Данас, 23. марта се навршава 23 године од киднаповања Мирослава Тодића из Велике Хоче.
Била је сезона резидбе и орања винограда. Пошто је претходног дана Мирослав изорао пола њиве свога пријатеља, на дан киднаповања је отишао да изоре и другу половину. Њива се налазила у атару села „Дугачак пут“ према селу Брестовцу. По завршетку орања Мирослав се упутио у село Брестовац код побратима Исмета.
Све до тог дана су се редовно посећивали и није било проблема. Неки Великохочани који су тога дана обрађивали своје њиве у близини, покушали су да га одврате, али Мирослав је тврдио да иде код побратима и да ће све бити у реду.
Било је два сата поподне. По причи Срба који су са оближњег брда мотрили на пут ка Брестовцу, Мирославу је испред Брестовца пут препречио аутомобил па је морао да заустави трактор.
Из голфа су изашли наоружани људи, силом га угурали у њихов аутомобил и одвезли га путем ка Брестовачким падинама.
После неког времена су неки други људи дошли и одвезли трактор.
Киднаповање је одмах пријављено полицији, међутим, Мирославу се изгубио сваки траг.
Супруга Стана је од једног Албанца, који је назвао телефоном, сазнала да јој мужа држе затвореног у школи у Брестовцу, међутим, када је полиција отишла у село, у школи никога није пронашла. Интересантно је да у селу није било ни његовог побратима.
По повлачењу српске војске и полиције са КиМ, породица је обавестила УНМИК и КПС полицију које су преузеле контролу над овим просторима. Ниједна од њих није успела да открије шта се десило, нити да нађе Мирослава.
Супруга Стана је после неколико година чекања и трагања отишла из велике Хоче код деце која су се пре тога одселила. Обилазила је прагове многих домаћих и страних организација, али одговор није добила.
