Милкић и Драган Вукотић.
Нешто више од месец дана након напада, 19. марта 2001, ухапшена су четворица Албанаца, осумњичена за напад – тројица припадника тадашњег Косовског заштитног корпуса, пуковник Цељ Гаши, официр Авди Бехљуљи и Јусуф Вели, и касније главноосумњичени Фљорим Ејупи који није био припадник КЗК, али је имао криминални досије у Немачкој.
Након првостепене пресуде на 40 година затвора, Врховни суд Косова је услед недостатка доказа 2009. ослободио оптужбе Фљорима Ејупија.
Ејупи је доведен у везу са овим злочином на основу материјалних доказа пронађених на лицу места, а међу којима је био и опушак од цигарете, као и делови амбалаже употребљеног експлозива са траговима Ејупијеве ДНК, касније потврђене у Немачкој.
Током година, истрагу су, уместо резултата, обележиле афере. Једна од афера је била и бег Фљорима Ејупија из америчке базе Бондстил 2001. године, а потом и судско ослобађање остале тројице ухапшених, који су након тога дочекани као хероји у тадашњем КЗК-у и неки од њих су наставили каријеру.
Током година број истражитеља се смањивао, а истрага је слабила. ЕУЛЕX је потом покренуо нову истрагу којом је једино утврђено да иза оног што се догодило у Ливадицама није могла стајати само једна особа.
Двадесет и две године касније, нема резултата истраге.
Током година, међународни представници понављали су да је „веома важно да починиоци буду приведени правди и да породице жртава сазнају истину“.
На 12. годишњицу овог злочина, када је истрага већ била обустављена, тадашња портпаролка ЕУЛЕX-а, Ирина Гудељевић, изјавила је да је ЕУЛЕX „спреман“ да обнови истрагу, уколико „буде нових доказа“.
Канцеларија: Истрага да се обнови
Данас нас је и Канцеларија за КиМ подсетила да ни после 22 године за овај, један од најтежих злочина од доласка међународних снага на Косово, нико није адекватно одговарао.
„Чињеница да двадесет и две године међународне организације и привремене институције самоуправе у Приштини нису у стању да пронађу и казне налогодавце и извршиоце овог терористичког напада, али ни убице српске деце у Гораждевцу, четрнаест жетелаца у Старом Грацку, породице Столић у Обилићу, одговорне за скоро свакодневно паљење и рушење српских кућа и скрнављење цркава и манастира – обесмишљава сваку причу о владавини права и правде на Косову и Метохији, али представља и кристално јасно сведочанство о злочиначким темељима такозване косовске државности“.
Из Канцеларије за КиМ поручују да очекују али и захтевају од међународне заједнице и надлежних органа на Косову да се што пре обнови истрага о овом и о свим другим случајевима напада на Србе:
„Да се сви нерасветљени злочини расветле, а њихови непосредни извршиоци и налогодавци праведно казне, што би жртвама, напокон донело мир, а породицама трунку утехе“.
Српска листа: Једна од највећих „мрља међународне заједнице“
„Данас подсећамо међународну заједницу да породице жртава чекају на одговор ко је и зашто убио њихове најдраже, ко је и зашто пустио одговорне, ко је и зашто затворио истрагу овог злочина“, поручили су из странке Српска листа.
Сматрају да је овај злочин једна од највећих „мрља међународне заједнице“, пре свега јер „није била у стању да заштити животе Срба који су само хтели да обиђу гробове својих најмилијих“.
„А по други пут када су волшебно ослободили оне за које су постојали материјални докази да су учествовали у извршењу овог монструозног злочина, па чак и обуставили даљу истрагу овог случаја“, поручили су из ове странке.
Уједно, и они позивају на наставак ове истраге, те да се пронађу и казне одговорни за овај злочин.
„Али и за злочине у Старом Грацку, на реци Бистрици као и оне који су планирали и реализовали мартовски погром 2004. године. Наша обавеза је да никада не престанемо да тражимо да се одговорни казне, да не дозволимо да српске жртве прекрије вео заборава, и да не дамо злочинцима да у тишини наставе као да ништа нису урадили“, закључује у свом саопштењу Српска листа.
